Последњих дана поново се поставља питање, може ли Палестина постати пуноправна чланица Уједињених нација (УН)?
Да би нека држава постала чланица УН, потребна је препорука Савета безбедности. То значи да један једини вето – пре свега од стране Сједињених Држава, највећег савезника Израела, моментално зауставља процес.
Вашингтон је већ више пута блокирао овај покушај, и без драматичне промене америчке политике, исход остаје исти: нема чланства.
Шта је могуће без САД
И без америчког одобрења, Генерална скупштина УН може да додели симболичне форме признања. То се већ догодило 2012, када је Палестини додељен статус „државе посматрача која није чланица“. Осим тога, могуће је унапређење учешћа у агенцијама УН, што Палестини доноси:
- већу легитимност на међународној сцени,
- приступ међународним судовима,
- снажнији дипломатски глас.
Симболика против стварности
Међутим, „признање“ није исто што и реална државност. Израел и даље контролише границе, безбедност и већину територије, док САД финансијски подржавају постојећи статус кво.
Зато би свака одлука УН без америчке подршке имала пре свега симболичан карактер:
- представљала би дипломатску победу за Палестинце,
- била би критика америчке политике,
- и корак у дугом процесу изградње међународног легитимитета.
УН може на папиру признати Палестину као државу, али без подршке Вашингтона то остаје више геополитички сигнал него реална промена.
Палестина и даље остаје у својеврсном дипломатском „чистилишту“, између симболике и стварности.
