UN i SVETSKI EKONOMSKI FORUM stoje iza globalnog rata protiv poljoprivrednika
Eskalirajući regulatorni napad na poljoprivredne proizvođače od Holandije i Sjedinjenih Država do Šri Lanke i šire usko je vezan za ciljeve održivog razvoja Ujedinjenih nacija „Agenda 2030” i partnere UN na Svetskom ekonomskom forumu (WEF), rekli su brojni stručnjaci za The Epoch Times.
Zaista, nekoliko od 17 ciljeva održivog razvoja Ujedinjenih nacija (SDG) direktno je umešano u politike koje uništavaju poljoprivrednike, rančere i zalihe hrane širom sveta.
Visoki članovi Komunističke partije Kine (KPK) u okviru sistema UN pomogli su u stvaranju SDG-a i trenutno pomažu u vođenju organizacije u implementaciji globalnog plana, ranije je dokumentovao The Epoch Times.
Ako se ne kontrolišu, rekli su brojni stručnjaci, politike održivosti koje podržavaju UN u poljoprivredi i proizvodnji hrane dovele bi do ekonomske devastacije, nestašice kritičnih dobara, široko rasprostranjene gladi i dramatičnog gubitka individualnih sloboda.
Milioni ljudi širom sveta već se suočavaju sa opasnom nestašicom hrane, a zvaničnici širom sveta kažu da će se ona pogoršavati kako godina odmiče.
Iza svega stoji plan, rekli su stručnjaci za The Epoch Times.
Čak je i privatno vlasništvo nad zemljom na nišanu, dok se globalna proizvodnja hrane i svetska ekonomija transformišu da bi ispunile globalne ciljeve održivosti, pokazuju dokumenti UN koje je pregledao The Epoch Times.
Kako su Ujedinjene nacije objasnile na svojoj veb stranici SDG, ciljevi usvojeni 2015. „nadovezuju se na decenije rada zemalja i Ujedinjenih nacija“.
Jedan od najranijih sastanaka koji je definisao dnevni red „održivosti“ bila je Konferencija UN-a o ljudskim naseljima poznata kao Habitat I, koja je usvojila Vankuversku deklaraciju.
U sporazumu je navedeno da se „zemljište ne može tretirati kao obična imovina koju kontrolišu pojedinci“ i da je privatno vlasništvo nad zemljom „glavni instrument akumulacije i koncentracije bogatstva, stoga doprinosi društvenoj nepravdi“.
„Javna kontrola korišćenja zemljišta je stoga neophodna“, navodi se u deklaraciji UN, uvod u sada već zloglasno „predviđanje“ Svetskog ekonomskog foruma da do 2030. „nećete imati ništa“.
Brojne agencije i zvaničnici Ujedinjenih nacija od tada su izneli svoju viziju „održivosti“, uključujući pozive na drastična ograničenja u potrošnji energije, mesa, putovanja, životnog prostora i materijalnog prosperiteta.
Stručnjaci koje je intervjuisao The Epoch Times kažu da neki od najbogatijih i najmoćnijih svetskih korporativnih lidera rade sa komunistima u Kini i drugde u nastojanju da centralizuju kontrolu nad proizvodnjom hrane i slome nezavisne farmere i rančere.
Međutim, prema kritičarima politike, cilj nije očuvanje životne sredine ili borba protiv klimatskih promena. Umesto toga, stručnjaci upozoravaju da su narativ „održivosti“ i druga opravdanja alat za sticanje kontrole nad hranom, poljoprivredom i ljudima.
„Krajnji cilj ovih napora je smanjenje suvereniteta i pojedinačnih nacija i ljudi“, rekao je Krejg Ruker, predsednik Komiteta za konstruktivno sutra (CFACT), organizacije javne politike specijalizovane za pitanja životne sredine i razvoja.
„Namera onih koji guraju ovu agendu nije da spasu planetu, kako tvrde, već da povećaju kontrolu nad ljudima“, rekao je on za The Epoch Times, dodajući da je cilj centralizacija moći na nacionalnom, pa čak i međunarodnom nivou.
Ciljevi održivog razvoja UN—Agenda 2030
Organizacija i njene države članice usvojile su 2015. godine ciljeve održivog razvoja Ujedinjenih nacija, koji se često nazivaju Agendom 2030, kao vodič za „transformaciju našeg sveta“. Hvaljen kao „master plan za čovečanstvo“ i globalna „deklaracija međuzavisnosti“ od strane najviših zvaničnika UN, ovih 17 ciljeva uključuje 169 pravila koji uključuju svaki aspekt ekonomije i života.
„Sve zemlje i sve zainteresovane strane, delujući u partnerstvu za saradnju, sprovešće ovaj plan“, navodi se u preambuli dokumenta, u više navrata napominjući da „niko neće biti izostavljen“.
Između ostalih elemenata, plan UN-a poziva na nacionalnu i međunarodnu preraspodelu bogatstva u cilju 10, kao i na „fundamentalne promene u načinu na koji naša društva proizvode i konzumiraju dobra i usluge“.
Korišćenje vlade za transformaciju svih ekonomskih aktivnosti je kritičan deo SDG-a, a cilj 12 zahteva „održive obrasce potrošnje i proizvodnje“.
Među specifičnim ciljevima navedenim u Cilju 12 je nekoliko direktno povezanih sa poljoprivrednim politikama koje podrivaju proizvodnju hrane. To uključuje „održivo upravljanje i efikasno korišćenje prirodnih resursa“.
Što je možda još važnije, dokument zahteva „ekološki ispravno upravljanje hemikalijama i svim otpadom tokom njihovog životnog ciklusa, u skladu sa dogovorenim međunarodnim okvirima“.
Kao rezultat toga, ljudi, a posebno farmeri, moraju „značajno da smanje njihovo ispuštanje u vazduh, vodu i tlo kako bi sveli na minimum njihov štetni uticaj na zdravlje ljudi i životnu sredinu“.
Drugi ciljevi održivog razvoja koji su direktno povezani sa onim što su kritičari nazvali „ratom protiv farmera“ uključuju cilj 14, koji se bavi „zagađenjem mora svih vrsta, posebno aktivnostima na kopnu, uključujući… zagađenje nutrijentima“. UN redovno opisuju poljoprivredu i proizvodnju hrane kao pretnju okeanu.
Organizacija Ujedinjenih nacija za hranu i poljoprivredu (FAO), koju predvodi bivši zamenik ministra poljoprivrede i ruralnih pitanja KPK Ku Dongiu, pomaže u vođenju zaduženja.
U svom izveštaju iz 2014. godine „Izgradnja zajedničke vizije za održivu hranu i poljoprivredu: principi i pristupi“, agencija UN poziva na drastična ograničenja upotrebe đubriva, pesticida, emisija i vode u poljoprivrednom sektoru.
Kao primer kako se poljoprivreda mora reformisati da bi je UN smatrala održivom, u izveštaju FAO se navodi da je „preterana upotreba azotnih đubriva glavni uzrok zagađenja vode i emisije gasova staklene bašte“.
FAO sa sedištem u Rimu nije odgovorio na zahtev za komentar.
Još jedan od 17 SDG-a sa direktnim uticajem na poljoprivredu i proizvodnju hrane je Cilj 2, sa svojim pozivima na „održivu poljoprivredu“ i „održivu proizvodnju hrane“.
U međuvremenu, cilj 6 poziva na „održivo upravljanje vodom“, što uključuje različite ciljeve koji uključuju poljoprivrednu upotrebu i oticanje vode.
Pošto lideri Ujedinjenih nacija vide poljoprivredu i proizvodnju hrane kao ključne doprinose onome što nazivaju klimatskim promenama koje je stvorio čovek, cilj 13 je takođe važan. Poziva vlade da „integrišu mere klimatskih promena u nacionalne politike, strategije i planiranje“.
Cilj 15, koji se bavi održivim korišćenjem kopnenih ekosistema, takođe ima više ciljeva koji utiču na poljoprivredu i proizvodnju hrane.
Širom sveta, nacionalne i regionalne vlade rade sa agencijama UN na implementaciji ovih ciljeva održivosti u poljoprivredi i drugim sektorima.
Na primer, reagujući na sporazume UN o biodiverzitetu, Evropska unija je usvojila različite programe biodiverziteta koje podržava UN, kao što su Natura 2000 i Strategija EU o biodiverzitetu za 2030. godinu, koje su citirale holandska vlada i drugi u svojim poljoprivrednim politikama.
UN se takođe javno hvali svojom ulogom u nametanju SDG-a u Šri Lanki i drugim zemljama koje pate od nestašice hrane i ekonomskih nesreća povezanih sa istim globalnim programima održivosti.
Širom sveta, skoro svaka nacionalna vlada kaže da uključuje SDG u svoje zakone i propise.
Svetski ekonomski forum – „Partnerstvo“
Pored UN-a nalaze se i razne „zainteresovane strane“ koje su ključne za sprovođenje politika održivog razvoja kroz „javno-privatna partnerstva“.
U srcu tog napora je WEF, koji od 2020. podstiče potpunu transformaciju društva poznatu kao „Veliko resetovanje“. 2019. godine, WEF je potpisao „strateško partnerstvo“ sa UN-om za unapređenje Agende 2030 u okviru globalne poslovne zajednice.
Zvaničnim sporazumom su definisane „oblasti saradnje za produbljivanje institucionalnog angažmana i zajedničkog ubrzanja implementacije Agende za održivi razvoj 2030“.
Mnogi od ključnih zvaničnika koji stoje iza Agende 2030, uključujući najviše lidere Ujedinjenih nacija kao što je sadašnji generalni sekretar Antonio Gutereš – samoproglašeni socijalista – takođe decenijama rade sa WEF-om.
U međuvremenu, WEF je bio izričit sa svojim ciljevima. Nedavno je pokrenuta „Alijansa za akciju u vezi sa hranom“ (FAA) koja na svojoj veb stranici potvrđuje da Agenda 2030 „informiše ambiciju FAA da obezbedi trajnu i dugoročnu platformu za akciju više zainteresovanih strana na sistemima hrane kako bi se ispunili ciljevi održivog razvoja“.
Uporedo sa „Samitom o prehrambenim sistemima“ Ujedinjenih nacija u septembru 2021. godine, FAA WEF-a je objavila izveštaj u kojem je izneta sopstvena „agenda rukovođenja za saradnju više zainteresovanih strana u cilju transformacije sistema hrane“.
Između ostalih elemenata, dokument sažima uvide FAA o „podršci transformativnim partnerstvima u sistemu hrane i njegovu vrednosnu ponudu nakon Samita UN o prehrambenim sistemima 2021. u pravcu postizanja ciljeva održivog razvoja UN-a“.
Javna zabrinutost WEF-a za transformaciju poljoprivrede i snabdevanje hranom seže unatrag više od jedne decenije.
U partnerstvu sa različitim kompanijama, WEF je objavio izveštaj iz 2010. u kojem je izneta „nova vizija poljoprivrede“ koja je uključivala „mapu puta za zainteresovane strane“. Uključene su mnoge od najvećih svetskih prehrambenih kompanija koje dominiraju tržištem i poseduju bezbroj popularnih brendova.
Veb stranica WEF-a je prepuna informacija koje navodno opravdavaju potpunu transformaciju snabdevanja hranom od strane „zainteresovanih strana“.
„Kako globalni sistemi ishrane postaju sve više međusobno povezani, biće potrebna efikasna koordinacija među različitim grupama zainteresovanih strana“, kaže WEF na svojoj platformi „Strateška inteligencija“, često navodeći FAO kao svoj izvor.
„Potencijal da se osmisle novi, sistemski pristupi prehrambenim sistemima koji uključuju raznoliku lepezu zainteresovanih strana predstavlja mogućnosti da se pomogne održivom hranjenju sveta u budućnosti.
Česte reference organizacije na „zainteresovane strane“ odnose se na vlade, kompanije i takozvane nevladine organizacije koje često finansiraju te iste kompanije i vlade. Svi zajedno rade na ovom pitanju.
Na primer, WEF se hvali da je doveo korporativne gigante kao što su Coca-Cola i Unilever u pravcu promovisanja „održivije budućnosti“.
Rokfelerova fondacija, koja je nedavno objavila izveštaj o tome kako „resetovati” i „transformisati sistem ishrane SAD”, takođe je ključni igrač.
WEF-ovi „Čvorovi za inovacije u hrani“ širom sveta će biti glavni deo ove globalne transformacije.
Govoreći na Svetskom ekonomskom forumu o „transformisanju sistema ishrane i korišćenja zemljišta“ na prošlogodišnjoj Nedelji Davos agende, holandski premijer Mark Rute je najavio da će Holandija biti domaćin „Globalnog koordinacionog sekretarijata svetskih ekonomskih centara za inovacije u hrani“.
Sekretarijat će, rekao je on, „povezati sva druga čvorišta za inovacije u hrani“ kako bi olakšao stvaranje „partnerstava koja su nam potrebna“.
Ni WEF ni Fondacija Rokfeler nisu odgovorili na zahteve za komentar o njihovoj ulozi u Agendi 2030 i o poljoprivrednoj politici koja se vodi širom sveta.
Druge organizacije i subjekti uključeni u akciju uključuju moćne fondacije oslobođene poreza, kao što je Gejts fondacija, regionalne vlade u stilu EU koje se šire širom sveta, i razne grupe koje oni finansiraju.
Uništavanje farmera—i snabdevanje hranom
Širom sveta, vladine politike usklađene sa UN-om i sa SDG-om pritiskaju poljoprivrednike — posebno manje, nezavisne proizvođače koji nisu u stanju da apsorbuju dodatne troškove dodatnih regulativa i kontrole.
Slaveći ideje UN o održivosti, nedavno svrgnuti predsednik Šri Lanke Gotabaja Radžapaksa objavio je na klimatskom samitu UN COP26 2021. da njegova vlada zabranjuje hemijska đubriva i pesticide.
