Generalni sekretar UN Antonio Gutereš uvodi novi element u koncept mirovnih aktivnosti svetske organizacije: suzbijanje „dezinformacija“ i „govora mržnje“.
A tehnološke i medijske kompanije se angažuju da pomognu u uklanjanju informacija koje UN odluče da smatraju štetnim.
S obzirom na to da je, kao što izreka kaže, istina obično prva žrtva svakog rata – a to važi za sve uključene strane – teško je zamisliti kako bi UN uopšte mogle da počnu da se bave zadatkom „suprotstavljanja“ dezinformacijama i govoru mržnje zadržavajući svoju neutralnu i kredibilnu poziciju u očuvanju mira.
Kada se obratio debati Saveta bezbednosti o mirovnim operacijama, posebno posvećenoj „ključnoj ulozi” strateških komunikacija, Gutereš nije ponudio koristan uvid u taj problem, ali je stavio snažan naglasak na Globalnu komunikacionu strategiju UN-a, opisujući stratešku komunikaciju na različite načine kao kritičnu i centralnu za uspešno održavanje mira.
Gutereš je na sednici, koju je organizovao Brazil, rekao da napori UN-a u komunikaciji ne bi trebalo da samo informišu, već i da „angažuju“ svoju publiku kako bi ona podržala misiju organizacije.
Po rečima generalnog sekretara, mirovnjaci moraju da se obračunaju sa kriminalcima, teroristima i sličnim oružanim grupama, koji iz nekog razloga uspevaju da se dočepaju moćnog modernog oružja i nisu podstaknuti da traže mirno rešenje, već bi radije da održavaju „haos u kome napreduju“.
U ovom trenutku, Gutereš je uključio dezinformacije i govor mržnje u kategoriju „ratnog oružja“, u istom dahu kada je pominjao stvarno oružje poput pušaka i eksploziva.
Gutereš navodi razloge zašto su strateške komunikacije UN važne: zaštita civila i sprečavanje nasilja, održavanje primirja i političkih sporazuma, istraživanje kršenja ljudskih prava.
Pred toga tu je unapređenje agende UN-a za žene, mir i bezbednost, rekao je on.
Ali kako će se UN boriti protiv dezinformacija i staviti svoju komunikacijsku strategiju na čelo i u centar? Gutereš je predstavio šest akcija, od kojih je jedna partnerstvo sa tehnološkim kompanijama i medijima, kako bi se „identifikovali i primenili najbolji alati“ koji bi otkrili dezinformacije i govor mržnje.
Generalni sekretar je napomenuo da, da bi bila efikasna, strateška komunikacija koja obezbeđuje „sigurne prostore“ u kontekstu mirovnih procesa mora biti „zasnovana na dokazima, zasnovana na proverenim podacima, otvorena za dijalog, ukorenjena u pripovedanju i isporučena od verodostojnih izvora”.
