UN upozorava na apokaliptično uništenje čovečanstva! Kažu da si ljudi krivi a da je jedino rešenje KONTROLA
Ujedinjene nacije praćene medijima kao što je u ovom slučaju Sputnjik pričaju o neizbežnoj apokalipski i kraju vremena za ljudsku civilizaciju.
Kancelarija Ujedinjenih nacija za smanjenje rizika od katastrofa tvrdi da je pogrešna percepcija čovečanstva o riziku dovela do „spirala samouništenja“, tako da bismo do 2030. mogli biti zahvaćeni svakodnevnim katastrofama.
Prema novom Globalnom izveštaju o proceni , sudbina s kojom se čovečanstvo nalazi rezultat je pogrešne percepcije rizika uzrokovane trifektom mentalnih grešaka: optimizmom, potcenjivanjem i nepobedivošću- prenosi Sputnjik
Agencija UN-a je istakla da uprkos obećanjima svetskih lidera da će poboljšati otpornost, boriti se protiv klimatskih promena i promovisati puteve održivog razvoja, „trenutni društveni, politički i ekonomski izbori rade obrnuto“. Ovo dovodi u opasnost napredak ka Pariškom sporazumu i ciljevima održivog razvoja (SDG) navedenim u Transforming Our World: Agenda za održivi razvoj 2030.
„Da bi se promenio kurs, potrebni su novi pristupi“, piše u izveštaju od 256 stranica. „Ovo će zahtevati transformacije onoga što sistemi upravljanja vrednuju i kako se sistemski rizik razume i rešava. Neće biti dovoljno ako se nastavi kao do sada.“
Kako dalje prenosi ruski Sputnjik…
„Lokalni rizici, poput novog virusa u Wuhanu u Kini, mogu postati globalni; globalni rizici poput klimatskih promena imaju velike uticaje na svakom lokalitetu. Indirektni, kaskadni uticaji mogu biti značajni“, navodi se.
MARIO ZNA i dr SEMIR OSMANAGIĆ- ONI neće odustati od svojih AGENDI ali postoji IZLAZ iz svega ovoga
Potresi, cunamiji i vulkani su među katastrofama koje potencijalno čekaju čovečanstvo, kao i klimatske i vremenske nepogode, kao i izbijanje bioloških opasnosti poput epidemija, navodi se u izveštaju.
Autori kažu da se 350 do 500 katastrofa srednjih i velikih razmera dogodilo svake godine tokom poslednje dve decenije. Do 2030. predviđaju da će se ova stopa povećati na 560 katastrofa svake godine, ili oko 1,5 po danu.
Ljudska aktivnost, prema autorima, dovodi svet u opasne situacije i gura ga do njegovih ekoloških i egzistencijalnih granica. Kako bi se ubrzalo delovanje u pogledu klimatskih promena i postigli SDG, smanjenje rizika mora biti u prvom planu napora, rekli su agendaši.
Prema portparolki UNDDR-a Jeanette Elsworth, citiranoj u izveštaju Live Science , narušena „percepcija rizika“ može pogoršati katastrofe svesnim zanemarivanjem ulaganja u napore za prevenciju katastrofa. Ovo može uzrokovati da katastrofe postanu veće i uticajnije nego što bi bile da su uloženi dovoljni napori na prevenciji i smanjenju rizika.
„Svijet mora učiniti više da uključi rizik od katastrofe u način na koji živimo, gradimo i ulažemo, što dovodi čovečanstvo u spiralu samouništenja“, rekla je Amina J. Mohammed, zamenica generalnog sekretara UN-a u izjavi.
Pandemiju COVID-19 stručnjaci navode kao primjer miopije i nepoznavanja katastrofalnih rizika.
Kratkovidno razmišljanje značilo je da, uprkos upozorenjima i podacima da je pandemija kasnila, pripravnost je bila neadekvatna i da su se sistemi upravljanja širom sveta borili da se okrenu ka novoj stvarnosti,” napisali su. Ozbiljnost pandemije je takođe pogoršana populacijama širom sveta koje su bile izložene drugim zdravstvenim rizicima. Utvrđeno je da izloženost osnovnim faktorima rizika, kao što su visoki nivoi zagađenja vazduha, nesigurno stanovanje ili ograničen pristup zdravstvenim uslugama, značajno utiče na stopu smrtnosti,” navodi se u izveštaju.
Ekstremni vremenski događaji postaju sve češći kao rezultat klimatskih promena uzrokovanih ljudskim faktorom, prema autorima. Predložili su da kreatori politike nastoje da osiguraju da razvoj i investicije budu otporni na klimu. Kostarika je, na primer, uspostavila cenu ugljenika 1997. godine kako bi pomogla obrnutom krčenju šuma, što pomaže u smanjenju rizika od katastrofa, a istovremeno koristi ekonomiji, prema autorima istraživanja UN-a.
Autori su otkrili da nesreće ne pogađaju sve podednako. Sa prosečnom stopom siromaštva od 34%, 18 od 20 zemalja s najvećim rizikom od katastrofe bile su zemlje sa srednjim i nižim prihodima.
„Do kraja ove decenije, klimatske promene i katastrofe uzrokovane prirodnim opasnostima mogu gurnuti čak 132 miliona ljudi u siromaštvo“, rekao je Elsworth.
Ipak, verovali ili ne (naravno da verujete) „stručnjaci“ su osmislili pristup u tri koraka kako bi pomogli svetu da izbegne spiralu samouništenja.
Za početak, ljudi moraju prestati da potcenjuju “rizik od klimatskih promena, troškove za ekosisteme i pozitivne društvene koristi smanjenja rizika“. Drugi korak podrazumeva stvaranje sistema koji „brinu kako ljudski umovi donose odluke o riziku“. Konačno, vlade i finansijski sistemi moraju sarađivati u različitim disciplinama kako bi pomogli žrtvama katastrofa.
U PREVODU TOTALNA KONTROLA
