UN UPOZORAVA: Veštačka inteligencija ugrožava 40% poslova širom sveta
Globalno tržište veštačke inteligencije (AI) dostiglo je vrednost od 4,8 biliona dolara, što je otprilike veličina nemačke ekonomije, a do 2033. godine će još rasti, saopštila je Organizacija Ujedinjenih nacija (UN).
Međutim, iako AI donosi ogromne mogućnosti, ona takođe preti da pogorša postojeće nejednakosti, upozorava Konferencija UN za trgovinu i razvoj (UNCTAD) u novom izveštaju.
Ključni problem?
„AI bi mogla uticati na 40% radnih mesta širom sveta – povećavajući produktivnost, ali istovremeno donoseći automatizaciju i otpuštanja,“ navodi se u izveštaju.
Za razliku od prethodnih tehnoloških revolucija koje su najviše pogađale fizičke radnike, AI sada pretežno ugrožava poslove u sektorima znanja, što znači da će razvijene zemlje biti prve na udaru.
Nejednakost raste
Dok bogate zemlje imaju resurse da iskoriste potencijal AI, siromašnije države mogu izgubiti svoju konkurentsku prednost jeftine radne snage, što može dovesti do još veće ekonomske nejednakosti.
„AI sve više favorizuje kapital u odnosu na radnu snagu, čime se dodatno smanjuje prednost jeftine radne snage u nerazvijenim ekonomijama“, navodi UNCTAD.
Ako su vesti lažne—zamislite kakva je onda istorija?! 🗞⏳ https://t.co/QcCaVbSR0p
— Nulta Tačka (@NultaTackaSrb) March 31, 2025
Rešenje?
Generalna sekretarka UNCTAD-a, Rebeka Grinspen, poziva na međunarodnu saradnju, naglašavajući da tehnologija mora služiti ljudima, a ne obrnuto.
„Istorija pokazuje da tehnološki napredak podstiče ekonomski rast, ali ne garantuje pravednu raspodelu prihoda niti podstiče inkluzivni razvoj“, upozorava Grinspen.
Ključni podaci iz izveštaja:
🔹 U 2023. godini tržište novih tehnologija poput interneta, blokčejna, 5G mreža i AI vredelo je 2,5 biliona dolara, a očekuje se da će do 2033. narasti na 16,4 biliona dolara.
🔹 AI će biti dominantna tehnologija, procenjena na 4,8 biliona dolara.
🔹 Samo 100 kompanija – većinom iz SAD i Kine – kontroliše 40% globalnih ulaganja u istraživanje i razvoj AI tehnologije.
Šta dalje?
„Zemlje moraju odmah delovati, investirati u digitalnu infrastrukturu, razvijati veštine radne snage i jačati regulativu AI tehnologije,“ poručuje UNCTAD.
Iako AI može zameniti mnoga radna mesta, ona takođe može stvoriti nove industrije i osnažiti radnike, ali samo ako se svet na vreme pripremi.
Međutim, 118 zemalja – pretežno iz siromašnijih delova sveta – još uvek nema glas u globalnim diskusijama o regulaciji AI.
„Veštačka inteligencija oblikuje ekonomsku budućnost sveta, ali ako zemlje u razvoju ne budu deo pregovora, AI će služiti interesima nekolicine moćnih, a ne celokupnog čovečanstva“, zaključuje UNCTAD.
