UN usvojio GLOBALNU REZOLUCIJU o klimatskim promenama! Vlade dobijaju obavezu da sprovedu AGENDU 2030

Rezolucija, zasnovana na sličnom tekstu kojeg je prošle godine usvojio Savet za ljudska prava a u smeru ostvarivanja  AGENDE 2030 , poziva države, međunarodne organizacije i poslovna preduzeća da pojačaju napore da obezbede zdravo okruženje za sve.

Generalni sekretar UN, Antonio Gutereš, pozdravio je „istorijsku“ odluku i rekao da značajan razvoj događaja pokazuje da države članice mogu da se udruže u kolektivnoj borbi protiv trostruke planetarne krize klimatskih promena, gubitka biodiverziteta i zagađenja.

„Rezolucija će pomoći u smanjenju ekoloških nepravdi, umanjiti nedostatke u zaštiti i osnažiti ljude, posebno one koji su u ranjivim situacijama, uključujući zaštitnike ljudskih prava u oblasti životne sredine, decu, omladinu, žene i starosedeoce“, rekao je on u izjavi koju je objavila kancelarija njegovog portparola. .

On je dodao da će ta odluka takođe pomoći državama da ubrzaju sprovođenje svojih obaveza i obaveza u vezi sa životnom sredinom i ljudskim pravima.

„Međunarodna zajednica je dala univerzalno priznanje ovom pravu i približila nas da to postane stvarnost za sve“, rekao je on.

Gutereš je naglasio da je, međutim, usvajanje rezolucije „samo početak“ i pozvao nacije da ovo novopriznato pravo učine „realnošću za sve, svuda“.

Visoki komesar UN za ljudska prava Mišel Bačelet je u saopštenju takođe pozdravila odluku Skupštine i ponovila poziv generalnog sekretara na hitnu akciju za njeno sprovođenje.

„Danas je istorijski trenutak, ali jednostavno potvrđivanje našeg prava na zdravu životnu sredinu nije dovoljno. Rezolucija Generalne skupštine je vrlo jasna: države moraju da sprovedu svoje međunarodne obaveze i povećaju svoje napore da to ostvare. Svi ćemo trpeti mnogo gore posledice od ekoloških kriza, ako sada ne radimo zajedno da ih zajedno sprečimo“, rekla je ona.

Gospođa Bačelet je objasnila da ekološka akcija zasnovana na obavezama u vezi sa ljudskim pravima predstavlja vitalnu zaštitnu ogradu za ekonomske politike i poslovne modele.

„Naglašava osnovu zakonskih obaveza da se deluje, a ne samo diskrecione politike. Takođe je efikasniji, legitimniji i održiviji“, dodala je ona.

Rezolucija za celu planetu hteli mi to ili ne

U tekstu, koji su u junu prošle godine prvobitno predstavili Kostarika, Maldivi, Maroko, Slovenija i Švajcarska, a sada kosponzorira preko 100 zemalja, napominje se da je pravo na zdravu životnu sredinu povezano sa postojećim međunarodnim pravom i potvrđuje da je za njegovo promovisanje potrebno punu implementaciju multilateralnih sporazuma o zaštiti životne sredine.

RASTURANJE AGENDE 2030 I OSTALIH IDEJA GLOBALISTA! NE PROPUSTITE NOVU EPIZODU PODKASTA MARIO ZNA

Takođe priznaje da uticaj klimatskih promena, neodrživo upravljanje i korišćenje prirodnih resursa, zagađenje vazduha, zemlje i vode, neispravno upravljanje hemikalijama i otpadom, i rezultirajući gubitak biodiverziteta ometaju uživanje ovog prava – i da šteta po životnu sredinu ima negativne implikacije, direktne i indirektne, na efektivno uživanje svih ljudskih prava.

Prema rečima specijalnog izvestioca UN za ljudska prava i životnu sredinu, g. Dejvida Bojda, odluka Skupštine promeniće samu prirodu međunarodnog prava o ljudskim pravima.

„Vlade su davale obećanja da će očistiti životnu sredinu i rešiti klimatske vanredne situacije decenijama, ali pravo na zdravu životnu sredinu menja perspektivu ljudi od ’molenja’ do zahtevanja vlada da deluju“, rekao je nedavno za UN Njuz.

NultaTačka/Mediji