Unapređena cenzura: Velika Britanija usvojila „Zakon o bezbednosti na mreži“
Zakopan iza naslova vezanih za Rasela Brenda, Britanski dom lordova je glasao za usvajanje kontroverznog zakona o bezbednosti na mreži. Sve što je sada potrebno je kraljevska saglasnost, koju će Čarls očigledno pružiti.
Dugi naslov zakona (veoma privlačno zvuči) je…
Predlog zakona kojim se predviđa i u vezi sa regulacijom određenih internet usluga od strane OFCOM-a; za i u vezi sa prekršajima vezanim za komunikaciju; i za povezane svrhe.
…i to je u suštini to, on predaje dužnost „regulisanja“ određenog onlajn sadržaja Kancelariji za komunikacije Ujedinjenog Kraljevstva (OfCom).
Izvršna direktorka Ofcoma Melani Dejvs jedva je mogla da obuzda svoje uzbuđenje u izjavi novinarima:
„Danas je velika prekretnica u misiji stvaranja sigurnijeg života na mreži za decu i odrasle u Velikoj Britaniji. Svi u Ofcom-u se osećaju privilegovanim što im je poverena ova važna uloga i spremni smo da počnemo da primenjujemo ove nove zakone”.
Kao i uvek sa ovim stvarima, tekst zakona je izazovno i prilično dosadno štivo, namerno nejasan i težak za navigaciju.
Posebna pažnja je na klauzuli o „prestupima u vezi sa informacijama“, koja ovlašćuje OfCom da zahteva „informacije“ od korisnika, kompanija i zaposlenih, i čini krivičnim delom njihovo zadržavanje. Priroda ove „informacije“ nikada nije precizirana, niti se čini da je kvalifikovana. To znači da može biti bilo šta i da će se najverovatnije koristiti za dobijanje informacija o privatnim nalozima o korisnicima sa platformi društvenih medija.
U jednoj od zabrinjavajućih klauzula, Predlog zakona navodi ono što oni nazivaju „prestupima vezanim za komunikaciju“. Odeljak 10 detaljno opisuje zločine prenošenja „štetnih, lažnih i pretećih komunikacija“.
Treba napomenuti da je slanje pretnji već nezakonito u Velikoj Britaniji, tako da je jedina nova osnova koja se ovde pokriva su „štetne“ i/ili „lažne“ informacije, a činjenica da osećaju potrebu da prave razliku između te dve stvari bi trebalo da vas zabrine.
Na kraju krajeva, istina definitivno može biti „štetna”… Posebno za vlast gladnu elitu koja jedva kontroliše gnevno stanovništvo nepoštenom propagandom.
Prilično zabavno, zakon čini zločinom „slanje poruke“ koja sadrži lažne informacije u klauzuli 156… a zatim odmah daje imunitet svim novinama, televizijskim kanalima i servisima za strimovanje u klauzuli 157.
Očigledno je u redu da mejnstrim mediji budu štetni i nepošteni.
Ovo žele da urade i Srbiji- Zbog projekata Svetskog Ekonomskog Foruma za kopanje litijuma i drugih minerala u SAD 23 miliona ljudi izloženo toksičnom otpadu- https://t.co/nRqa2iaeZn
— Nulta Tačka (@NultaTackaSrb) September 25, 2023
Ali primarna svrha novog zakona je prenošenje odgovornosti kako bi se omogućila i podstakla cenzura.
Pretraživači („regulisane usluge pretrage“, da citiram zakon) i kompanije društvenih medija („regulisane usluge od korisnika do korisnika“) sada će biti odgovorne za to kako ljudi koriste njihovu platformu.
Na primer: Ako bih proguglao „Da li je bezbedno piti izbeljivač?“, pronašao neki veb-sajt koji kaže da, a zatim popio izbeljivač, OfCom me ne bi smatrao odgovornim. Smatrali bi Google odgovornim što mi je dozvolio da čitam tu veb stranicu. Isto tako, ako neko tvituje i kaže mi da popijem izbeljivač, a ja to uradim, Tviter bi se smatrao odgovornim što je dozvolio da se ta komunikacija odvija.
Ovo bi moglo dovesti do velikih novčanih kazni, ili čak potencijalno krivičnih prijava za kompanije i/ili rukovodioce tih kompanija. To bi čak moglo da ih učini podložnim za masovno skupe građanske parnice (nemojte se iznenaditi ako se takva pravna drama uskoro pojavi na naslovnicama).
Nije iznenađujuće da mejnstrim izveštavanje o novim zakonima jedva pominje bilo koju od ovih zabrinutosti, umesto toga se odlučuje da stavi dečju pornografiju na prvo mesto. Jer argument gospođe Lovejoy uvek funkcioniše.
To je sve naizgled, naravno, ono o čemu se zapravo radi su „dezinformacije“ i „govor mržnje“. Što će reći, provera činjenica od strane mejnstrim lažova.
Odeljak 7(135) je u potpunosti posvećen stvaranju novog „Savetodavnog odbora za dezinformacije“, od kojeg će se očekivati da podnosi redovne izveštaje OfCom-u i državnom sekretaru o tome kako se najbolje „suprotstaviti dezinformacijama o regulisanim uslugama“.
Ovo je očigledno odgovor na Covid, odnosno na neuspeh Covida.
U suštini, narativ o pandemiji je prekinut jer trenutni mehanizmi cenzure nisu funkcionisali dovoljno dobro. Kao odgovor, vlada je upravo legalizovala i angažovala njihovo ućutkivanje neslaganja.
Vidite, vlada neće nikoga sama cenzurisati, štiteći je od kritika za slobodu govora. Umesto toga, veliki finansijski pritisak biće primenjen na tehnološke gigante da budu „odgovorni“ i „zaštite ugrožene“. To znači de-platformisanje i ukidanje nezavisnih medija putem sve netranparentnijih „kršenja uslova usluge“
Ove kompanije će opravdavati ogromna gomila ubačenih i maskiranih NPC-a kojima je tako uspešno ispran mozak da poveruju u argument „oni su privatna kompanija i mogu da rade šta žele“.
To se, naravno, dešava već godinama, ali to je bilo prikriveno. Sada je to legalno u Velikoj Britaniji i uskoro će postati mnogo gore.
Neće to biti samo Velika Britanija, s obzirom na poruke o „dezinformacijama“ koje su viđene u UN u poslednjih nekoliko dana, trebalo bi očekivati nešto slično na globalnom nivou.
