Upoznajte budućeg predsednika ARGENTINE! Antiglobalista sa planom da potpuno izludi „ELITU“
Nakon što je lokalna tržišta kapitala poslao u zastoj i izazvao devalvaciju valute svojom šokantnom pobedom na predsedničkim predizborima u zemlji, vodeći argentinski predsednički kandidat Havijer Milei – samozvani anarhokapitalista – šokirao je sve u sredu kada je obećao da će zatvoriti nacionalne centralne banke, dok je rekao da će uložiti sve napore da izbegne neplaćanje državnog duga ako pobedi na oktobarskim izborima.
Milei, radikalni libertarijanac, rekao je da će njegovo hrabro fiskalno prilagođavanje poboljšati reputaciju i kreditni profil Argentine, čineći neizvršenje obaveza nepotrebnim.
Njegov plan uključuje smanjenje potrošnje za najmanje 13% BDP-a pre sredine 2025. dramatičnim smanjenjem javnih radova, smanjenjem broja ministarstava, uklanjanjem subvencija i kapitalnih ograničenja koja bi omogućila preduzećima da obavljaju transakcije u američkim dolarima. Još drastičnije, on takođe planira da zatvori centralnu banku za koju je rekao da „nema razloga da postoji“ i dolarizuje ekonomiju od 640 milijardi dolara.
„Učiniću sve da izbegnem neizvršenje obaveza, očigledno“, rekao je Milei u dvosatnom intervjuu u Buenos Ajresu u sredu. „Ako izvršite fiskalno prilagođavanje koje je potrebno, finansiranje će biti tu”.
Milei je izazvao tržišni šok kada je predsednički kandidat – koji se do sada uglavnom smatrao autsajderom bez ozbiljnih šansi za tu poziciju – izašao ispred ostalih u predizborima, viđen kao barometar za predsedničke izbore u zemlji u kojoj su ankete notorno nepouzdane. Pad je primorao vladu da devalvira svoj strogo kontrolisan zvanični kurs za 18 odsto kada su tržišta otvorena u ponedeljak.
U prvom intervjuu stranim medijima nakon njegove neočekivane pobede, Milei je razgovarao sa Blumbergom i detaljno je opisao svoj plan da ukine argentinski pezos i uvede američki dolar kao način da se smanji inflacija koja se kreće na 113%, i pojačao je kritiku centralne banke, koju je nazvao „najgorim smećem koje postoji na ovoj Zemlji“.
„Centralne banke su podeljene u četiri kategorije: one loše, poput Federalnih rezervi, veoma loše, poput onih u Latinskoj Americi, užasno loše i Centralna banka Argentine“, rekao je on.
Ako Milei dobije predsedničku funkciju, on planira da preda ključeve centralne banke ekonomisti Emiliju Okampu, svom neformalnom savetniku za program dolarizacije, kako bi on mogao da je ugasi. Okampo će takođe pomoći u pregovorima sa Međunarodnim monetarnim fondom, koji ima program vredan 44 milijarde dolara sa tom južnoameričkom nacijom. Kandidat kaže da ne planira da traži još novca od MMF-a.
„Fiskalni deficit je nemoralan“, rekao je Milei.
„Ako stalno živite sa fiskalnim deficitom, bićete nesolventni“.
Samo nemojte to reći SAD koje su imale otprilike četiri godišnja suficita u proteklih 50 godina.
Slučajnost?! U toku požara na Havajima u prodaji se pojavila knjiga koja identično predstavlja tragediju na Mauiju kao posledicu klimatskih promena https://t.co/dvygcKvf3E
— Nulta Tačka (@NultaTackaSrb) August 17, 2023
Milei je rekao da je već razvio plan za dolarizaciju ekonomije, što je potez za koji obećava da će mu biti među prvima u slučaju da pobedi na izborima 22. oktobra. Argentina bi sledila model El Salvadora, dozvoljavajući ljudima da dobrovoljno biraju između valuta.
Kada se dve trećine monetarne baze promeni, privreda bi postala potpuno dolarizovana, rekao je on.
„Ako niko ne želi da ima pezos u Argentini, pitanje je koliko pezosi vrede realno? Niko ih ne želi, ne govorimo o vodi usred pustinje. Pričamo o nečemu što niko ne želi“, rekao je Milei.
Manuel Garsija Gojon piše, na Institutu Mizes, da Mileijev ceo plan – koji je on detaljno izložio 2. avgusta, nije ništa drugo nego pragmatičan sa anarhističke tačke gledišta.
Prva mera se sastoji od organizacione reforme vlade, sa 18 na 8 ministarstava. Uključena su ministarstva unutrašnjih poslova, spoljnih poslova, odbrane, ekonomije, pravde, bezbednosti, infrastrukture i ljudskog kapitala. U početku se ne smeju otpuštati karijerne birokrate, ali će biti raspoređeni. Politički imenovani neće biti ponovo angažovani i biće svedeni na minimum. Sve privilegije državnih službenika, kao što su telohranitelji i vozači, biće ukinute, osim u slučajevima u kojima su apsolutno neophodne iz bezbednosnih razloga. Ova mera takođe uključuje pokretanje procesa privatizacije ili zatvaranja svih državnih preduzeća.
Druga mera se sastoji u značajnom smanjenju javne potrošnje. Za prvi budžet nastoje da eliminišu stavke rashoda od 15 odsto BDP-a, prevodeći ih iz deficita u suficit. Na strani prihoda, oni nastoje da eliminišu 90 procenata poreza, koji samo povećavaju iznos jednak 2 procenta BDP-a, ali imaju efekat distorzije. Postoji i namera da se smanje porezi koji ostaju.
Treća mera se sastoji od fleksibilizacije propisa o radu. Otpuštanje zaposlenog je trenutno veoma skupo u Argentini između parnice i obeštećenja. Ova mera je usmerena na smanjenje tih troškova tako što kompanijama olakšava otpuštanje novih radnika. Balansna strana ove mere je implementacija privatne šeme osiguranja za slučaj nezaposlenosti. Ovom merom nastoje se formalno zaposliti u privatnom sektoru sa 6 miliona pozicija na 14 miliona pozicija.
Četvrta mera se sastoji od liberalizacije trgovine. Cilj ove mere je jednostrana slobodna trgovina u stilu Čilea. Ovo uključuje ukidanje svih uvoznih i izvoznih tarifa i smanjenje regulatornih ograničenja.
Peta mera se sastoji od monetarne reforme. Ova mera uključuje dozvoljavanje upotrebe bilo koje robe ili strane valute kao zakonskog sredstva plaćanja i likvidaciju centralne banke, što bi rezultiralo eliminacijom argentinskog pezosa. Postoje alternativni planovi za sprovođenje ove mere, ali vodeći je onaj koji su razvili Emilio Okampo i Nikolas Kačanoski. Što se tiče vremena, to bi trajalo između devet i 24 meseca. Konverzija bi se vršila po tržišnom kursu. Kada se konvertuju dve trećine monetarne baze, pokrenuće se odbrojavanje za poslednji datum konverzije.
Dodatni izazov za ovu meru je to što je centralna banka nadoknadila obaveze tri puta veće od novčane baze. Ovo je kao program Federalnih rezervi plaćanja kamata na rezerve kako bi se sterilisalo povećanje količine novca. Centralna banka ima neke robe i strane valute u rezervama, ali većina imovine se sastoji od državnih obveznica kojima se trenutno trguje po trećini njihove nominalne vrednosti. Da bi se pristupilo neophodnoj likvidnosti za likvidaciju centralne banke, obveznice bi bile prenete u fond koji bi stekao neophodnu kreditnu liniju koristeći obveznice kao kolateral. Kreditna linija je već poverljivo dogovorena. Garantovano je da će obveznice poskupiti ako se eliminiše budžetski deficit kako je navedeno u drugoj meri.
Šesta mera se sastoji od energetske reforme. Ova mera ima za cilj da eliminiše sve subvencije dobavljačima energije kroz rekalibraciju finansijske ravnoteže kako bi se smanjili troškovi kako bi kompanije bile profitabilne i minimizirao uticaj na troškove za potrošače. Ova mera otvara vrata za subvencije na strani tražnje za ugrožena domaćinstva. Oni takođe nastoje da poboljšaju energetsku infrastrukturu kroz šemu deklaracija javnog interesa za projekte koje bi finansirao i izvodio privatni sektor, ali za koje bi vlada mogla da obezbedi minimalnu garanciju prihoda.
Sedma mera se sastoji od podsticanja investicija. Ovo će biti urađeno kroz poseban pravni aranžman za dugoročna ulaganja sa fokusom na rudarstvo, fosilna goriva, obnovljivu energiju, šumarstvo i druge sektore. Da bi podstakli investicije, oni će takođe imati za cilj da eliminišu devizna ograničenja i izvozne naknade.
Osma mera se sastoji od agrarne reforme. Ovo uključuje eliminaciju deviznog raspona između zvaničnog i tržišnog kursa kroz likvidaciju centralne banke, ukidanje svih izvoznih naknada i zadržavanja, ukidanje poreza na bruto prihod, eliminisanje svih ograničenja za spoljnu trgovinu, uključujući kvote i potrebu za autorizacijom, proglašenje novog zakona o semenu i poboljšanje putne infrastrukture putem privatnih preduzeća.
Deveta mera se sastoji od reforme pravosuđa. Ova mera uključuje imenovanje ministra pravde uz konsenzus pravosudne vlasti, kao i imenovanje sudije Vrhovnog suda bez političkih opredeljenja da popuni sadašnje upražnjeno mesto, zabranjujući članovima pravosudne vlasti da se bave partijskom politikom i promovisanje budžetske nezavisnosti sudske vlasti. Štaviše, nastojaće da sprovedu suđenja sa porotom i usmene rasprave širom zemlje.
Deseta mera se sastoji od reforme socijalne zaštite. Trenutna socijalna davanja će se u početku zadržati. Oni imaju za cilj da se dugoročno kreću ka privatnom sistemu u kojem korisnici plaćaju zdravstvene i obrazovne usluge koje koriste. Kratkoročno imaju za cilj da obezbede programe zaštite prihoda za ublažavanje ekstremnog siromaštva, programe ishrane, roditeljske obrazovne programe o kognitivnoj stimulaciji, veći obuhvat predškolskim ustanovama, podsticaje za diplomiranje, programe za integraciju osoba sa invaliditetom, promociju pristupa privatnom kreditu, i eliminisanje svih posrednika u pružanju socijalne pomoći.
Jedanaestu meru čini reforma obrazovanja. Oni imaju za cilj da se kreću ka većem stepenu slobode izbora nastavnog plana i programa, metoda i edukatora. Mera takođe uključuje pokretanje pilot programa školskih vaučera. Takođe će uspostaviti kriterijum evaluacije za škole kako bi mogle da konkurišu za podsticaje.
Dvanaesta mera se sastoji od zdravstvene reforme. Oni imaju za cilj da prenesu subvencionisanje zdravstvene zaštite sa ponude na potražnju kako bi se omogućila veća sloboda izbora i konkurencije. Ova mera uključuje obezbeđivanje postojećih zdravstvenih beneficija kao vaučera, tako da nema ograničenja za određenog pružaoca usluga.
Trinaesta mera se sastoji od bezbednosne reforme. Ova mera uključuje reforme zakona o državnoj bezbednosti, nacionalnoj odbrani i obaveštajnim službama, kao i reformu zatvorskog sistema kako bi se inkorporirali javno-privatni hibridi i intenziviranje krivičnog gonjenja trgovine drogom.
Nekadašnji kongresmen dobio je više glasova od pro-poslovne koalicije koju predvodi Patriša Bulrih i vladajućeg peronističkog bloka ministra ekonomije Serđa Mase, što je iznenadilo anketare koji su očekivali da će on biti treći.
Investitori su sada zabrinuti da je zemlja na putu ka četvrtom obračunu duga u poslednje dve decenije.
Među glavnim problemima tržišta je to što Milei, politički autsajder, neće moći da dobije podršku za svoje planove.
Ovaj 52-godišnjak, koji se ne libi da kritikuje političare za koje kaže da su pljačkali Argentince decenijama, rekao je da će raspisati referendume ako ne može da dobije zakonodavni konsenzus da odobri njegove mere.
„Ako smanjim valutni rizik, a smanjim kreditni rizik, to znači da će rizik zemlje pasti. To znači da će obveznice bukvalno leteti“, rekao je on.
„Istina je da je to prilično jednostavna trgovina. Ili, ako kupite i držite, na primer, povraćaj za godinu dana bi bio veći od 200%“.
U velikom intervjuu za Blumberg, Milei je takođe kritikovao levičarske lidere Kine i Latinske Amerike koje smatra „socijalistima“, rekao je da će nastojati da napusti trgovinski blok Merkosur i da će brzo preći na deregulaciju tržišta roba.
