Глобални јавни дуг прети да пређе укупну вредност светске економије у наредних пет година, упозорила је у среду директорка Међународног монетарног фонда Кристалина Георгиева, назвавши тај тренд „отрежњујућом стварношћу” за доносиоце одлука широм света.
Јавни дуг обухвата укупан дуг држава, предузећа и домаћинстава. Георгиева је навела да је експлозија задуживања покренута фискалним дефицитима, последицама пандемије и растућим каматама у развијеним и земљама у развоју.
— Пројектовано је да ће глобални јавни дуг прећи 100% БДП-а до 2029. године — рекла је Георгиева у говору који је преношен преко званичног Јутјуб канала ММФ-а. Упозорила је да растући дуг повећава трошкове камата, гура каматне стопе навише, ограничава потрошњу и слаби способност држава да одговоре на будуће кризе.
Ово упозорење долази у тренутку када амерички федерални дуг нагло расте, док Вашингтон наставља да ради с дефицитом упркос високим каматама. У октобру, дуг САД достигао је рекордних 37 билиона долара — око 125% БДП-а — при чему су трошкови камата постали једна од највећих буџетских ставки, већи чак и од издатака за одбрану.
Администрација председника Доналда Трампа бранила је задуживање као кључно за економски раст и финансирање домаћих програма, док критичари упозоравају да се земља креће ка фискалној кризи. ММФ је раније упозоравао да неконтролисана потрошња може довести до раста глобалних трошкова задуживања и дестабилизације тржишта у развоју.
🇪🇸⚖️ Шпански Уставни суд срушио Корона мере: „Незаконито закључавање!“ – поништавање 92.000 казни, мере из 2020. проглашене неуставним!https://t.co/4ytPyLNu1y
— Nulta Tačka (@NultaTackaSrb) October 9, 2025
Георгиева је своје примедбе изнела у ширем контексту забринутости за глобалну економију, за коју је рекла да „постиже слабије резултате него што је потребно”, наводећи да су дубоке структурне промене у геополитици, технологији и демографији учиниле економску неизвесност „новом нормалношћу”.
— Глобална отпорност још увек није стварно тестирана. А постоје забрињавајући знаци да тај тест долази — упозорила је Георгиева, позивајући се на растуће сигнале упозорења, укључујући скок цене злата, које је у среду достигло рекордних 4.000 долара по унци, као и високе вредности америчких акција, које подсећају на дотком мехур од пре 25 година. Такође је упозорила на ефекте Трампових тарифа, рекавши да се њихов „пуни утицај тек очекује”.
У свом економском извештају за јул 2025. године, ММФ је прогнозирао глобални раст од 3,0% у 2025. и 3,1% у 2026. години, нешто изнад претходних предвиђања. Упозорио је да би фискални притисци, раслојавање глобалне трговине и пренадуване цене имовине могли угрозити опоравак уколико владе не смање дефиците и обнове финансијске резерве. Георгиева је најавила да ће нова прогноза бити објављена наредне недеље.
Нулта Тачка/РТ
