Uprkos tome što su SAD dale Ukrajini 30% američkih zaliha raketa dugog dometa ATACMS, režimu u Kijevu ih ponestaje
18 dana nas deli od 20. januara 2025, dana kada će Donald Džej Tramp biti inaugurisan—i prekretnice nakon koje se očekuje da će se mnogo toga promeniti u globalnoj geopolitici, posebno u ratu u Ukrajini.
Za sada, snage Ruske Federacije nastavljaju da napreduju, i, dok je administracija Džoa Bajdena dala Ukrajini čak 30% od kompletnih zaliha raketa dugog dometa ATCMS, „čudesno oružje“ nije uspelo da pomeri prevagu u sukobu—i sada Kijevu ostaje vrlo malo projektila.
Te hvaljene rakete dugog dometa koje su obezbedile SAD i Velika Britanija korišćene su u napadima unutar ruske teritorije.
Zabrinutost da bi to moglo eskalirati sukob, na sreću, nije se u potpunosti materijalizovala.
A sada, zalihe projektila Kijevu ponestaju.
„Proslavljena“ dozvola za udare na rusku teritoriju stigla je pre više od mesec dana. Ali, nakon početnih napada, Ukrajina je morala da uspori sa njihovom upotrebom.
Njujork tajms je objavio:
„Kijevu ponestaje projektila. Takođe bi moglo da tome istekne vreme: novoizabrani predsednik Donald Džej Tramp je javno rekao da je dozvoljavanje raketa dugog dometa američke proizvodnje u Rusiji bila velika greška.
Prema visokim zvaničnicima NATO-a, rakete su imale ograničen efekat i nisu promenile putanju rata.
„Na neki način, ono što se dogodilo sa ATACMS-om je priča o tome šta se dogodilo sa drugim zapadnim oružjem u ratu. Ukrajina je mesecima pa čak i godinama pritiskala da nabavi zapadno oružje: raketne bacače HIMARS, tenkove Abrams i borbene avione F-16. Ali do trenutka kada je Zapad odobrio pristup ovom oružju, Ukrajina je izgubila više teritorije. I nijedno oružje nije bilo „srebrni metak“.
Poljska preti hapšenjem Netanjahua u Aušvicu: MKS izdao nalog za hapšenje izraelskog premijera https://t.co/AhWo5QANqq
— Nulta Tačka (@NultaTackaSrb) December 23, 2024
Zapadni zvaničnici takođe kažu da se Ukrajina previše oslanjala na pomoć Zapada i da nije učinila dovoljno da podstakne sopstvene ratne napore, posebno u mobilizaciji dovoljno vojnika.
Bajdenov režim nije želeo da pošalje Ukrajini ATACMS dugog dometa, sa dometom od 300km, zbog veoma razumnih strahova da bi napadi duboko unutar nuklearno naoružane Rusije američkim projektilima eskalirali rat.
Da bi konačno odobrio duboke udare unutar Rusije, Bajden je iskoristio izgovor strašnih „fantomskih severnokorejaca“, onih pretnji koje niko nikada nije video, a o kojima svi pričaju.
„U tom trenutku, Ukrajini je ostalo samo ‘desetine projektila’ — možda oko 50, rekla su dva američka zvaničnika. Nema šanse da će dobiti više, rekli su. Ograničene američke zalihe već su bile dodeljene za raspoređivanje na Bliskom istoku i Aziji. Zvaničnici u Britaniji, koji su nakon odluke Bajdena dozvolili Ukrajini da koristi svoje rakete dugog dometa Storm Shadow unutar Rusije, takođe su nedavno rekli da nemaju mnogo više da obezbede.
Otkako je dobila dozvolu, Ukrajina je izvela pola tuceta raketnih udara, koristeći najmanje 31 ATACMS i 14 Storm Shadow.
Dakle, Rusija je konačno uzvratila velikim udarcem.
The Ukrainian security service is keeping secret all information about the attack of the Russian „Oreshnik“ rocket on the facility in Dnipropetrovsk, and the West is in shock to learn that Russia possesses such a weapon
– Vladimir Rogov pic.twitter.com/uD7lDV8Uhp— S p r i n t e r (@SprinterFamily) November 23, 2024
„Rusija je 21. novembra lansirala svoju novu hipersoničnu balističku raketu, Orešnik, ili ’lešnik’, na vojni objekat u ukrajinskom gradu Dnjepru. To je viđeno kao upozorenje da bi Rusija mogla da pogodi bilo koji deo Evrope novom raketom, kao poruka Evropi i Americi o mogućim posledicama.
Ruski predsednik Vladimir Putin zapretio je da će lansirati Orešnik usred Kijeva ako Ukrajina nastavi da ispaljuje ATACMS na Rusiju.
Ukrajina je 11. i 18. decembra napala rusku teritoriju zapadnim projektilima, ali je ruski odgovor stigao sa uobičajenom – ali smrtonosnom – mešavinom projektila i dronova.
