Ursula fon der Lajen: “Započinjemo novi svetski poredak – stari Zapad više ne postoji”
Predsednica Evropske komisije Ursula fon der Lajen izjavila je da je “kraj istorije” gotov i da Evropa prolazi kroz “transatlantsku krizu”, sugerišući da je vreme starog Zapada prošlo i da svet ulazi u novu fazu borbe za globalnu dominaciju između SAD, Kine i Rusije.
Govoreći za nemački list Cajt (Die Zeit), fon der Lajen – nekadašnja bliska saradnica Angele Merkel, a sada šefica Evropske komisije – rekla je da je potreban “drugačiji, novi Evropski savez” koji bi oblikovao “novi svetski poredak”.
„Zapad kakav smo poznavali više ne postoji“, izjavila je ona i dodala da EU već pregovara sa državama poput Novog Zelanda, Kanade, Ujedinjenih Arapskih Emirata, Indije, Malezije, Indonezije, Filipina, Tajlanda, Meksika i zemalja Južne Amerike kako bi zajedno radili na „novom poretku“.
Upitana da li se sada može smatrati liderkom Zapadnog sveta, kao što su neki liberalni Evropljani smatrali Angelu Merkel tokom Trampove prve administracije, fon der Lajen je izbegla direktan odgovor, ali je više puta ponovila da je stari poredak srušen i da se gradi novi.
„Kada je pao Berlinski zid 1990. godine, proglašen je kraj istorije. Danas se istorija vraća, kao i geopolitika“, rekla je. „Svet koji smo smatrali uređenim sada prelazi u nered, a tome doprinose borbe za moć između SAD i Kine. Zato nam je potrebna nova Evropska unija koja je spremna da izađe na svetsku scenu i aktivno učestvuje u oblikovanju novog svetskog poretka.“
Kriminalizacija hrišćanstva? Britanija uvodi zatvor za javnu molitvu i propovedanje – verske slobode pod znakom pitanja 🇬🇧 ✝️https://t.co/gIjcfM12DS
— Nulta Tačka (@NultaTackaSrb) April 5, 2025
Njeni komentari sadrže niz prikrivenih kritika na račun Donalda Trampa, iako ga nije pomenula imenom, uz tvrdnju da EU predstavlja “ostrvo stabilnosti” u svetu promena.
Ipak, i sama Evropska unija često se suočava sa optužbama za tromost i preveliku birokratiju. I dok to ponekad daje utisak stabilnosti, kada dođe do hitnih kriza, mnoge članice sve češće zaobilaze briselske mehanizme kako bi brzo reagovale.
Fon der Lajen je takođe sugerisala da su evropske demokratije „bolje“, jer su novije, a sećanje na totalitarizme – od komunizma u istočnoj Evropi do fašizma na Pirinejskom poluostrvu – i dalje je živo. Iz toga se provlači poruka da je američka demokratija oslabljena jer je „prestara“ i jer građani ne razumeju šta je u igri. A sa druge strane gledamo događaje u Rumuniji i Francuskoj gde se eliminišu predsednički kandidati iz izborne trke samo zato jer ne pripadaju establišmentu.
Uprkos kritici SAD i Trampove politike, fon der Lajen je naglasila da sebe vidi kao „velikog prijatelja Sjedinjenih Američkih Država“ i kao „atlantistu“.
Ursula fon der Lajen je poznata i kao jedna od najmanje uspešnih ministarki odbrane Nemačke tokom mandata Angele Merkel, ali je 2019. godine, zahvaljujući političkoj podršci iz Brisela, dospela na čelo Evropske komisije – što je mnogi ocenjuju kao „pad naviše“.
