Usvojen zakon – Nemačko će davati državljanstva za samo tri godine
Nemački poslanici su u petak usvojili zakon kojim se ublažavaju pravila o sticanju državljanstva i ukidaju ograničenja za posedovanje dvojnog državljanstva. Vlada tvrdi da će plan podstaći integraciju imigranata i pomoći privlačenju kvalifikovanih radnika.
Parlament je glasao sa 382 prema 234 za plan koji je predložila socijalno liberalna koalicija kancelara levog centra Olafa Šolca, a 23 poslanika su bila uzdržana. Glavni opozicioni blok desnog centra žestoko je kritikovao projekat, tvrdeći da bi to pojeftinilo nemačko državljanstvo.
Zakon će omogućiti ljudima pravo na državljanstvo nakon pet godina u Nemačkoj, ili tri u slučaju „posebnih integracijskih dostignuća“, umesto osam ili šest godina u ovom trenutku. Deca rođena u Nemačkoj automatski bi postala državljani ako jedan roditelj ima legalno prebivalište pet godina, u odnosu na sadašnje osam godina.
Takođe će biti ukinuta ograničenja za posedovanje dvojnog državljanstva. U principu, većina ljudi iz zemalja koje nisu članice Evropske unije i Švajcarska sada moraju da se odreknu svog prethodnog državljanstva kada dobiju nemačko državljanstvo, iako postoje neki izuzeci.
Vlada kaže da 14 odsto stanovništva – više od 12 miliona od 84,4 miliona stanovnika zemlje – nema nemačko državljanstvo i da oko 5,3 miliona njih živi u Nemačkoj najmanje deceniju. Kaže da je stopa naturalizacije u Nemačkoj znatno ispod proseka EU.
U 2022. nemačko državljanstvo dobilo je oko 168.500 ljudi. To je bila najveća cifra od 2002. godine, podstaknuta velikim povećanjem broja sirijskih državljana koji su stigli u protekloj deceniji i naturalizovani, ali i dalje samo delić dugotrajnih stanovnika.
Ministarka unutrašnjih poslova Nensi Fezer rekla je da reforma stavlja Nemačku u red sa evropskim susedima kao što je Francuska i ukazala na njenu potrebu da privuče više kvalifikovanih radnika. „Takođe moramo da ponudimo kvalifikovanim ljudima iz celog sveta kao što su SAD, poput Kanade, čiji je deo sticanje nemačkog državljanstva“, rekla je ona novinarima uoči glasanja.
Zakon propisuje da ljudi koji se naturalizuju moraju biti u mogućnosti da izdržavaju sebe i svoje rođake, iako postoje izuzeci za ljude koji su došli u Zapadnu Nemačku kao „gastarbajteri“ do 1974. i za one koji su došli u komunističku Istočnu Nemačku da rade.
Postojeći zakon nalaže da budući građani budu posvećeni „slobodnom demokratskom temeljnom poretku“, a nova verzija precizira da su antisemitski i rasistički akti nekompatibilni sa tim.
Šolc je u video poruci rekao da, u vreme rastuće zabrinutosti zbog namera krajnje desnice prema imigrantima, „poručujemo svima onima koji često žive i rade decenijama u Nemačkoj, a koji se drže naših zakona: Vi pripadate Nemačkoj. ”
Reforma znači da niko neće morati da „negira svoje korene“, dodao je on.
Konzervativna opozicija je tvrdila da Nemačka popušta uslove za državljanstvo kao što druge zemlje pooštravaju svoje.
„Ovo nije zakon o modernizaciji državljanstva – to je zakon o devalvaciji državljanstva“, rekao je poslanicima demohrišćanin desnog centra Aleksandar Trom.
Ljudi koji su u Nemačkoj pet ili tri godine još nisu pustili korene u zemlji, rekao je on. On je tvrdio da će ukidanje ograničenja na dvojno državljanstvo „u našu politiku doneti političke sukobe iz inostranstva“.
Revizija zakona o državljanstvu je jedna u nizu društvenih reformi koje je Šolcova trostranačka koalicija pristala da sprovede kada je stupila na dužnost krajem 2021. One takođe uključuju planove za liberalizaciju pravila o posedovanju i prodaji kanabisa i olakšanje transrodne, interspolne i nebinarne osobe da promene pol i ime u zvaničnim registrima. I jednom i drugom još je potrebno odobrenje parlamenta.
Poslednjih meseci, vlada – koja je postala duboko nepopularna kao rezultat upornih sukoba, ekonomske slabosti i nedavno domaće budžetske krize koja je rezultirala smanjenjem potrošnje i subvencija – takođe je nastojala da ublaži migraciju tražilaca azila kao politički problem.
Reforma državljanstva usvojena je dan nakon što su zakonodavci odobrili zakon koji ima za cilj da olakša deportacije neuspešnih tražilaca azila.
