VANREDNO! Mario ZNA otkriva: Naučnici razvijaju vakcinu koja se širi poput virusa sa vakcinisanih na nevakcinisane

Grupe naučnika trenutno razvijaju „vakcine koje se šire poput virusa“ a koje bi mogla da zaraze druge, sa vakcinisanih na nevakcinisane ljudi ili između vakcinisanih na nevakcinisane životinje, navodi Nacionalna Geografija.

Eksperiment je osmišljen da se vakcina proširi na nevakcinisane osobe u neposrednoj blizini vakcinisane osobe.

“Ideja je da umesto da vakcina ostane u telu jedne osobe, ona se prenosi poput zaraze na druge ljude, kao što se na primer prenosi virus. Naučnici bi mogli vakcinisati jednu osobu ili životinju u zajednici, a vakcinacija bi se proširila na one oko njih”, navodi Newsbreak .

Prema izveštaju, naučnici trenutno razvijaju „zarazne vakcine“ za ebolu, goveđu tuberkulozu i Lassa groznicu, virusnu bolest koju šire pacovi.

Naučnici takođe planiraju da prošire svoje studije na druge zoonotične bolesti uključujući besnilo, virus Zapadnog Nila, Lajmsku bolest i kugu.

Vakcine koriste citomegalovirus (CMV), grupu koja pripada porodici herpesa. Prema klinici Mayo , kada se jednom zarazi virusom, vaše telo zadržava virus doživotno.

“CMV se širi od osobe do osobe putem telesnih tekućina, kao što su krv, pljuvačka, urin, sperma i majčino mleko. Ne postoji lek, ali postoje lekovi koji mogu pomoći u lečenju simptoma.”

Nacionalna Geografije je objavila:

Zamislite lek koji je zarazan koliko i bolest protiv koje se bori – vakcinu koja bi se mogla replicirati u telu domaćina i proširiti na druge u blizini, brzo i lako štiteći celu populaciju od napada mikroba. To je cilj nekoliko timova širom sveta koji oživljavaju kontroverzna istraživanja za razvoj vakcina koje se same šire.

Istraživači trenutno razvijaju vakcine koje se same šire za ebolu, goveđu tuberkulozu i Lassa groznicu, virusnu bolest koju šire pacovi i koja uzrokuje više od 300.000 infekcija godišnje u delovima zapadne Afrike. Pristup bi se mogao proširiti na druge zoonotične bolesti , uključujući besnilo, virus zapadnog Nila, lajmsku bolest i kugu.

Zagovornici vakcina koje se same šire kažu da bi one mogle dovesti do revolucije javnog zdravlje ometajući širenje zaraznih bolesti među životinjama pre nego što dođe do prenosa na ljude – potencijalno sprečavajući sledeću pandemiju.

Ali drugi tvrde da bi virusi korišćeni u ovim vakcinama mogli sami mutirati, preskočiti vrste ili pokrenuti lančanu reakciju s razornim efektima u čitavim ekosistemima.

„Jednom kada postavite nešto projektovano i samoprenosivo u prirodu, ne znate šta se s tim dešava i kuda će otići“, kaže Jonas Sandbrink , istraživač biosigurnosti na Institutu za budućnost čovečanstva Univerziteta na Oksfordu. “Čak i ako samo počnete tako što ćete ga postaviti u životinjsku populaciju, deo genetskih elemenata mogao bi da se vrati do ljudi.”

Vakcine u toku

Obnovljeno interesovanje i finansiranje za tehnologiju pojavilo se oko 2016. godine, a danas nekoliko istraživačkih grupa razvija  ovakve vakcine za životinje.

Svaka od ovih novih vakcina su takozvani rekombinantni virusi. Istraživači prvo identifikuju protein iz ciljnog mikroba koji služi kao antigen – supstancu koja pokreće imunološki odgovor kod vakcinisanih ljudi ili životinja. Zatim istraživači biraju virus koji nosi vakcinu i širi je. Da bi to učinili, istraživači su uhvatili nekoliko životinja iz svoje ciljne populacije – primate za ebolu, pacove za Lassa groznicu – i izolovali virus koji prirodno inficira te životinje. Zatim spajaju genetski materijal sa mete kako bi stvorili vakcinu.

Svaka od ovih vakcina koristi citomegalovirus, ili CMV, grupu koja pripada porodici herpesa.

CMV pomažu istraživačima da savladaju nekoliko tehničkih izazova. Kao prvo, CMV ima velike genome napravljene od dvolančane DNK, što znači da je njihov genetski kod stabilniji i može da prihvati dodatne gene ciljanog mikroba, kaže Alec Redwood , glavni istraživač na Univerzitetu Zapadne Australije. On je sproveo istraživanje vakcine koja se sama širi početkom 2000-ih i sada je deo tima koji razvija vakcinu protiv Lassa groznice zasnovane na CMV-u.

Do sada niko nije sproveo nikakve terenske ili laboratorijske studije kojima bi se procenio uticaj i bezbednost ovih vakcina koje se isporučuju putem mehanizma samoširenja. Međutim, nedavna studija matematičkog modaliteta objavila je da bi, ako deluje kako se očekuje, oslobađanje vakcine protiv Lassa groznice moglo smanjiti prenos bolesti među glodarima za 95 posto za manje od godinu dana.

Izvor- National Geographic https://www.nationalgeographic.com/science/article/the-controversial-quest-to-make-a-contagious-vaccine?rid=69D3C7C1303EDD394A86862AA62D68D3&cmpid=org=ngp::mc=crm-email::src=ngp::cmp=editorial::add=Science_20220323