Vaš ugljenični otisak će usloviti vaš karbonski pasoš
Leto 2023. bilo je veoma značajno za turističku industriju. Do kraja jula, međunarodni dolasci turista su globalno dostigli 84% nivoa pre pandemije. U nekim evropskim zemljama, kao što su Francuska, Danska i Irska, turistička potražnja je čak premašila nivo pre pandemije.
Ovo može biti odlična vest u ekonomskom smislu, ali postoji zabrinutost da povratak na status kvo već pokazuje strašne ekološke i društvene posledice.
Leto je zabeležilo rekordne toplotne talase u mnogim delovima sveta. Ljudi su bili primorani da beže od požara u Grčkoj i na Havajima, a upozorenja o ekstremnim vremenskim prilikama izdata su na mnogim popularnim destinacijama za odmor poput Portugala, Španije i Turske. Stručnjaci su ove ekstremne uslove naravno pripisali klimatskim promenama.
Turizam je deo problema. Sektor turizma generiše oko jedne desetine emisija gasova staklene bašte koji izazivaju klimatsku krizu.
Negativni uticaji turizma na životnu sredinu postali su toliko ozbiljni da neki sugerišu da su drastične promene naših putnih navika neizbežne. U izveštaju iz 2023. koji je analizirao budućnost održivog putovanja, turoperator Intrepid Travel je predložio da će „karbonski pasoši“ uskoro postati stvarnost ako se turistička industrija nada da će preživeti.
Šta je karbonski pasoš?
Ideja o karbonskom pasošu se zasniva na tome da se svakom putniku dodeljuje godišnja naknada za ugljenik koju ne može prekoračiti. Ove naknade onda mogu da „racionališu“ putovanja.
Ovaj koncept može izgledati ekstremno. Ali ideja o ličnim emisijama ugljenika nije nova. O sličnom konceptu (nazvanom „lična trgovina ugljenikom“) raspravljalo se u Donjem domu SAD 2008. godine, pre nego što je odbačena zbog uočene složenosti i mogućnosti otpora javnosti.
Prosečan godišnji ugljenični otisak za osobu u SAD je 16 tona – jedna od najviših stopa na svetu. U Velikoj Britaniji ova cifra iznosi 11,7 tona, što je više od pet puta više od cifre preporučene Pariškim sporazumom za održavanje globalnog porasta temperature ispod 1,5°C.
Globalno, prosečan godišnji ugljenični otisak osobe je bliži 4 tone. Ali, da bismo imali najbolje šanse da sprečimo povećanje temperature od prekoračenja od 2°C, prosečan globalni otisak ugljenika treba da padne na manje od 2 tone do 2050. Ova cifra je jednaka oko dva povratna leta između Londona i Njujorka.
Izveštaj Intrepid Travel-a predviđa da ćemo do 2040. godine videti karbonske pasoše u akciji. Međutim, nekoliko zakona i ograničenja uvedeno je tokom prošle godine što sugeriše da su naše navike putovanja možda već na ivici promene.
Ciljanje vazdušnog saobraćaja
Između 2013. i 2018. godine, količina CO₂ koju emituju komercijalni avioni širom sveta porasla je za 32%. Poboljšanja u efikasnosti goriva polako smanjuju emisiju po putniku. Ali istraživanje iz 2014. pokazalo je da bez obzira na napore industrije da smanji emisije ugljenika, rast vazdušnog saobraćaja će ih nadmašiti.
Da bi smanjenje emisije imalo značajan efekat, cene karata bi morale da rastu za 1,4% svake godine, obeshrabrujući neke ljude da lete. Međutim, u stvarnosti cene karata padaju.
Neke evropske zemlje počinju da preduzimaju mere za smanjenje vazdušnog saobraćaja. Od 1. aprila 2023. putnici na kratkim letovima i starijim avionima u Belgiji podležu povećanim porezima kako bi se podstakli alternativni oblici putovanja.
Naučnici iz MODERNE priznali da su mRNK vakcine toksične za ljudsko telohttps://t.co/aUVS4ck5fU
— Nulta Tačka (@NultaTackaSrb) February 10, 2024
Manje od dva meseca kasnije Francuska je zabranila domaće letove na kratkim razdaljinama gde se isto putovanje može obaviti vozom za dva i po sata ili manje. Očekuje se da će Španija slediti taj primer.
Slična šema bi takođe mogla biti na pomolu u Nemačkoj. U 2021, anketa YouGov-a je pokazala da bi 70% Nemaca podržalo takve mere za borbu protiv klimatskih promena ako bi bili dostupni alternativni transportni putevi poput vozova ili brodova.
Krstarenja i ugljenik
Nije kritikovano samo putovanje avionom. Istraživanje Evropske federacije za transport i životnu sredinu iz 2023. pokazalo je da brodovi za krstarenje upumpavaju četiri puta više sumpornih gasova (za koje je dokazano da izazivaju kisele kiše i nekoliko respiratornih stanja) u atmosferu nego svih 291 milion evropskih automobila zajedno.
Ovakva statistika naterala je evropske destinacije da preduzmu mere protiv industrije krstarenja. U julu je amsterdamsko veće zabranilo pristajanje brodova za krstarenje u centru grada u pokušaju da smanji turizam i zagađenje – inicijativa koja je pokazala uspeh na drugim mestima.
Venecija je 2019. godine bila najzagađenija evropska luka, zbog velikog broja poseta brodova za krstarenje. Ali pala je na 41. mesto 2022. nakon što je zabrana ulaska velikih brodova za krstarenje u gradske vode smanjila zagađivače vazduha sa brodova u Veneciji za 80%.
Menjanje odredišta
Izveštaj Intrepid Travel-a takođe naglašava da će klimatske promene uskoro uticati ne samo na način na koji putujemo, već i na to gde putujemo. Temperature ključanja će verovatno umanjiti privlačnost tradicionalnih destinacija na plaži, što će navesti evropske turiste da traže hladnije destinacije kao što su Belgija, Slovenija i Poljska za svoj letnji odmor, navode stručnjaci.
Nekoliko turističkih agencija prijavilo je primetno povećanje rezervacija za odmor u hladnijim evropskim destinacijama poput Skandinavije, Irske i Velike Britanije tokom letnjih meseci putovanja 2023.
Šta god da je rešenje, promene naših putnih navika izgledaju neizbežne. Destinacije širom sveta, od Barselone do italijanske Riverije, pa čak i Mont Everesta, već traže ograničenja u broju turista dok se bore da se izbore sa gužvom i zagađenjem.
Turisti bi trebalo da se pripreme da promene svoje navike putovanja sada, pre nego što im se ova promena nametne.
Izgleda da će sprovođenje njhovog plana na sve veća ograničenja kretanja uspeti. Zarad „višeg cilja“ nećemo moći da putujemo slobodno, iako je viši cilj nametnut, naučno nedokaziv, a sve više liči na uvođenje totalitarizma. Ni naša hrana neće pretrpeti manje promene. Spremite se za „novu normalnost“.
