Većina Nemaca veruje da će AfD pobediti na narednim saveznim izborima
Nemačka se nalazi pred značajnom političkom prekretnicom, a najnovija istraživanja pokazuju da bi Alternativa za Nemačku (AfD) mogla postati najjača politička stranka na narednim saveznim izborima. Prema rezultatima najnovije ankete, većina građana veruje da će AfD osvojiti najviše glasova, dok istovremeno raste podrška među biračima iz različitih društvenih slojeva, uključujući i religijske zajednice. Ovi podaci ukazuju na sve snažniji politički uticaj AfD-a i na izazove koje ova stranka donosi nemačkom političkom establišmentu.
Nova anketa INSA pokazuje da većina nemačkih građana veruje da bi Alternativa za Nemačku (AfD) mogla postati najjača politička snaga na narednim saveznim izborima.
Istovremeno, gotovo polovina ispitanika smatra da AfD treba tretirati kao svaku drugu političku stranku, uprkos kontinuiranim pokušajima nemačkih tradicionalnih stranaka da izopšte ovu populističku frakciju kroz političku barijeru.
Prema anketi, koju je pregledao medij Junge Freiheit, 51 procenat ispitanika veruje da je verovatno da će AfD osvojiti najviše glasova na narednim izborima za Bundestag. Samo 27 procenata se protive ovoj tvrdnji.
Rezultati, koje je predstavio lider INSA, Herman Binkert, ukazuju na sve veće prihvatanje rasta AfD-a. Stranka Alis Vajdel postala je druga najveća stranka u Bundestagu nakon februarskih izbora, a njena popularnost nastavila je da raste nakon što je CDU odlučila da se udruži sa SPD kako bi formirala novu Veliku koaliciju.
Među biračima AfD-a, gotovo 87 procenata veruje u pobedu. Ipak, i pristalice tradicionalno centrističkih ili levičarskih stranaka imaju slična očekivanja: 63 procenata birača BSW-a i 60 procenata birača FDP-a smatra da bi AfD mogao da izađe na vrh. Samo baze SPD-a i Zelenih ostaju uglavnom skeptične.
46 procenata Nemaca smatra da AfD treba tretirati kao svaku drugu demokratsku stranku, dok se 33 procenata protive ovom stavu. Dok opozicija ostaje snažna među pristalicama SPD-a, Zelenih i Leve stranke, većina u CDU/CSU (49 procenata), FDP-u (63 procenata) i BSW-u (47 procenata) sada favorizuje ravnopravan politički tretman za AfD. Nema iznenađenja, 83 procenata birača AfD-a se slaže sa ovim stavom.
Ublažavanje opozicije kontrastira sa čvrstim stavom glavnih nemačkih hrišćanskih crkava, koje su više puta osudile AfD. Međutim, ponašanje birača unutar verskih zajednica pokazuje drugačiju sliku.
Među protestantima, 26 procenata podržava AfD — što je drugo po veličini, odmah iza CDU/CSU (28 procenata), dok su Zeleni daleko iza sa samo 7 procenata. Katolički birači takođe daju 25 procenata podrške AfD-u, dok CDU/CSU ponovo vodi sa 34 procenata. Zeleni zaostaju sa samo 13 procenata.
Među nevernicima, AfD je najpopularnija stranka (26 procenata), što je više od CDU/CSU (19 procenata) i SPD (14 procenata). Muslimanski birači, s druge strane, obično pokazuju snažnu podršku levičarskim, pro-migracionim strankama, uključujući SPD (37 procenata) i Levu stranku (25 procenata), dok podrška AfD-u iznosi samo 5 procenata.
Anketa Forsa, objavljena ove nedelje, pokazuje da je AfD prvi put postao vodeća stranka u Nemačkoj sa 26 procenata, dok je CDU/CSU za jedan procenat iza.
Ako bi se glasalo danas, stranke koje bi ušle u vladu, SPD i CDU, ne bi imale dovoljno mesta za dogovorenu koaliciju.
Ove vesti dolaze u trenutku kada levičarske stranke žure da glasaju o zabrani AfD-a u nemačkom parlamentu, Bundestagu.
Nulta Tačka/Mediji
