Strani korisnici socijalne pomoći u domaćinstvima sa maloletnom decom primili su tokom 2025. godine ukupno 12,2 milijarde evra, što predstavlja 59,4 odsto od ukupno 20,54 milijarde evra isplaćenih u ovoj budžetskoj kategoriji. Podaci su dobijeni od nemačke savezne vlade na zahtev Alternative za Nemačku (AfD).
Među stranim korisnicima najveći deo činili su državljani Ukrajine, kojima je isplaćeno 3,44 milijarde evra. Slede Sirijci sa 2,2 milijarde evra i Avganistanci sa oko milijardu evra. Ove tri grupe zajedno dobile su približno 6,7 milijardi evra, odnosno 55 odsto ukupne pomoći isplaćene strancima u domaćinstvima sa maloletnom decom.
Ovi podaci odnose se na socijalnu pomoć, poznatu i kao „novac za građane“, i obuhvataju samohrane roditelje, kao i parove sa decom. Isplaćeni novac namenjen je za troškove stanovanja, grejanja i doprinose za socijalno osiguranje.
Poslanik AfD-a Rene Špringer izjavio je za list Bild:
„Svako ko kao stranac nije u stanju da trajno samostalno obezbedi sredstva za život izgubiće dozvolu boravka.“
On je na društvenoj mreži Iks dodatno poručio:
„Šta bismo mogli da uradimo sa ovih 12 milijardi evra? Da snizimo cene goriva. Da olakšamo život porodicama. Da unapredimo usluge nege. Da sačuvamo bolnice širom zemlje. Ali savezna vlada ovaj novac usmerava u imigraciju u sistem socijalne pomoći. Takva vlada vodi rat protiv sopstvenog naroda. Stavićemo tačku na ovu politiku. Ove milijarde koristićemo za sopstveni narod. Za one koji svakodnevno ustaju, naporno rade i ne znaju kako će sastaviti kraj s krajem na kraju meseca.“
Naravno, i nemački državljani koji u domaćinstvu imaju maloletnu decu u određenim okolnostima primaju socijalnu pomoć. Ipak, oni čine samo 40,5 odsto korisnika u ovoj kategoriji.
Ovaj podatak je još upečatljiviji ako se uzme u obzir da među stanovništvom mlađim od 18 godina 85 odsto čine nemački državljani, dok stranci čine svega 15 odsto. Treba, međutim, imati u vidu da među nemačkim državljanima ima i miliona ljudi stranog porekla.
Oko 36,8 odsto dece stranog porekla živi u domaćinstvima koja primaju socijalnu pomoć. Kod dece nemačkih državljana taj udeo iznosi svega 7,2 odsto.
Stranci primaju desetine milijardi evra socijalne pomoći
Razlika je još izraženija kada se posmatraju svi korisnici socijalne pomoći, bez obzira na to da li u njihovom domaćinstvu žive deca.
Još 2010. godine, samo 16 godina ranije, 19,6 odsto korisnika socijalne pomoći nisu bili nemački državljani. Do 2020. godine taj udeo gotovo se udvostručio i dostigao 37,6 odsto. U 2025. godini stranci su činili 47,3 odsto svih korisnika socijalne pomoći.
Iznos novca koji se u Nemačkoj izdvaja za socijalnu pomoć strancima takođe je dramatično rastao iz godine u godinu.
Strani državljani dobili su 6,92 milijarde evra 2010. godine, dok je do 2025. taj iznos porastao na 21,75 milijardi evra, što je trostruko više za samo 15 godina.
Tvrdnja da je dolazak stranaca trebalo da rastereti nemački budžet i popuni radna mesta za koja nedostaje kvalifikovana radna snaga dovedena je u pitanje zbog desetina milijardi evra socijalne pomoći koje se izdvajaju za ovu grupu.
Portal Remix News objavio je prošlog meseca da procene pokazuju kako su stranci od 2016. godine poreske obveznike koštali najmanje 400 milijardi evra, uz napomenu da bi stvarni iznos mogao biti i veći.
Sve više stranaca dobija nemačko državljanstvo
Vremenom sve veći broj stranaca stiče nemačko državljanstvo, što utiče na statistiku u oblastima kao što su kriminal i socijalna pomoć.
Problem je u tome što nije moguće jasno utvrditi koliko su se ti ljudi integrisali, jer se poreklo po osnovu migracija ne evidentira, za razliku od pojedinih drugih zemalja, poput Danske.
Finansijski ekonomista sa Univerziteta u Frajburgu Bernd Rafelhjušen ukazao je na ovaj problem 2025. godine. On je objasnio da se naturalizovani stranci u statistici potom vode kao Nemci, čak i kada nastave da primaju osnovnu socijalnu pomoć.
„Oni koji dobiju državljanstvo, a nastave da primaju osnovnu socijalnu pomoć, nestaju iz statistike o strancima. Država blagostanja i dalje mora da finansira njihove naknade.“
Prema podacima Saveznog zavoda za statistiku, tokom 2025. godine nemačko državljanstvo dobilo je više od 330.000 ljudi.
Na osnovu dostupnih podataka nije moguće utvrditi koliko je njih u trenutku naturalizacije primalo socijalnu pomoć. Ipak, Rafelhjušen smatra da postoji značajan statistički efekat, čiji obim za sada nije moguće precizno izračunati.
