Velika Britanija ulaže velike napore da u ishranu građana uvede INSEKTE i LABORATOIJSKO MESO
Velika nova inicijativa pokrenuta je u Velikoj Britaniji koja nastoji da radikalno transformiše snabdevanje hranom zamenom tradicionalnih mesnih i mlečnih proizvoda „alternativama koje su pogodne za planetu“ kao što su insekti.
Osnovan je nacionalni centar vredan 50 miliona dolara za istraživanje i razvoj „hrane“ na bazi insekata i „mesa“ uzgojenog u laboratoriji.
Centar finansiraju Istraživački savet za biotehnologiju i biološke nauke, Innovate UK i tri univerziteta.
Projekat ima za cilj stvaranje „prihvatljivih i planetarnih alternativa životinjskim proteinima“.
Pokrenut od strane Univerziteta u Lidsu, virtuelni istraživački centar će ispitati „meso uzgojeno u laboratoriji“ koje je promovisao Bil Gejts .
Centar će takođe istražiti alternative za meso zasnovane na insektima, biljkama i gljivama koje guraju Svetski ekonomski forum (WEF) i Ujedinjene nacije (UN).
Projekat ima za cilj da „poboljša“ zdravlje, održivost i izvodljivost eliminisanja tradicionalnog mesa u snabdevanju stanovništva hranom.
Nacionalni centar za inovacije alternativnih proteina („NAPIC“) ima misiju da razvije „prihvatljive i planetarno prihvatljive alternative za životinjske proteine“.
Centar je postavljen za istraživanje alternativa životinjskim proteinima, posebno insekata, biljaka, gljiva, algi i mesa koje se uzgaja u laboratorijama.
Finansiranje je stiglo od Saveta za istraživanje biotehnologije i bioloških nauka (BBSRC) i Innovate UK, kao i od tri univerziteta i Instituta James Hutton.
U saopštenju organizacija kaže se da je zamena tradicionalne poljoprivrede „alternativnim izvorima proteina“ „kritična ako želimo da održivo ispunimo rastuće zahteve“.
Alternativni proteini se dobijaju iz izvora koji nisu životinjski i uključuju kopnene i vodene biljke, insekte, proteine dobijene biomasom ili preciznom fermentacijom i uzgojeno meso.
Preko 30 istraživača iz institucija radiće sa poljoprivrednom industrijom, regulatorima, investitorima i kreatorima politike na stvaranju „živog alternativnog ekosistema inovacija proteina“.
U saopštenju o projektu, organizacija je rekla:
„Procenjuje se da će poljoprivreda životinja proizvoditi do petine emisija koje zagrevaju planetu, a sa predviđanjem da će globalna populacija dostići skoro 10 milijardi do 2050. godine, očekuje se da će potražnja za proteinima značajno porasti.
„Neki izvori, kao što je Program UN za životnu sredinu, procenjuju da bi samo potrošnja mesa mogla da poraste do 50 odsto do 2050.
„Moramo da pronađemo održivije izvore proteina i na sreću postoji ogroman biodiverzitet u neživotinjskim izvorima proteina, a mi smo jedva zagrebali površinu ovoga.
Holandski naučnik Mark Post je 2013. godine na televiziji uživo predstavio prvi laboratorijski uzgojen hamburger sa „mesnim“ sadržajem.
Industrija je od tada narasla na više od 150 kompanija na 6 kontinenata do kraja 2022. godine, uz podršku od 2,6 milijardi dolara investicija, od kojih svaka ima za cilj proizvodnju gajenih mesnih proizvoda.
Još desetine kompanija i globalističkih organizacija su se formirale da kreiraju tehnološka rešenja duž lanca vrednosti.
Međutim, uprkos svom korporativnom medijskom ludilu koje kruži oko izgleda da se „spasi planeta“ proizvodnjom „mesa“ uzgojenog u laboratoriji, postoji tamnija strana kultivisanja mišićnih ćelija u laboratoriji za proizvodnju hrane.
Pojavili su se izveštaji koji otkrivaju da su tvrdnje o ekološkim „koristima“ koje okružuju „meso“ uzgojeno u laboratoriji izmišljene.
U stvari, studije su otkrile da su ovi „alternativni proteini“ daleko gori za životnu sredinu od tradicionalnog mesa životinjskog porekla.
Lažno meso, sintetičko meso, meso iz epruvete, otvoreno meso, čisto meso – zovite to kako hoćete – trend je da se meso veštački uzgaja u laboratoriji.
Nova industrija u poslednje vreme privlači impresivnu investicionu podršku milijardera i interesovanje medija.
Ono što je interesantno u ovoj eri takozvanih „dezinformacija“ i „provere činjenica“ jeste broj medijskih članaka o lažnom mesu koji ponavljaju lažne tvrdnje njegovih komercijalnih zagovornika da je prava govedina loša za skoro sve, dok laboratorijski uzgajani proizvodi su bez etičkog ili ekološkog prtljaga.
Ne postoji očigledan pokušaj da se te tvrdnje provjere iz korporativnih medija.
Naravno, eliminisanje farmera i zamena mesa i mlečnih proizvoda „hranom“ koju kontroliše korporacija u laboratoriji nema nikakve veze sa „spasavanjem planete“.
To je globalističko hvatanje moći koje nastoji da preuzme kontrolu nad globalnim snabdevanjem hranom.
