Српска православна црква данас обележава Успење Пресвете Богородице, у народу познато као Велика Госпојина, један од највећих и најважнијих хришћанских празника посвећених Богородици.
Овај празник се слави у знак сећања на овоземаљску смрт Пресвете Богородице и дан када се, према јеванђељском предању, вазнела на Небо, предавши свој дух у руке Спаситеља. Црквена предања описују како су апостоли, иако су били разасути по свету, чудесно дошли да присуствују Успењу Мајке Божје, што овај дан чини још светлијим и значајнијим за вернике.
У народу се Велика Госпојина прославља као дан за молитву, сећање и поштовање светости Пресвете Богородице.
Поред верских обичаја, на многим местима у Србији организују се и свечани народни скупови, литије и ломљење славских колача. Верници традиционално посећују цркве и манастире посвећене Богородици, где се упућују молитве за здравље, благостање и заштиту породице.
Интересантан је и митолошки и културни аспект овог празника
Пресвета Богородица се у народном предању сматра заштитницом породица и мајки, а Велика Госпојина је један од ретких празника када верници посебно обраћају пажњу на обичаје који чувају плодност, здравље и добробит домаћинства. У неким крајевима постоји и обичај освећења воде и хране, као и посебна молитва за оне који су у тешкоћама.
Велика Госпојина се обележава и као прилика да се млади упознају са богатом традицијом православља, народним обичајима и значајем Пресвете Богородице у духовном животу Србије. Празник тако спаја веру, културу и породичне вредности, чинећи га једним од најважнијих датума у православном календару.
