Polovina razvijenog sveta nesvesno korača ka autoritarizmu. Građani, koji traže promene, glasaju protiv svojih interesa i omogućavaju propadanje demokratskih institucija. Iako još postoji prostor za popravku, nada nije strategija. Da bismo sprečili uspon fašizma, ljudi moraju koristiti prava koja su sada ugrožena – pravo na slobodu govora, okupljanje i glasanje. Teoretski, pravo na nošenje oružja trebalo bi da bude sredstvo za sprečavanje tiranije. Nažalost, veliki deo društva je previše zauzet gledanjem Netflixa ili obožavanjem lažnih bogova dok demokratija polako umire.
Kao što smo videli u Francuskoj tokom poslednjih meseci, uprkos volji naroda može se osuditi najpopularniji političar u opoziciji. Prethodno smo to videli u Rumuniji na još brutalniji način. Kalin Đorđesku je pobedio u prvom krugu, nisu imali čak ni materijala da ga osude već su mu jednostavno sudskom presudom zabranili da učestvuje na izborima. Nažalost, kada pređete prag autoritarizma, povratak više nije moguć.
U nastavku, analiziramo kako izgleda život pod autoritarnim režimom i kako preživeti. „Svaki dan u Gestapo-u, video sam kako su ljudi slomljeni terorom. I sam sam doživeo kako te mašina melje. To je ono što je bilo monstruozno. Više nisi čovek.” – Victor Klemperer iz svojih dnevnika „I Will Bear Witness: A Diary of the Nazi Years“.
Život pod autoritarnom vladavinom
Autoritarne vlasti vladaju strahom. Široka kontrola kroz vrhovnu i lokalnu špijunažu ključna je za održavanje populacije pod tenzijom. Severna Koreja je možda najekstremniji primer nadzorne države, gde režim koristi ogromnu mrežu doušnika, a čak ni privatni razgovori nisu sigurni od nadzora. Građani su da prisustvuju nedeljnom „samooptužujućem“ sastanku, gde moraju priznati bilo kakvu sumnju u svoju lojalnost prema režimu. Ovaj stalni nadzor obezbeđuje brzo otkrivanje i eliminaciju svakog otpora – zajedno sa celokupnom porodicom disidenta. Strah od zatvora, torture ili pogubljenja je uvek prisutan, jer čak i manji prekršaji mogu dovesti do teških kazni.
POGLEDAJTE: Mađarski premijer Viktor Orban ozbiljno udario na Soroša! 🇭🇺🔥
👉 Opširnije Pročitajte na Telegram kanalu Nulta Tačka https://t.co/n4woLxFWKg pic.twitter.com/26m77pR0WX
— Nulta Tačka (@NultaTackaSrb) April 7, 2025
U nacističkoj Nemačkoj, tajna policija je stvorila kulturu straha podstičući građane da prijavljuju svaku sumnjivu aktivnost, uključujući aktivnosti svojih prijatelja i porodice. Ova taktika je efikasno okrenula ljude jedne protiv drugih i obezbedila visok nivo poslušnosti prema režimskim politikama. Kao što je jedan nemački građanin izjavio: „Živeli smo u strahu od toga da nas prijave naše komšije, prijatelji, čak i naša deca.”
„Svi smo se navikli da živimo u stanju trajnog straha, i zbog toga smo uvek bili pod stresom. Strah je najviše oduzimajuća aktivnost koja postoji.” – Nadežda Mandelštam iz “Hope Against Hope”.
Kreiranje straha kao ključnog faktora zahteva izolaciju i otuđenje građana. Otuđenje je veštački stvoreno korišćenjem cenzure i propagande koja ostavlja disidente u verovanju da su sami. Zbog toga je kontrola medija ključna za očuvanje diktature.
Kineski „Great Firewall“ blokira pristup informacijama od spoljnog sveta, osiguravajući da stanovništvo bude izloženo samo narativima koje je odobrila država. Državni mediji i društvene mreže podvrgnute su strogom nadzoru, a svaki sadržaj koji se smatra subverzivnim brzo se uklanja. Komunistička partija Kine (KP) koristi sofisticirane algoritme za cenzuriranje neslaganja i promovisanje svoje propagande, stvarajući kontrolisano okruženje za informacije.
Tokom kovid histerije na Zapadu smo videli cenzuru bez presedana. Vrhunski naučnici i profesori Univerziteta su ućutkivani, često deplatformisani i nisu imali mogućnost da njihova reč dođe do javnosti. Neki su i privođeni, a protiv nekih su podnete i tužbe. Svako različito mišljenje je potiskivano uz pomoć cenzure odnosno „proverivača činjenica“ koje su koordinisale obaveštajne službe i vlada. U Velikoj Britaniji i Nemačkoj i danas hapse zbog postova na društvenim mrežama koji govore o korupciji i o nasilju migranata na ulicama.
Propaganda je moćan alat za oblikovanje javnog mnjenja i održavanje kontrole.
Joseph Goebbels iz nacističke Nemačke je izjavio: „Ako govoriš veliku laž i stalno je ponavljaš, ljudi će na kraju početi da veruju. Laž može da se održava samo dok država može da štiti narod od političkih, ekonomskih i/ili vojnih posledica laži. Zbog toga postaje od životne važnosti da država upotrebi svu svoju moć da potisne neslaganje, jer istina je smrtni neprijatelj laži, a time i istina postaje najveći neprijatelj države.“
Propagandni aparat nacističke Nemačke je glorifikovao Hitlera i arijevski narod, dok je demonizovao Jevreje i druge manjine. Ovaj neprestani aparat propagande stvorio je klimu mržnje i straha koja je opravdala zločine režima.
U savremenoj Kini, KP koristi propagandu kako bi promovisala svoju viziju harmoničnog društva. Državni mediji ističu postignuća partije i umanjuju neuspehe. Patriotizam se promoviše od najranijih godina, što osigurava stalni priliv poslušnih građana. Kineski građanin je objasnio: „Stalno smo bombardovani porukama o veličini partije. Teško je videti istinu kroz propagandu.”
Iako cenzura i propaganda usmeravaju većinu stanovništva, autoritarni režimi se i dalje moraju nositi sa disidentima. Nasilna nestajanja, torture, hapšenja, prisilni rad i pogubljenja koriste se kao primeri za one koji se otvoreno protive vladi.
„U Kini živimo u virtuelnom zatvoru. Nadzor je svuda, i strah od toga šta bi moglo da se desi nas drži pod kontrolom.” – Ma Jian iz „China Dream”.
Strategije za preživljavanje
Autoritarni režimi uspevaju zahvaljujući pokornosti. Iako je lako za ljude da kritikuju diktatore sa tastature, većina ljudi jednostavno želi miran život sa svojim porodicama. Jednom kada autoritarizam postane dominantna vlast, građani će učiniti sve da prežive i izbegnu progon. Preživljavanje nije slabost.
Najjednostavniji način da izbegnete progon je da se povinujete zahtevima režima. U nacističkoj Nemačkoj, mnogi građani su se javno priklonili nacističkoj ideologiji da bi izbegli sumnju i osudu. Učestvovali su na državnim skupovima, isticali nacističke simbole i pridruživali se obavezno organizovanim aktivnostima. Ova javna pokornost je često prikrivala privatni nesklad, jer su pojedinci želeli da zaštite sebe i svoje porodice.
U savremenoj Kini, povinovanje naređenjima Komunističke partije Kine ključno je za izbegavanje problema. Sistem društvenih kredita nagrađuje ili kažnjava građane na osnovu njihovog ponašanja. Visok socijalni kredit omogućava bolje radne prilike i pristup uslugama, dok nizak kredit može dovesti do restrikcija i kazni. Mnogi kineski građani biraju da pažljivo upravljaju svojom prisutnošću na internetu i izbegavaju aktivnosti koje bi mogle privući negativnu pažnju.
Dok je povinovanje često strategija preživljavanja, neki pojedinci se protive autoritarnim režimima kroz subverziju. Ova strategija je vrlo rizična, ali želja za borbom je snažna kod mnogih.
Samizdat, tajno kopiranje i distribucija zabranjene literature, omogućili su širenje alternativnih stavova. Ovi činovi rizičnog otpora omogućili su ljudima da iskažu neslaganje i povežu se sa istomišljenicima.
Kada se suočite sa neizrecivom brutalnošću, je li konformizam kukavičluk? U svakom autoritarnom okruženju, postoje odobravaoci, disidenti i konformisti. Nažalost, nije realno očekivati da će svi ustati protiv opresije. Često moramo da se prilagodimo okolnostima, umesto da ih menjamo.
Preživljavanje u diktaturi obično zahteva da budemo oprezni, obazrivi i spremni da se prilagodimo.
