Velika je laž da su migranti „kvalifikovani“ radnici koji spašavaju zapadne ekonomije
Mnogo je priča koje kruže ovih dana u vezi sa ilegalnom imigracijom. Verovatno jedna od najčešćih tvrdnji političke levice je da su zapadnim ekonomijama „potrebni ilegalci“ kako bi podržali ekonomiju koja se urušava i popunili gladno tržište rada. Proširenje ove ideje je da su mnogi od ovih migranata „kvalifikovani radnici“ koji su Zapadu očajnički potrebni za vitalne uloge.
Ali koliko su SAD i Evropi zaista potrebni ilegalni imigranti da bi održali zapadne ekonomije? I koliko njih zapravo donosi važne veštine na zapadna tržišta rada? Da li bi bili potopljeni bez ovih ljudi? Ili bi im bilo mnogo bolje?
Prvo i najvažnije treba napomenuti da u SAD postoji dovoljno dokaza koji pokazuju da se Bajdenova administracija bavila statističkom manipulacijom u poslednje četiri godine, a to uključuje i statistiku rada. Iako je zaista postojao očigledan nedostatak radnika u uslužnom sektoru tokom blokada covid-a (i helikopterski novac koji se delio tokom kovida gde je stvaran dug), nedavne revizije BLS brojeva umanjile su najmanje 819.000 radnih mesta iz zvaničnih podataka za koje je Bajden prvobitno preuzeo zasluge. Drugim rečima, ti poslovi nikada nisu postojali.
Nećemo još dugo čekati, stižu dani konačnog obračuna | Miloš Dimitrijević | Mario Zna, 292 Uživo
Demokrate su koristile te iste brojeve radnih mesta da se zalažu za otvorene granice; tvrdeći da bi se bez ilegalaca ova eksplozija potražnje za radnom snagom pretvorila u krizu nedostatka radnika. Iako se u specifičnim statistikama sektora poslova (kategorije poslova) obično ne pravi razlika između legalnih i ilegalnih migranata, malo je dokaza koji ukazuju na to da oni imaju važnu ulogu u našem društvu.
U Americi, migranti preplavljuju sektor usluga niske kvalifikacije i sektor zdravstvenih usluga. U mnogim slučajevima ovo uključuje početnu negu u staračkim domovima i slično zaposlenje. Druga kategorija u kojoj obično rade je građevinarstvo. Oni nude jeftinu radnu snagu za izgradnju kuće, ali to svakako nije dovelo do nižih troškova stanovanja.
U međuvremenu, desetine miliona ilegalnih migranata povećavaju potražnju za stambenim objektima, što zauzvrat povećava cene novih domova i iznajmljivanja. Migrantima je dat pristup vladinim subvencijama sve dok su u postupku provere za azil ili status izbeglice, u mnogim slučajevima im se nudi veći pristup vladinoj pomoći nego građanima rođenim u zemlji. I Kalifornija i Oregon trenutno uspostavljaju programe stambenih kredita koji su dostupni samo imigrantima.
Podaci iz popisa SIPP-a iz 2022. pokazuju da oko 59% domaćinstava nedržavljana u SAD koristi jedan ili više socijalnih programa, u poređenju sa 39% domaćinstava rođenih u SAD. Mediji establišmenta i demokrate će često pokušavati da razvodne statistiku blagostanja navodeći brojeve legalnih migranata umesto broja ilegalnih migranata.
U IRSKOJ hapse profesore koji veruju u Boga: Učitelj koji je odbio da indoktriniše decu u LGBTQ više od 400 dana u zatvoru https://t.co/OieX6ncD9B
— Nulta Tačka (@NultaTackaSrb) September 4, 2024
Oko 47% ilegalnih migranata u SAD nikada nije završilo srednju školu (za razliku od 8% građana rođenih u SAD).
Procenjuje se da ilegalci koštaju američke poreske obveznike najmanje 150 milijardi dolara javnih usluga (zvanično) svake godine dok plaćaju samo 25 milijardi dolara poreza. Dok neki ekonomisti navode potencijalnu dobit od 324 milijarde dolara u BDP-u od radnika migranata, ovo skoro sve dolazi od plata koje ilegalci šalju svojim porodicama van SAD.
U Velikoj Britaniji, vlada retko prati podatke o migrantima, navodno zato što žele da autohtonu javnost drže u mraku što je više moguće. Međutim, jasno je da, baš kao i u SAD, migranti (posebno iz zemalja trećeg sveta) ne donose kvalifikovanu radnu snagu. Migranti iz Velike Britanije većinom rade u uslužnom i zdravstvenom sektoru, ponovo kao nekvalifikovani ili nisko kvalifikovani, u ustanovama za starije osobe, neki rade u tehnici, a ostali uopšte ne rade.
Velika Britanija procenjuje da je najmanje 1,7 miliona migranata nezaposleno dok su na pomoći, a oni koštaju poreske obveznike više od 8,5 milijardi funti (11 milijardi dolara) godišnje.
U Nemačkoj su troškovi socijalne pomoći naglo porasli 2024. godine, a izveštaji pokazuju da su 47% primalaca državne pomoći migranti. Ukupni troškovi od 49 milijardi dolara su 14,8 odsto veći nego 2023. godine, 18,4 odsto veći u odnosu na 2020. i 23 odsto veći u odnosu na 2015. U EU migranti iz Afrike i Azije ponovo su u velikoj meri prezastupljeni u zdravstvenim uslugama.
Poenta je da je pojam „kvalifikovanih radnika migranata“ koji svojim vitalnim radom spašavaju zapadne ekonomije potpuna izmišljotina. Naročito su ilegalni migranti neto negativan i opasan pritisak na sistem socijalne zaštite. Oni takođe povećavaju troškove stanovanja stvarajući masovnu tražnju sa nedovoljno ponude, a ista ta potražnja podstiče inflaciju u skoro svim drugim oblastima privrede. Uloge koje obavljaju mogu se lako prilagoditi bez njih, nudeći manje subvencije ili poreske olakšice za državljane.
Kao i većina zemalja u današnjem svetu, SAD i evropske nacije treba da proveravaju migrante i prihvataju samo one koji donose vrednost zajedno sa spremnošću da se asimiliraju. U suprotnom, nemaju nikakvu korisnu svrhu.
