Понавља се стара прича: Западне економије наводно не могу да опстану без милиона миграната. Међутим, једна једноставна чињеница довољна је да разбије ту заблуду. У целој Кини живи мање странаца него у само једном немачком граду – Берлину.
Према кинеском попису из 2020. године, у земљи са 1,4 милијарде становника живело је свега 845.697 странаца. Насупрот томе, у Берлину, граду са нешто више од 3,5 милиона становника, живи више од милион странаца. Ако се рачунају и они са страном миграционом позадином, тај број се пење на 1,8 милиона – односно скоро 40% становништва града.
Ипак, упркос све већим трошковима социјалних давања, интеграције и становања (више од 50 милијарди евра годишње), немачки политички естаблишмент – од левице до централне деснице (ЦДУ) – наставља да тврди да су мигранти неопходни за спас немачке економије и пензионог система. Данас, међутим, та иста Немачка планира да подигне старосну границу за одлазак у пензију на 73 године до 2060. године.
Истина је да економска логика више не игра улогу у политици отворених граница. Она је постала идеолошка догма, мантра без основа у реалности.
Азија успева – без масовне миграције
Док се Европа дави у интерним противречностима, Азија, посебно Кина, остварује огроман економски напредак – са готово потпуно домаћом радном снагом и минималним уделом странаца.
‼️ Цензура – тихи почетак тоталитаризма https://t.co/PDkhRwQihN
— Nulta Tačka (@NultaTackaSrb) October 12, 2025
Недавна посета западних инвеститора кинеским фабрикама оставила их је у шоку: Кина је далеко испред у производњи соларних панела, електричних возила, батерија и хидрогенске технологије. Западне фирме, према извештају Блумберга, више не представљају ни озбиљну конкуренцију.
Како? Са 92% становништва које чини једна етничка група (Хан Кинези) и готово без имиграције.
Немачка аутомобилска индустрија у слободном паду
Једна од највећих жртава миграционе политике и технолошког заостајања Немачке јесте њена аутомобилска индустрија – некад понос земље.
Од 2017. до 2024. године, број произведених путничких аутомобила у Немачкој пао је са 5,7 на 4 милиона – пад од 29%. Истовремено, Кина је у 2024. произвела чак 27,5 милиона аутомобила, што је за 30% више него 2015. године.
Иако је Немачка у истом периоду примила 6 милиона миграната, очекивани економски процват није се догодио. Напротив – индустрија се урушава.
Вештачка интелигенција: Европа губи трку
Најмодерније технологије – од АИ до роботике – развијају се у земљама попут Кине, Тајвана и Јапана, све са изразито рестриктивним имиграционим политикама.
Према речима Џенсена Хуана, извршног директора компаније Нвидиа, пола светских АИ истраживача данас се налази у Кини. Истовремено, Немачка нема ниједну АИ фирму вредну помена. Уместо тога, користи туђе технологије за масовна отпуштања.
Смањење броја радника – нема потребе за новима
У последњих годину дана, водеће немачке компаније објавиле су масовна отпуштања:
- Фолксваген: 35.000 радника
- Мерцедес: 40.000
- Ауди: 7.500
- Дајмлер Трак: 5.000
- ЗФ Група: 14.000
- Бош: 22.000
Компаније више не траже нове раднике, већ се ослањају на аутоматизацију и АИ, што значи да ни хиљаде нових миграната немају где да се запосле. Ипак, влада наставља да тврди супротно.
Економски суноврат образовног система
Ситуација у европским школама, посебно у градовима са високим уделом мигрантске деце, постаје алармантна. Ученици у многим разредима не говоре језик земље у којој живе. Образовни систем не производи високо квалификовану радну снагу потребну за будућност. Уместо тога – расту социјалне тензије и криминал.
Решења су постојала – али су игнорисана
Масовна миграција никада није била једино решење. Постојале су алтернативе:
- Обавезна социјална година за младе у здравственим и социјалним установама
- Аутоматизација у нези старих лица
- Боље плате у критичним секторима
- Ригорознији услови за добијање социјалне помоћи
Међутим, политичке елите нису хтеле да чују за такве предлоге. Миграција је била и остала део њиховог идеолошког идентитета.
Кина напредује – Европа у идеолошком ћорсокаку
Запад, а посебно ЕУ, не само да не прихвата реалност, већ је све више спреман да суспендује и основне принципе демократије. У Немачкој, покушај забране странке Алтернатива за Немачку (АфД) јасан је показатељ панике политичке класе.
Уместо да признају сопствене грешке, западне елите се опредељују за цензуру, укидање слободе говора и гушење сваког критичког гласа.
Кина и многе друге азијске земље показале су да нису потребни милиони миграната да би се остварио технолошки и економски напредак. Напротив, чврста друштвена кохезија, образованост и домаћа радна снага могу бити већа предност од свих пропагандних прича о „снази различитости“.
Запад мора да се суочи с истином: пут којим је кренуо не води напретку, већ у друштвени, економски и културни суноврат. А док се Запад бави својим илузијама, Кина иде напред – великим корацима.
