Veliki brat: Vlada Velike Britanije će ukinuti biometrijske i nadzorne mere pošto hoće da implementira prepoznavanje lica
„Nedostatak pažnje koji se posvećuje javnim zaštitnim merama u tako ključnom trenutku je šokantan, a uništavanje kodeksa nadzorne kamere koju svi uspešno koristimo više od jedne decenije je ravno vandalizmu”.
Ujedinjeno Kraljevstvo je na čelu mnogih digitalnih autoritarnih trendova koji zahvataju naizgled demokratske nacije. U jednoj od mnogih mračnih ironija našeg doba, vlada rodne Britanije Džordža Orvela nastoji da masovno eskalira svoju primenu tehnologija za prepoznavanje lica uživo (LFR), uprkos zabrinutostima koje su izražene u vezi sa njihovim potencijalnim uticajem. Krajem septembra, 180 grupa za ljudska prava i tehničkih stručnjaka pozvalo je vlade širom sveta da zaustave korišćenje nadzora prepoznavanja lica.
S druge strane engleskog kanala, Evropski parlament je glasao za potpunu zabranu upotrebe LFR-a u javnim prostorima, kao i neki američki gradovi. Nasuprot tome, vlada Velike Britanije eskalira uvođenje kontroverzne tehnologije nadzora.
Premijer Riši Sunak, zet indijskog tehnološkog milijardera N R Narajane Murtija, odlučan je da transformiše UK u svetskog lidera u upravljanju veštačkom inteligencijom. Navedeno upravljanje očigledno uključuje ukidanje mnogih ograničenih zaštitnih mehanizama koji štite javnost od potencijalnih nedostataka i opasnosti AI, kojih ima mnogo. Ovo, naravno, nije slučajno; ovo je vreme kada su britanskoj javnosti potrebne te zaštitne mere, to je sada, dok vlada oslobađa tehnologije za prepoznavanje lica širom urbanog pejzaža.
Kao što smo izvestili početkom avgusta, nadzor prepoznavanja lica uživo (LFR), gde se lica ljudi biometrijski skeniraju kamerama u realnom vremenu i proveravaju u bazi podataka, koristi sve veći broj prodavaca u Velikoj Britaniji usred naglog porasta krađe u prodavnicama — uz blagoslov, naravno, vlade Velike Britanije. Policijske snage se takođe pozivaju da pojačaju upotrebu LFR-a. Tehnologija je takođe primenjena na krunisanju kralja Čarlsa III, sportskim događajima, uključujući Formulu 1, i koncertima, uprkos stalnim zabrinutostima oko njene tačnosti, kao i ogromnim etičkim pitanjima i pitanjima privatnosti koje ona pokreće.
Prema vladi Velike Britanije, sve je zbog borbe protiv kriminala:
Ali istraživanje Big Brother Watch-a, organizacije za građanska prava i privatnost sa sedištem u Londonu, pokazalo je da je više od 89% dosadašnjih upozorenja britanske policije o prepoznavanju lica pogrešno identifikovalo građane kao osobe od interesa. Verovatno pravi predmet interesovanja vlade nisu lopovi, već politički aktivisti, kao što je nedavni članak u Gardijanu nagovestio:
Dokumenti dobijeni putem zahteva za slobodu informacija otkrili su da dve trećine ljudi na tajnoj listi za posmatranje koju je sastavila policija Nortemptonšira nisu traženi za hapšenje ili osumnjičeni za „kriminalne aktivnosti“, što je navelo aktiviste da veruju da su većina verovatno bili demonstranti.
Od 790 imena na listi za posmatranje, samo 234 osobe su bile „tražene za hapšenje, bilo po nalogu i/ili pod sumnjom za kriminalnu aktivnost”, a 556 drugih nije traženo za hapšenje.
Kritičari kažu da bi korišćenje biometrijskog nadzora moglo ugroziti nečiju „slobodu izražavanja“ i odvratiti ljude od protesta. Madlen Stoun, viši službenik za zastupanje u Big Brother Watch-u, rekla je: „Prepoznavanje lica uživo je distopijsko sredstvo masovnog nadzora koje pretvara ulice u policijske stanice“.
Ali vlast se tu ne zaustavlja. Njegov novi Zakon o zaštiti podataka i digitalnim informacijama, za koji se očekuje da postane zakon u proleće 2024. godine, nastoji da ukine uloge Komisije za biometriju i nadzorne kamere (BSCC), nezavisnog savetodavnog odbora koji je, u izvesnoj meri, pomogao u održavanju javnog sektora da odgovara za svoju upotrebu AI. Nadzorne funkcije BSCC-a uključuju:
Pregled policijskog postupanja sa uzorcima DNK, DNK profilima i otiscima prstiju.
Bil Gejts pokreće digitalni ID za novorođenčad u Keniji https://t.co/cuu1cAGcQh
— Nulta Tačka (@NultaTackaSrb) October 31, 2023
Održavanje ažurnog kodeksa prakse nadzornih kamera sa standardima i uputstvima za praktičare.
Utvrđivanje tehničkih i upravljačkih pitanja za većinu sistema nadzora javnih organa.
Pružanje uputstava o tehničkim pitanjima i pitanjima nabavke kako bi se osiguralo da budući sistemi nadzora budu odgovarajućeg standarda i da se kupuju od pouzdanih dobavljača.
U svom pokušaju da eliminiše BSCC, vlada očigledno želi da ima još slobodniju vladavinu da nadgleda i kontroliše živote Britanaca. Odlazeći komesar za biometriju i nadzorne kamere, profesor Frejzer Sampson, koji 31. oktobra napušta svoju funkciju bez ikakve zamene, opisao je najnoviji potez vlade kao „šokantan” i „ravan vandalizmu”:
Nakon što sam primio ovaj izveštaj, više sam nego ikada zabrinut da će, ukoliko vlada ne reaguje uskoro, doći do zabrinjavajućeg vakuuma u našim aranžmanima za nadgledanje i regulisanje ovih ključnih oblasti javnog života baš kada su društvu potrebne te zaštite više nego ikada.
Nedostatak pažnje koja se posvećuje ovim važnim stvarima u tako ključnom trenutku je šokantan, a uništavanje kodeksa nadzorne kamere koju svi uspešno koristimo više od jedne decenije je ravno vandalizmu…
Nema sumnje da biometrijski nadzor vođen veštačkom inteligencijom može biti nametljiv i da granica između privatnog i javnog nadzora postaje sve nejasnija. Tehnologija je već među nama i brzina promene je vrtoglava sa moćnim mogućnostima koje se razvijaju i kombinuju na nove i izazovne načine…
Kao što je predloženo, predlog zakona bi uklonio ulogu nezavisnog komesara koji obezbeđuje nadzor nad biometrijskim bazama podataka, zamenjujući ga „Strateškim odborom za bazu podataka forenzičkih informacija“. Zakon ne precizira da li će ovaj odbor biti nezavisan od vlade. Takođe omogućava državnom sekretaru da promeni baze podataka koje je odbor dužan da nadgleda korišćenjem statutarnih instrumenata, oblika sekundarnog zakonodavstva koji zaobilazi parlamentarne glasove.
Ovo je usledilo nakon prošlomesečne objave ministra policije Krisa Filipa o planovima za stvaranje ogromne baze podataka za prepoznavanje lica od fotografija pasoša ljudi u Velikoj Britaniji. Ovo je drzak i eklatantan primer misije. Trenutno su fotografije u policijskoj nacionalnoj bazi podataka ograničene na pojedince koji su uhapšeni. Policija takođe može da proverava slike sa tehnologija zvona na vratima i kontrolne kamere, kao i kućnih i poslovnih sigurnosnih kamera. Ali uskoro bi mogla da se dočepa fotografija 45,7 miliona vlasnika pasoša.
⚖️ Police are using innovative technology, like facial recognition, to fight crime, apprehend offenders and protect the public.
We are encouraging police to double the number of searches made using AI-enabled retrospective facial recognition by May 2024. pic.twitter.com/Z7o1Ge0W3V
— Home Office (@ukhomeoffice) October 30, 2023
„Filpov plan da pohrani fotografije iz pasoša Britanaca u ogromnu policijsku bazu podataka je orvelovski i grubo kršenje britanskih principa privatnosti“, rekla je Silkie Carlo, direktorka organizacije za građanske slobode i privatnost Big Brother Watch:
„To znači da će nas preko 45 miliona sa pasošima kojima smo dali svoje slike u svrhe putovanja, bez ikakve saglasnosti ili mogućnosti prigovora, biti deo sastava tajne policije. Skenirati fotografije stanovništva sa veoma nepreciznom tehnologijom prepoznavanja lica i tretirati nas kao osumnjičene je nečuven napad na našu privatnost koji potpuno zanemaruje prave razloge za krađu. Filp bi trebalo da se koncentriše na popravljanje lošeg rada policije, a ne na izgradnju automatizovane države za nadzor“.
Sampson je rezervisao poseban prezir prema vladinoj odluci da eliminiše etički kod Britanije za nadzorne kamere, koji je, kao i druge zaštitne mere kao što je BSCC, stvorila koaliciona vlada Dejvida Kamerona pre nešto više od deset godina:
Planirani gubitak etičkog koda nadzorne kamere je dobar primer šta će biti izgubljeno ako se ništa ne preduzme. To je jedini pravni instrument koji imamo u ovoj zemlji koji posebno reguliše nadzor javnog prostora. Policija, lokalne vlasti i industrija nadzora uopšte ga poštuju. To je jedna od onih stvari koje bi morale biti izmišljene da nisu postojale, tako da se čini apsolutno besmislenim uništavati to sada, odbacujući godine teškog rada koji je bio potreban da se to uspostavi.
Izveštaj Centra za istraživanje nadzora informacija i privatnosti (CRISP), inicijative saradnje između Škole menadžmenta Univerziteta Stirling, Škole menadžmenta Univerziteta St Andrews i Škole društvenih i političkih nauka Univerziteta u Edinburgu i Pravne Škole je došao do sličnog zaključka, tvrdeći da je kodeks nadaleko cenjen među praktičarima sigurnosti i nadzora. Od konsultovanih stručnjaka iz industrije, Aleks Karmajkl, iz Odbora za inspekciju bezbednosnih sistema i alarma, rekao je:
Bez poverenika za nadzorne kamere vratićete se u stara vremena koje je bilo na „divljem zapadu“, što znači da možete sve da radite sa nadzornim kamerama samo da ne nervirate Poverenika za informacije… tako da neće biti ikoga ko nadgleda nove tehnologije u nastajanju, posmatra njihove tehničke zahteve ili uticaje, niko ne razmišlja o etičkim implikacijama za nove tehnologije kao što je prepoznavanje lica, to će biti besplatno za sve.
Bilo bi dovoljno loše da se ovo dešava u izolaciji, ali ne. Vlada Velike Britanije je takođe usvojila Zakon o bezbednosti na mreži, što je navelo mnoge aplikacije za razmenu poruka da prete da će napustiti UK zbog potencijalne pretnje koju predstavlja za end-to-end enkripciju. Policiji su data nova ovlašćenja da gasi proteste, kao i da primorava zaposlene da rade tokom industrijskih akcija – ili se suočavaju sa otpuštanjem. Policijske snage takođe pribegavaju članu 60AA da zahtevaju od demonstranata da uklone bilo koju stvar koju nose u svrhu prikrivanja svog identiteta. Drugim rečima, smešite se kamerama!
Zajedno sa Bankom Engleske, vlada se snažno zalaže za stvaranje „digitalne funte“ koja bi zamenila gotovinu, još jednom ignorišući duboku zabrinutost javnosti o etičkim implikacijama i implikacijama na privatnost, a da ne pominjemo njihovu trajnu naklonost prema gotovini. Takođe ozbiljno razmatra prepuštanje potpunog upravljanja federalnom platformom za podatke Nacionalne zdravstvene službe Palantir, američkom tehnološkom gigantu koji ima intimne veze sa odbrambenim, obaveštajnim i bezbednosnim industrijama širom sveta i čiji je osnivač Piter Til nedavno opisao naklonost britanske javnosti prema NHS kao Stokholmski sindrom.
Nažalost, većina ovih trendova — posebno tehnološki omogućeno kretanje ka autoritarizmu i centralizovanoj tehnokratiji — generalizovana je među naizgled demokratskim nacijama takozvanog „Slobodnog Zapada“. I kao što smo spomenuli na početku ovog članka, UK je na čelu skoro svih njih.
