VELIKI RESET: KLAUS ŠVAB I NJEGOVI ČASOVI „TIRANIJE“ KOJU POHAĐAJU POLITIČARI ŠIROM SVETA

U narednom tekstu Ernst Volf objašnjava kako funkcioniše stvaranje kadrova za upravljanje i koja je pozadine trenutne krize kada je u pitanju obavezno nošenje maski i zatvaranje.

Ekonomista Ernst Volf veruje da skriveni savez političkih i korporativnih lidera iskorišćava pandemiju u cilju sloma nacionalnih ekonomija i uvođenja globalne digitalne valute.

Kako to da se više od 190 vlada iz celog sveta na gotovo potpuno isti način suočilo sa pandemijom Covida-19, pri čemu su blokade, mandati za maske i kartice za vakcinaciju sada uobičajeni svuda? Odgovor možda leži u školi mladih globalnih lidera, koju je osnovao i kojom upravlja Klaus Švab iz Svetskog ekonomskog foruma, i kroz koju su prošli mnogi od današnjih istaknutih političkih i poslovnih lidera na svom putu ka vrhu.

Nemački ekonomista, novinar i pisac Ernst Volf otkrio je neke činjenice o Švabovoj školi „Mladi globalni lideri” koje su relevantne za razumevanje svetskih događaja tokom pandemije u video snimku iz nemačkog podkasta Corona Committee. Dok je Volf uglavnom poznat kao kritičar globalističkog finansijskog sistema, nedavno se fokusirao na iznošenje na videlo onoga što vidi kao skrivenu agendu iza mera protiv Covid-a koje se donose širom sveta.

Misteriozni počeci

Priča počinje Svetskim ekonomskim forumom (WEF), nevladinom organizacijom koju je osnovao Klaus Švab, nemački ekonomista i mašinski inženjer, u Švajcarskoj 1971. godine, kada je imao samo 32 godine. WEF je javnosti najpoznatiji po tome što se svake godine u januaru održava konferencija u Davosu, Švajcarska, a koja ima za cilj da okupi političke i poslovne lidere iz celog sveta kako bi razgovarali o današnjim problemima. Danas je to jedna od najvažnijih mreža na svetu za globalističku moćnu elitu, koju finansira oko hiljadu multinacionalnih korporacija.

SEVERNA KOREJA: NAKON ŠTO SU UHVATILI STUDENTE KAKO GLEDAJU POZNATU SERIJU S NETFLIX-a “Squid Game”, JEDNA OSOBA OSUĐENA NA SMRT
https://t.co/4GlZH73mep

— Nulta Tačka (@ProdukcijaNT) November 26, 2021

WEF, koji se prvobitno zvao Evropski menadžment forum do 1987. godine, uspeo je da okupi 440 rukovodilaca iz 31 zemlje već na svom prvom sastanku u februaru 1971, što je, kako Volf ističe, bilo neočekivano dostignuće za nekoga poput Švaba, koji je imao veoma malo međunarodnog ili profesionalnog iskustva pre toga. Volf veruje da razlog može biti u kontaktima koje je Švab ostvario tokom svog univerzitetskog obrazovanja, uključujući studiranje sa ništa manje poznatom osobom, bivšim savetnikom za nacionalnu bezbednost i državnim sekretarom Henrijem Kisindžerom. Volf takođe ističe da je, dok je Švab bio tamo, Harvardska poslovna škola bila u procesu planiranja sopstvenog foruma za menadžment, i moguće je da je Harvard na kraju delegirao zadatak da ga organizuje na njega.

Forum je u početku okupljao samo ljude iz oblasti ekonomije, ali je ubrzo počeo da privlači političare, istaknute ličnosti iz medija (uključujući BBC i CNN), pa čak i poznate ličnosti.

Švabovi mladi globalni lideri: Inkubator velikog resetovanja?

Švab je 1992. godine osnovao paralelnu instituciju, školu Globalnih lidera sutrašnjice, koja je ponovo uspostavljena kao Mladi globalni lideri 2004. godine. Polaznici škole moraju da se prijave za prijem, a zatim su podvrgnuti rigoroznom procesu selekcije. Članovi prvog razreda škole 1992. godine, već su uključivali mnoge koji su kasnije postali važne liberalne političke ličnosti, kao što su Angela Merkel, Nikola Sarkozi i Toni Bler. Trenutno ima oko 1.300 diplomaca ove škole, a na listi alumnista nalazi se nekoliko imena onih koji su u međuvremenu postali čelnici zdravstvenih ustanova svojih nacija. Četiri od njih su bivši i sadašnji ministri zdravlja Nemačke, uključujući Jensa Spana, koji je bio savezni ministar zdravlja od 2018. Filipa Rezlera, koji je bio ministar zdravlja od 2009. do 2011. godine, Švab je imenovan za generalnog direktora WEF-a 2014. godine.

Druga značajna imena na spisku škole su Jacinda Ardern, premijerka Novog Zelanda čije su stroge mere zaključavanja hvale globalne zdravstvene vlasti; Emanuel Makron, predsednik Francuske; Sebastijan Kurc, koji je donedavno bio kancelar Austrije; Viktor Orban, premijer Mađarske; Žan-Klod Junker, bivši premijer Luksemburga i predsednik Evropske komisije; i Analena Berbok, liderka nemačkih Zelenih koja je bila prvi kandidat ove stranke za kancelara na ovogodišnjim saveznim izborima i koja je još uvek u trci za naslednika Merkelove. Na listi nalazimo i guvernera Kalifornije Gevina Njusoma, koji je izabran 2005. godine, kao i bivšeg predsedničkog kandidata i sadašnjeg američkog ministra saobraćaja Pitera Butigiga, koji je izabran za 2019. godinu. Svi ovi političari koji su bili na funkciji tokom protekle dve godine favorizovali su oštre reakcije na pandemiju Covida-19, a što je takođe značajno povećalo moć njihovih vlada.

Ali lista bivših studenata škole nije ograničena na političke lidere. Tamo nalazimo i mnoge vođe privatnih industrija, uključujući Majkrosoftovog Bila Gejtsa, Džefa Bezosa iz Amazona, Ričarda Bransona iz Virdžina i Čelsi Klinton iz Klintonove fondacije. Ponovo su svi oni izrazili podršku globalnom odgovoru na pandemiju, a mnogi su od ovih mera požnjeli znatan profit.

Volf veruje da su ljudi koji stoje iza WEF-a i škole globalnih lidera ti koji zaista određuju ko će postati politički lideri, iako naglašava da ne veruje da sam Švab donosi ove odluke, već da je samo fasilitator. On dalje ističe da bivši studenti škole ne uključuju samo Amerikance i Evropljane, već i ljude iz Azije, Afrike i Južne Amerike, što ukazuje da je njen domet zaista širom sveta.

Švab i WEF su 2012. godine osnovali još jednu instituciju, „Global Shapers Communiti“, koja okuplja one za koje su identifikovali da imaju liderski potencijal iz celog sveta koji su mlađi od 30 godina. Približno 10.000 učesnika je prošlo kroz ovaj program do danas, i redovno održavaju sastanke u 400 gradova. Volf veruje da je to još jedan poligon gde se budući politički lideri biraju, proveravaju i doteruju pre nego što budu pozicionirani u svetskom političkom aparatu.

KLAUS ŠVAB SE “BRINE” KAKO ĆE NAM BITI KADA NAM KLIMATSKE PROMENE ZALEDE BANKOVNE RAČUNE (VIDEO)https://t.co/98QkUcDlji

— Nulta Tačka (@ProdukcijaNT) November 25, 2021

Volf ističe da vrlo mali broj diplomaca Global Leaders škole to navodi u svojim biografijama. Kaže da je to video samo na jednom: naime, nemačkog ekonomistu Riharda Vernera, koji je poznati kritičar establišmenta. Volf sugeriše da škola izgleda voli da uključi čak i kritičare sistema u svoje redove, jer je drugo ime među njenim diplomcima Gregor Hakmak, nemački šef Change.org, koji je bio njen studenat 2010. godine. Volf veruje da je to zato što organizacija želi da se predstavi kao pravedna i uravnotežena, iako takođe želi da obezbedi da njeni kritičari budu kontrolisana opozicija.

Druga stvar koja je zajednička za diplomce Global Leaders-a je da većina njih ima veoma retke biografije osim što su učestvovali u programu pre nego što su bili uzdignuti na pozicije moći, što može ukazivati na to da je njihova veza sa Švabovim institucijama odlučujući faktor u pokretanju njihove karijere.

Schvab’s Ies Men in Action

S obzirom na sve veće nezadovoljstvo merama protiv Covid-a koje sprovode diplomci škole koji su sada nacionalni lideri, Volf veruje da je moguće da su ovi ljudi izabrani zbog njihove spremnosti da urade šta im se kaže i da se postavljaju do neuspeha, tako da se naknadna reakcija može iskoristiti da bi se opravdalo stvaranje novog globalnog oblika vlasti. Zaista, Volf primećuje da su političari sa jedinstvenim ličnostima i snažnim, originalnim stavovima postali retki, a da je karakterističan karakter nacionalnih lidera u poslednjih 30 godina njihova krotkost i privrženost strogoj globalističkoj liniji diktiranoj odozgo. Ovo je posebno bilo evidentno u odgovoru većine zemalja na pandemiju, gde su političari koji nisu znali ništa o virusima pre dve godine iznenada proglasili da je Covid teška zdravstvena kriza koja opravdava zatvaranje ljudi u njihove domove, zatvaranje njihovih preduzeća i uništavanje čitave privrede.

Teško je utvrditi tačno kako škola funkcioniše, ali Volf je uspeo da nauči nešto o tome. U ranim godinama škole, uključivao je članove svakog odeljenja na sastanke nekoliko puta tokom godine, uključujući desetodnevnu „obuku za rukovodioce“ na Harvardskoj poslovnoj školi. Volf smatra da, upoznajući svoje kolege i postajući deo šire mreže, diplomci uspostavljaju kontakte na koje se oslanjaju u kasnijoj karijeri. Danas školski program uključuje kurseve koji se nude tokom pet godina u nepravilnim intervalima, koji se u nekim slučajevima mogu preklapati sa počecima političke ili profesionalne karijere nekih učesnika – što znači da će oni redovno posećivati Davos. Emmanuel Macron i Peter Buttigieg, na primer, izabrani su za školu pre manje od pet godina, što znači da je moguće da su redovno pohađali programe u vezi sa mladim globalnim liderima dok su bili na političkoj funkciji, a možda ih i danas pohađaju.

Svetska mreža bogatstva i uticaja

Diplomci škole mladih globalnih lidera, a pre njih Globalni lideri za sutra, nalaze se u veoma dobroj poziciji s obzirom da tada imaju pristup mreži kontakata WEF-a. Trenutni Upravni odbor WEF-a uključuje ličnosti poput Kristin Lagard, bivšeg generalnog direktora Međunarodnog monetarnog fonda i aktuelnog predsednika Evropske centralne banke; Kraljica Ranija od Jordana, koju je Forbs rangirao kao jednu od 100 najmoćnijih žena na svetu; i Lari Fink, izvršni direktor BlackRock-a, najveće korporacije za upravljanje investicijama na međunarodnom nivou i koja okrene oko 9 biliona dolara godišnje. Prateći veze između diplomaca škole, Volf tvrdi da možete videti da se oni i dalje oslanjaju jedni na druge u podršci svojim inicijativama dugo nakon što su učestvovali u programima Global Leaders.

Volf veruje da mnogi elitni univerziteti igraju ulogu u procesu koji je odredio WEF i da ih više ne treba posmatrati kao da deluju izvan polja politike i ekonomije. On navodi primer Poslovne škole Harvard, koja svake godine dobija milione dolara od donatora, kao i Harvardske škole javnog zdravlja, koja je preimenovana u Harvard TH Chan School of Public Health nakon što je dobila 350 miliona dolara od Hong Konga. -rođeni milijarder Džerald Čen. Isto važi i za Školu javnog zdravlja Džons Hopkins, koja je postala Škola javnog zdravlja Džons Hopkins Blumberg nakon što je medijski mogul Majkl Blumberg donirao 1,8 milijardi dolara školi 2018. godine.

Volf navodi da uticaj WEF-a daleko prevazilazi one koji su prošli kroz programe Global Leaders i Global Shapers, međutim, pošto je broj ljudi koji učestvuju na godišnjim konferencijama u Davosu mnogo veći nego što mnogi sumnjaju; on pominje da je obavešten da oko 1.500 privatnih aviona dovodi učesnike na događaj svake godine, preopterećujući švajcarske aerodrome.

Savez velikog biznisa i vlade

Glavni cilj aktivnosti WEF-a, smatra Volf, jeste da se olakša i nastavi saradnja na visokom nivou između velikog biznisa i nacionalnih vlada, nešto što već vidimo da se dešava. Vivijan Fišer, još jedna učesnica podkasta Corona Committee, ističe da britanska kompanija Serco obrađuje migrante za britansku vladu i takođe upravlja zatvorima širom sveta, među svojim mnogim drugim aktivnostima. Međunarodni domet farmaceutske industrije je takođe značajan: Volf pominje da je Alumnus Global Leaders Bill Gates, na primer, dugo poslovao sa Pfizerom, jednim od glavnih proizvođača kontroverznih mRNA anti-Covid vakcina, kroz inicijative za javno zdravlje njegove Fondacije u Afrikci, mnogo pre početka pandemije. Možda nije slučajno, Gejts je postao jedan od najistaknutijih šampiona karantina i vakcina protiv Covida otkako su postale dostupne, a The Wall Street Journal je objavio da je njegova fondacija zaradila oko 200 milijardi dolara u „društvenim beneficijama“ od distribucije vakcina pre nego što je pandemija čak i počela. Može se samo zamisliti koliki je danas profit od vakcina.

Digitalna tehnologija, koja je sada sveprožimajuća, takođe igra istaknutu ulogu u globalnom dizajnu elite. Volf ističe da je BlackRock, koji vodi alumnus Global Leaders Larri Fink, trenutno najveći savetnik svetskih centralnih banaka i da prikuplja podatke o svetskom finansijskom sistemu već više od 30 godina, i nesumnjivo ima bolje razumevanje kako sistem radi nego same centralne banke.

UPOZORENJE DOKTORA: VAKCINISANI NE ZNAJU ALI SU POSTALI PATENTIRANO VLASNIŠTVO, ONI SADA PRIPADAJU FARMAKO KOMPANIJAMA ČIJE SU VAKCINE PRIMILI
https://t.co/dq8zqRKvAN

— Nulta Tačka (@ProdukcijaNT) November 25, 2021

Jedan od ciljeva aktuelne politike koju vode mnoge vlade, smatra Volf, jeste uništavanje poslovanja malih i srednjih preduzetnika kako bi multinacionalne korporacije sa sedištem u Sjedinjenim Državama i Kini mogle da monopolizuju poslovanje svuda. Amazon, koji je donedavno vodio alumnus Global Leaders-a Džef Bezos, posebno je ostvario ogroman profit kao rezultat mera zatvaranja koje su devastirale srednju klasu.

Volf tvrdi da je krajnji cilj ove dominacije velikih platformi da se uvedu elektronske valute digitalne banke. Samo u poslednjih nekoliko meseci, Kineski međunarodni finansijski forum, koji je sličan WEF-u, predložio je uvođenje digitalnog juana, koji bi zauzvrat mogao da bude internacionalizovan putem mreže valuta zasnovanih na Diem blokčejnu. Zanimljivo je da je Diem naslednik Libre, kriptovalute koju je prvi objavio Fejsbuk, tj.Mark Zakerberg, što ukazuje da je globalna valuta koja će prevazići moć dolara ili juana. Nadzorni odbor Međunarodnog finansijskog foruma uključuje imena kao što su Kristin Lagard iz WEF-a; Žan-Klod Triše, bivši predsednik Evropske centralne banke; i Horst Keler, bivši šef Međunarodnog monetarnog fonda.

Volf dalje objašnjava da su blokade i kasnija spasavanja koja su viđena širom sveta u protekle dve godine ostavila mnoge nacije na ivici bankrota. Da bi izbegle ekonomsku katastrofu, vlade sveta pribegle su povlačenju 650 milijardi specijalnih prava vučenja, ili SDR, koji su dopunska sredstva deviznih rezervi kojima upravlja Međunarodni monetarni fond. Kada oni na kraju dođu na naplatu, to će te iste vlade ostaviti u teškoj situaciji, zbog čega je možda uvođenje digitalne valute postalo iznenadan prioritet – a to je možda bila skrivena svrha karantina sve vreme.

Volf kaže da su dve evropske zemlje već spremne da počnu da koriste digitalnu valutu: Švedska i Švajcarska. Možda nije slučajno, Švedska praktično nije imala ograničenja za zaključavanje zbog pandemije, a Švajcarska je preduzela samo veoma lagane mere. Volf veruje da razlog za to može biti to što dve zemlje nisu morale da sruše svoje ekonomije merama izolacije jer su već bile spremne da počnu da koriste digitalnu valutu pre nego što je pandemija počela.

On tvrdi da se možda priprema nova runda zatvaranja koja će zauvek dokrajčiti svetske ekonomije, što će dovesti do ogromne nezaposlenosti i zauzvrat uvođenja univerzalnog osnovnog dohotka i upotrebe digitalne valute kojom upravlja centralna banka. Ova valuta može biti ograničena, kako u smislu na šta pojedinci mogu da je potroše, tako i u vremenskom okviru u kojem je neko mora potrošiti.

Dalje, Volf ukazuje da je inflacija koja se trenutno vidi širom sveta neizbežna posledica činjenice da su nacionalne vlade, nakon što su uzele kredite od centralnih banaka, unele približno 20 biliona dolara u globalnu ekonomiju za manje od dve godine. Dok su prethodni paketi pomoći bili usmereni na tržišta, ova poslednja runda je otišla na obične ljude, i kao rezultat, ovo podiže cene proizvoda na koje obični ljudi troše svoj novac, kao što je hrana.

Demokratija je otkazana

Krajnji zaključak koji se iz svega ovoga mora izvući, prema Volfu, jeste da je demokratija kakvu smo poznavali prećutno ukinuta, i da se u našim zemljama održava privid demokratskih procesa, činjenica je da je ispitivanje kako upravljanje širom sveta danas funkcioniše pokazuje da elita super-bogatih i moćnih pojedinaca efektivno kontroliše sve što se dešava u politici, što je posebno bilo evidentno u vezi sa odgovorom na pandemiju.

Najbolji način za borbu protiv njihovih dizajna, kaže Volf, je jednostavno edukovati ljude o tome šta se dešava i da oni shvate da je priča o „superopasnom virusu“ laž koja je osmišljena da bi ih izmanipulisala da prihvate stvari koje su u suprotnosti sa njihovim sopstvenim interesima. Ako čak 10% običnih građana postane svesno toga i odluči da preduzme akciju, to bi moglo osujetiti planove elite i možda otvoriti prozor za obične građane da ponovo preuzmu kontrolu nad sopstvenom sudbinom.

NultaTačka/RairFoundation