Veliko resetovanje: Korak unazad za civilizaciju
Pandemija covid-19 predstavljala je neviđenu fuziju interesa velikih i moćnih korporacija sa moći države. Demokratski izabrani političari u mnogim zemljama nisu uspeli da zastupaju interese sopstvenih građana i da podržavaju sopstvene ustave i povelje o pravima. Konkretno, podržavali su mere zaključavanja, naloge za vakcinaciju, suzbijanje raznih opcija ranog lečenja, cenzuru neslaganja stavova, propagandu, mešanje u privatne sfere pojedinaca i suspenziju različitih oblika slobode. Sve ove politike i mere su centralno osmislili socijalni inženjeri pandemije.
Globalisti, koji su opsednuti društvenom kontrolom, odlučili su da iskoriste pandemiju kako bi povećali svoju autoritarnu moć. Istaknuti među njima bio je Klaus Švab, osnivač i izvršni predsednik Svetskog ekonomskog foruma (WEF). U junu 2020, on je izjavio da „pandemija predstavlja retku, ali usku priliku da razmislimo, ponovo zamislimo i resetujemo naš svet“. Prema njegovim rečima, „svaka zemlja, od Sjedinjenih Država do Kine, mora da učestvuje, a svaka industrija, od nafte i gasa do tehnologije, mora da se transformiše.
Nije tajna da se WEF fokusirao na ubrzanje implementacije centralnog planiranja za celokupno globalno stanovništvo od ranih dana pandemije. Ovaj plan za uspostavljanje novog svetskog poretka, poznat kao Veliko resetovanje, bio je ključna tema na nedavnom godišnjem sastanku WEF-a, koji je održan od 22. do 26. maja u Davosu, u Švajcarskoj.
Drastične promene svetskog poretka poput Velikog resetovanja ne dešavaju se spontano; nego su dizajnirane od strane kreatora globalne politike, uključujući uticajne milijardere, političare, poznate ličnosti, pristrasne akademike, bogate filantrope i birokrate međunarodnih organizacija i institucija. Ovakvi tipovi ljudi podržavaju društveni inženjering, jer će im omogućiti da steknu kontrolu nad svetskim bogatstvom i prirodnim resursima i ojačaju svoju sposobnost da oblikuju društvo po svom nahođenju.
Kao i njihovi prethodnici kroz istoriju, socijalni inženjeri WEF-a veruju da „ne sme biti spontanih, nevođenih aktivnosti, jer bi to moglo da proizvede rezultate koji se ne mogu predvideti i koje plan ne predviđa. To bi moglo proizvesti nešto novo, o čemu se ne sanja u filozofiji planera”.
Na osnovu agende WEF-a, uspešan završetak trenutne industrijske transformacije zahtevaće redizajn i kontrolu svakog minuskulnog aspekta ljudskog života i ponašanja, uključujući privatne sfere pojedinaca, privrede, politike i društvenih organizacija, bez mogućnosti dobrovoljne i spontane saradnje između pojedinaca na osnovu njihove volje, vrednosti, misli i uverenja. Upozoreni smo pre skoro dva veka da će, kada ova vrsta tiranske moći uspe, biti „prožeta mnoštvom malih” zadataka koji prodiru „u privatni život”, upravljaju porodicama i diktiraju „dela” i „ukuse pojedinaca”. ”
U stvari, neke od najsmešnijih kontrola koje je predložio WEF uključivale su ograničavanje pranja farmerki na „ne više od jednom mesečno“ i „pidžame jednom nedeljno“. WEF se takođe zalaže za transformaciju čitavih sistema ishrane ohrabrujući ljude da konzumiraju insekte, tvrdeći da „proteini insekata imaju visokokvalitetna svojstva i mogu se koristiti kao alternativni izvor proteina u celom lancu ishrane, od hrane za akvakulturu do sastojaka za dodatke ishrani za ljude i kućne ljubimce”. Reforma sistema ishrane bi takođe uključivala jedenje „kultivisanog mesa“, što se odnosi na „mesni proizvod nastao gajenjem životinjskih ćelija u kontrolisanom laboratorijskom okruženju“.
WEF takođe podržava eliminaciju „vlasništva automobila“, jer je „plaćanje vožnje ili dostave jednostavno kao dodirivanje aplikacije za pametni telefon“, a „iznajmljivanje vozila“ znači da se „krediti za automobile i plaćanja osiguranja smanjuju ili nestaju“. Na kraju, Veliko resetovanje ima za cilj da stvori svet u kome „nećete posedovati ništa i bićete srećni“ do 2030. godine, jer ljudi neće posedovati nikakvu privatnu imovinu i iznajmljivaće sve što im je „potrebno u životu“.
Međutim, ova premisa zanemaruje činjenicu da je privatna svojina povezana sa napretkom civilizacije, višim stupnjevima materijalnog i moralnog razvoja i razvojem savremenog porodičnog života. Scenario WEF-a bi takođe umanjio osećaj sigurnosti, koji je pojačan posedovanjem privatne imovine.
Kada se Veliko resetovanje završi, pojedinci će u suštini svoje razmišljanje i donošenje odluka peusmeriti na „ljude slične njima, obraćajući im se ili govoreći u njihovo ime“. Takva „želja da se narodu nametne vera koja se smatra spasonosnom za njih… nije stvar koja je nova ili svojstvena našem vremenu“. Međutim, kao što su različiti totalitarni režimi kroz istoriju pokazali, opresivno centralno planiranje društvenih inženjera dovodi do toga da mase gube osećaj autonomije, slobode, dostojanstva, kreativnosti i snage. Gubi se i podsticaj za poboljšanje sopstvenog stanja i doprinos napretku društva.
Ako socijalni inženjering WEF-a bude uspešan, onda se do 2030. godine nećete moći osloniti na sebe, članove porodice, rođake, prijatelje ili zajednicu. To je zato što pristalice bilo kog apsolutističkog režima žele da se tradicije i običaji iskvare, „sećanja izbrišu, navike unište, … sloboda, proterana iz zakona“.
Drugim rečima, oni žele da osmisle društveni poredak u kome će simpatije i uzajamna pomoć biti zastareli i gde je svaki građanin sveta podjednako nemoćan, siromašan i izolovan, tako da ljudi neće biti u stanju da se suprotstave organizovanoj snazi globalne vladavine i postaće zavisni od vlada i njihovih saveznika za svoj opstanak. Na kraju, ništa više neće štititi građane, a građani više neće štititi sebe.
Društveni inženjeri WEF-a u suštini se zalažu za prirodnu slobodu, koja bi omogućila jakima da ispoljavaju svoju moć dok potčinjavaju slabe. Čineći to, oni u osnovi pozivaju da svet ode unazad u razvoju ljudske istorije ka ponovnom uspostavljanju feudalizma i ropstva. Važno je zapamtiti da ekonomska sloboda, pozitivna sloboda, politička sloboda, sloboda misli, sloboda govora i sloboda štampe nisu atributi primitivnog čoveka ili kmetstva; nego su proizvodi najnaprednijih faza društva.
Da budemo precizniji, ove vrste sloboda su rezultat napora bezbrojnih mislilaca, društvenih pokreta, revolucija i ratova tokom ljudske istorije. Međutim, socijalni inženjeri nisu zainteresovani za istoriju i borbe naše civilizacije, jer veruju da poseduju stručnost u svim oblastima, što je linija razmišljanja u srcu svih diktatorskih režima. Oni ne misle da je društveni inženjering stran pravoj prirodi ljudskih bića, iako je zasnovan na „mehaničkoj tačnosti“ i da ne „proizlazi iz čovekovog slobodnog izbora“. Štaviše, zagovornici društvenog inženjeringa zanemaruju činjenicu da „napredak čovečanstva, u moći uma i srca, u blagostanju i u tehnici, u pravu i moralu, nužno uključuje učešće nižih klasa“.
Svako ko veruje da društveni inženjeri WEF-a imaju plemenite namere u srcu dok osmišljavaju i sprovode Veliko resetovanje treba da posluša upozorenje predsednika Frenklina D. Ruzvelta (1935), koji je (ironično) izjavio:
Doktrina regulacije i zakonodavstva od strane „glavnih umova“ na čiju odluku i volju svi ljudi mogu rado i tiho pristati, bila je previše očigledna u Vašingtonu tokom ovih poslednjih 10 godina. Da je bilo moguće pronaći „glavne umove“ tako nesebične, tako voljne da bez oklevanja odlučuju protiv svojih ličnih interesa ili privatnih predrasuda, ljudi gotovo bogoliki u svojim sposobnostima da drže vagu pravde jednako za sve, takva vlada bi mogla biti u interesu zemlje; ali takvih nema na našem političkom horizontu i ne možemo očekivati potpuni preokret svega što smo naučili iz istorije.
