Veštačka inteligencija bi mogla da zameni 300 miliona radnih mesta
Veštačka inteligencija (AI) bi mogla da zameni ekvivalent od 300 miliona poslova sa punim radnim vremenom, navodi se u izveštaju investicione banke Goldman Saks.
To bi moglo da zameni četvrtinu radnih zadataka u SAD i Evropi, ali može značiti i nova radna mesta i bum produktivnosti.
I to bi na kraju moglo povećati ukupnu godišnju vrednost robe i usluga proizvedenih na globalnom nivou za 7%.
Generativna AI, sposobna da kreira sadržaj koji se ne razlikuje od ljudskog rada, predstavlja „veliki napredak“, kaže se u izveštaju.
Izgledi za zapošljavanje
Vlada želi da promoviše ulaganja u veštačku inteligenciju u Velikoj Britaniji, za koju kaže da će „na kraju podstaći produktivnost u celoj ekonomiji“, i pokušala je da uveri javnost u njen uticaj.
„Želimo da budemo sigurni da veštačka inteligencija dopunjuje način na koji radimo u UK, a ne da ga ometa – poboljšavajući naše poslove, umesto da ih oduzima“, rekla je sekretar za tehnologiju Mišel Donelan za San.
👉🇮🇱🇺🇲 NETANJAHU poručio Bajdenu da se kloni mešanja u unutrašnju politiku IZRAELA https://t.co/qesxu8iqu5
— Nulta Tačka (@ProdukcijaNT) March 29, 2023
U izveštaju se navodi da će uticaj veštačke inteligencije varirati u različitim sektorima – 46% zadataka u administrativnim i 44% u pravnim profesijama moglo bi da bude automatizovano, ali samo 6% u građevinarstvu i 4% u održavanju, kaže se.
BBC News je ranije izvestio o zabrinutosti nekih umetnika da bi AI generatori slika mogli da naškode njihovim izgledima za zapošljavanje.
‘Manje plate’
„Jedina stvar u koju sam siguran je da ne postoji način da se zna koliko će poslova biti zamenjeno generativnom veštačkom inteligencijom“, rekao je za BBC njuz Karl Benedikt Frej, budući direktor škole Oksford Martin na Univerzitetu Oksford.
„Ono što ChatGPT radi, na primer, omogućava ljudima sa prosečnim veštinama pisanja da prave eseje i članke“.
„Novinari će se stoga suočiti sa većom konkurencijom, što bi smanjilo plate, osim ako ne vidimo veoma značajan porast potražnje za takvim poslom“.
„Razmislite o uvođenju GPS tehnologije i platformi kao što je Uber. Odjednom, saznanje da su sve ulice u Londonu imale mnogo manju vrednost – i tako su sadašnji vozači doživeli velika smanjenja plata kao odgovor, od oko 10% prema našem istraživanju.
„Rezultat su bile manje plate, a ne manje vozača“.
„Tokom narednih nekoliko godina, generativna AI će verovatno imati slične efekte na širi skup kreativnih zadataka.“
Prema istraživanju koje citira izveštaj, 60% radnika je u zanimanjima koja nisu postojala 1940. godine.
Ali druga istraživanja sugerišu da su tehnološke promene od 1980-ih brže raselile radnike nego što su stvorile radna mesta.
A ako je generativna veštačka inteligencija kao prethodni napredak informacione tehnologije, zaključuje se u izveštaju, to bi moglo da smanji zaposlenost u bliskoj budućnosti.
Međutim, dugoročni uticaj veštačke inteligencije je veoma neizvestan, rekao je izvršni direktor istraživačkog centra Resolution Foundation Torsten Bell za Bi-Bi-Si njuz, „tako da bi sva utemeljena predviđanja trebalo uzeti sa velikim prstohvatom soli“.
„Ne znamo kako će se tehnologija razvijati ili kako će je firme integrisati u način na koji rade“, rekao je on.
„To ne znači da veštačka inteligencija neće poremetiti način na koji radimo – ali trebalo bi da se fokusiramo i na potencijalne dobitke životnog standarda od produktivnijeg rada i jeftinijih usluga, kao i na rizik od zaostajanja ako druge firme i privrede se bolje prilagođavaju tehnološkim promenama“.
