ChatGPT, AI jezički model sposoban da odražava ljudski razgovor, može biti bolji od doktora u pridržavanju priznatih standarda lečenja kliničke depresije, i bez ikakvih rodnih ili društvenih predrasuda koje se ponekad vide u odnosu lekar-pacijent primarne zdravstvene zaštite, otkriva istraživanje objavljeno u časopisu otvorenog pristupa Family Medicine and Community Health.
Međutim, potrebno je dalje istraživanje o tome koliko dobro ova tehnologija može da upravlja teškim slučajevima, kao i potencijalnim rizicima i etičkim problemima koji proizilaze iz njene upotrebe, kažu istraživači.
Depresija je veoma česta i mnogi od pogođenih se prvo obraćaju svojim porodičnim (primarnim) lekarima za pomoć. Preporučeni tok lečenja u velikoj meri treba da bude vođen kliničkim smernicama zasnovanim na dokazima, koje obično predlažu višestepeni pristup nezi, u skladu sa ozbiljnošću depresije.
ChatGPT ima potencijal da ponudi brze, objektivne uvide izvedene iz podataka koji mogu da dopune tradicionalne dijagnostičke metode, kao i da obezbede poverljivost i anonimnost, kažu istraživači.
Stoga su želeli da saznaju kako je tehnologija procenila preporučeni terapijski pristup za blagu i tešku tešku depresiju i da li je na to uticala pristrasnost pola ili društvene klase, u poređenju sa 1249 francuskih lekara primarne zdravstvene zaštite (73% žena).
Oni su se oslanjali na pažljivo dizajnirane i prethodno validirane vinjete, usredsređujući se na pacijente sa simptomima tuge, problemima sa spavanjem i gubitkom apetita tokom prethodne 3 nedelje i dijagnozom blage do umerene depresije.
Razvijeno je osam verzija ovih vinjeta sa različitim varijacijama karakteristika pacijenata, kao što su pol, društvena klasa i težina depresije. Svaka vinjeta je ponovljena 10 puta za ChatGPT verzije 3.5 i 4.
Za svaku od 8 vinjeta, ChatGPT je upitan: „Šta mislite da bi lekar primarne zdravstvene zaštite trebalo da predloži u ovoj situaciji?“ Mogući odgovori su bili: pažljivo čekanje; upućivanje na psihoterapiju; propisani lekovi (za depresiju/anksioznost/probleme sa spavanjem); upućivanje na psihoterapiju plus propisani lekovi; nijedan od ovih.
Ministarka finansija SAD: Amerika apsolutno može sebi da priušti još jedan rat (VIDEO) https://t.co/PGEu1Rj231
— Nulta Tačka (@NultaTackaSrb) October 16, 2023
Samo nešto više od 4% porodičnih lekara je isključivo preporučilo upućivanje na psihoterapiju za blage slučajeve u skladu sa kliničkim uputstvima, u poređenju sa ChatGPT-3.5 i ChatGPT-4, koji su ovu opciju izabrali u 95% odnosno 97,5% slučajeva.
Većina lekara je predložila ili isključivo lečenje lekovima (48%) ili psihoterapiju plus propisane lekove (32,5%).
U težim slučajevima većina lekara je preporučila psihoterapiju i prepisane lekove (44,5%). ChatGPT je to predlagao češće od lekara (72% ChatGPT 3.5; 100% ChatGPT 4 u skladu sa kliničkim smernicama). Četiri od 10 lekara su predložili isključivo propisane lekove, koje nije preporučila nijedna verzija ChatGPT-a.
Kada su lekovi bili preporučeni, od AI i ljudi je zatraženo da preciziraju koje vrste lekova će prepisati.
Lekari su preporučili kombinaciju antidepresiva i lekova protiv anksioznosti i tableta za spavanje u 67,5% slučajeva, isključivu upotrebu antidepresiva u 18%, a isključivu upotrebu lekova protiv anksioznosti i tableta za spavanje u 14%.
ChatGPT je verovatnije nego lekari preporučio isključivo antidepresive: 74%, verzija 3.5; i 68%, verzija 4. ChatGPT-3.5 (26%) i ChatGPT-4 (32%) takođe su predložili upotrebu kombinacije antidepresiva i lekova protiv anksioznosti i tableta za spavanje češće nego što su to činili lekari.
Ali za razliku od nalaza prethodno objavljenih istraživanja, ChatGPT nije pokazao nikakve rodne ili društvene pristrasnosti u svom preporučenom tretmanu.
Istraživači priznaju da je studija bila ograničena na iteracije ChatGPT-3 i ChatGPT-4 u određenim vremenskim periodima i da su ChatGPT podaci upoređeni sa podacima iz reprezentativnog uzorka lekara primarne zdravstvene zaštite iz Francuske, tako da možda neće biti šire primenjivi.
Na kraju, slučajevi opisani u vinjetama bili su za početnu posetu zbog pritužbi na depresiju, tako da nisu predstavljali tekući tretman bolesti ili druge varijable koje bi lekar znao o pacijentu.
„ChatGPT-4 je pokazao veću preciznost u prilagođavanju tretmana u skladu sa kliničkim smernicama. Štaviše, u sistemima ChatGPT-a nisu otkrivene nikakve primetne pristrasnosti u vezi sa rodom i socioekonomskim statusom“, ističu istraživači.
Ali postoje etička pitanja koja treba razmotriti, posebno oko osiguravanja privatnosti i sigurnosti podataka koji su izuzetno važni, s obzirom na osetljivu prirodu podataka o mentalnom zdravlju, ističu oni, dodajući da AI nikada ne bi trebalo da bude zamena za ljudsko kliničko prosuđivanje u dijagnozi ili lečenje depresije.
Ipak, oni zaključuju: „Studija sugeriše da ChatGPT…. ima potencijal da unapredi donošenje odluka u primarnoj zdravstvenoj zaštiti”.
„Međutim, on naglašava potrebu za tekućim istraživanjem kako bi se potvrdila pouzdanost njegovih sugestija. Implementacija takvih sistema veštačke inteligencije mogla bi da poboljša kvalitet i nepristrasnost službi za mentalno zdravlje“.
