Veštačka inteligencija se već spaja sa robotikom – jedan ishod bi mogao biti moćno novo oružje
Interesovanje za uključivanje robota u bezbednosne, policijske i vojne operacije u stalnom je porastu tokom poslednjih nekoliko godina. To je put koji se već istražuje u Severnoj Americi i Evropi.
Integracija robota u ove oblasti mogla bi se posmatrati kao analogna uključivanju pasa u policijske i vojne uloge u 20. veku. Psi su služili kao čuvari, stražari, prenosioci poruka i detektori mina, između ostalih uloga.
Uslužni roboti, dizajnirani da igraju ulogu podrške ljudima, oponašaju naše četvoronožne saputnike ne samo po formi, već i po funkciji. Opremljeni tehnologijom za nadzor i sposobnim da prevoze opremu, municiju i drugo kao deo lanaca snabdevanja, mogli bi značajno da minimiziraju rizik od povrede ljudskih vojnika na bojnom polju.
Međutim, pomoćni roboti bi nesumnjivo poprimili drugu dimenziju ako bi im se dodali sistemi oružja. U suštini, oni bi postali kopnene varijante MK-9 Predator Drone koji trenutno koristi američka vojska.
Kompanija Ghost Robotics je 2021. godine predstavila jednog od svojih četvoronožnih robota, nazvanog K-UGV, koji je bio naoružan bespilotnom puškom 4 posebne namene. Događaj se oslanjao na naoružavanje pomoćnih robota.
Važno je uzeti u obzir kako svaki aspekt ovog spajanja oružja i robotike funkcioniše na drugačiji način. Iako je sam robot poluautonoman i može se kontrolisati na daljinu, montirano oružje nema autonomnu sposobnost i potpuno ga kontroliše operater.
U septembru 2023. godine, američki marinci su sproveli dokazni test koncepta koji uključuje još jednog četvoronožnog robota. Izmerili su njegove sposobnosti da „pribavi i krivično goni mete sa M72 lakim protivtenkovskim oružjem“.
Test je ponovo pokrenuo etičku debatu o upotrebi automatizovanih i poluautomatskih sistema oružja u ratu. Ne bi bio tako veliki korak ni za jednu od ovih platformi da uključi detekciju pretnji vođenu veštačkom inteligencijom i mogućnost „zaključavanja“ na mete. U stvari, nišanski sistemi ove prirode su već dostupni na otvorenom tržištu.
U 2022. godini, desetak vodećih robotskih kompanija potpisalo je otvoreno pismo na veb stranici Boston Dynamics-a, koje je stvorilo pomoćnog robota nalik psu pod nazivom Spot. U pismu, kompanije su se usprotivile naoružavanju komercijalno dostupnih robota.
Međutim, u pismu se takođe navodi da kompanije ne dovode u pitanje „postojeće tehnologije koje nacije i njihove vladine agencije koriste da bi se branile i podržavale svoje zakone“. Po tom pitanju, vredi razmisliti da li je mašinerija već krenula u pogledu naoružavanja AI. Sistemi oružja sa inteligentnom tehnologijom integrisanom u robotiku već se koriste u borbi.
Tajna služba pronašla DNK na kokainu u Beloj kući i sakrila nalaze od javnosti https://t.co/muykqhNODZ
— Nulta Tačka (@NultaTackaSrb) November 16, 2023
Ovog meseca, Boston Dynamics je objavio video koji pokazuje kako je kompanija dodala AI chatbot ChatGPT svom robotu Spot. Mašina se može videti kako odgovara na pitanja i razgovore jednog od inženjera kompanije koristeći nekoliko različitih „ličnosti“, kao što je engleski batler. Odgovori dolaze od AI chat bota, ali Spot izgovara reči.
To je fascinantan korak za industriju i, potencijalno, pozitivan. Ali dok Boston Dynamics možda održava svoje obećanje da neće koristiti svoje robote, druge kompanije se možda neće osećati na isti način. Takođe postoji mogućnost zloupotrebe takvih robota od strane ljudi ili institucija kojima nedostaje moralni kompas. Kao što otvoreno pismo nagoveštava: „Kada je to moguće, pažljivo ćemo pregledati predviđene aplikacije naših kupaca kako bismo izbegli potencijalnu upotrebu oružja“.
Velika Britanija je već zauzela stav o naoružavanju veštačke inteligencije svojom strategijom odbrambene veštačke inteligencije, objavljenom 2022. godine. Dokument izražava nameru da se veštačka inteligencija brzo integriše u ministarstvo odbrambenih sistema radi jačanja bezbednosti i modernizacije oružanih snaga.
Posebno, međutim, aneks strateškog dokumenta posebno prepoznaje potencijalne izazove povezane sa smrtonosnim autonomnim sistemima naoružanja.
Na primer, podaci iz stvarnog sveta se koriste za „obuku“ AI sistema ili njihovo poboljšanje. Sa ChatGPT-om, ovo se prikuplja sa interneta. Iako pomaže sistemima veštačke inteligencije da postanu korisniji, sve te informacije iz „stvarnog sveta“ takođe mogu preneti pogrešne pretpostavke i predrasude na sam sistem. Ovo može dovesti do algoritamske pristrasnosti (gde AI favorizuje jednu grupu ili opciju u odnosu na drugu) ili neodgovarajućih i neproporcionalnih odgovora AI. Kao takvi, uzorke podataka o obuci za sisteme oružja treba pažljivo ispitati imajući na umu etičko ratovanje.
Ove godine, Dom lordova je osnovao komisiju za odabir AI u sistemima oružja. Njegov zadatak je da se vidi kako oružane snage mogu da iskoriste prednosti tehnološkog napretka, dok minimiziraju rizike kroz primenu tehničkih, pravnih i etičkih zaštitnih mehanizama. Takođe se ispituje dovoljnost politike Ujedinjenog Kraljevstva i međunarodnog kreiranja politike.
Psi roboti još uvek ne ciljaju oružje na protivničke snage. Ali svi elementi su tu da ovaj scenario postane stvarnost, ako se ne kontroliše. Brz tempo razvoja i AI i robotike stvara savršenu oluju koja bi mogla dovesti do moćnog novog oružja.
Nedavni samit o bezbednosti veštačke inteligencije u Blečli parku imao je pozitivan ishod za regulaciju veštačke inteligencije, kako u Velikoj Britaniji, tako i na međunarodnom nivou. Međutim, postojali su znaci filozofske podele između ciljeva samita i ciljeva komiteta AI u sistemima oružja.
Samit je bio usmeren ka definisanju veštačke inteligencije, proceni njenih mogućnosti i ograničenja i stvaranju globalnog konsenzusa u pogledu njene etičke upotrebe. To je nastojalo da se uradi putem deklaracije, veoma slično otvorenom pismu Boston Dynamics-a. Ni jedno ni drugo, međutim, nije obavezujuće. Komitet nastoji da jasno i brzo integriše tehnologiju, iako u skladu sa etikom, propisima i međunarodnim pravom.
Česta upotreba izraza „zaštitne ograde“ u vezi sa Bletchley samitom i deklaracijom sugeriše dobrovoljne obaveze. Britanski premijer Riši Sunak je izjavio da zemlje ne bi trebalo da žure sa regulisanjem.
Plemenitost ovakvih izjava jenjava s obzirom na entuzijazam u nekim krugovima za integraciju tehnologije u platforme za oružje.
