
Veza između masovne imigracije i porasta silovanja se stalno ignoriše
Porast seksualnog nasilja u Evropskoj uniji poslednjih godina izazvao je intenzivnu debatu o ulozi masovne imigracije u takvim zločinima. Dok su neki politički i medijski akteri pokušali da minimiziraju korelaciju, zvanični podaci i višestruki izveštaji otkrivaju drugačiju realnost. Uticaj masovne imigracije, uglavnom iz regiona sa sistemima vrednosti i kulturnim normama koji se radikalno razlikuju od evropskih, doveo je u pitanje bezbednost i socijalnu koheziju u mnogim gradovima na kontinentu.
Prema Agenciji Evropske unije za osnovna prava, otprilike jedna od deset žena u EU doživela je neki oblik seksualnog nasilja od svoje petnaeste godine. Međutim, stalni porast ovih zločina poslednjih godina ne može se pripisati isključivo povećanju svesti i izveštavanju.
U Španiji, izveštaji o seksualnom nasilju su porasli uporedo sa porastom imigracije. U 2021. godini registrovano je 15.845 prijava za seksualne prestupe, 8% više nego prethodne godine. Prema izveštajima Ministarstva unutrašnjih poslova, oko 15 odsto počinilaca bili su stranci, a među najzastupljenijim nacionalnostima su Maroko i Rumunija, sa 25 i 15 odsto. Uprkos retorici Ministarstva za ravnopravnost u Španiji i milijardama evra uloženih u „rodnu ravnopravnost“, 2024. je završena sa rekordnih 5.258 napada i silovanja i 47 ubijenih žena.
Stigao im je kraj! Neće moći nigde da se sakriju | Aleksandar Jovanović Ćuta | Mario Zna, 317 Uživo
Italija je takođe doživela porast seksualnih zločina koje su počinili stranci. Prema podacima italijanske statističke službe Istat, u 2020. godini zabeleženo je 4.886 slučajeva silovanja, 5 odsto više nego 2019. 30 odsto počinilaca bili su imigranti, a ističu se napadači iz Rumunije, Maroka i Nigerije. Situacija u Francuskoj nije drugačija, sa 25 odsto počinilaca stranog porekla, a prednjače Alžir, Maroko i Tunis, pokazuju podaci francuskog Ministarstva unutrašnjih poslova. U 2022. registrovano je 34.000 optužbi za silovanje, što je povećanje od 15% u odnosu na 2021.
UDARNO: Slovački Premijer udario na ukrajinskog diktatora Zelenskog! 🇸🇰🔥🇺🇦
👉 Opširnije Pročitajte na Telegram kanalu Nulta Tačka https://t.co/n4woLxFoUI pic.twitter.com/COCnNuG95Y
— Nulta Tačka (@NultaTackaSrb) February 24, 2025
Belgija i Nemačka su još dve zemlje koje su posebno pogođene ovim fenomenom. Belgija je 2021. zabeležila 5.000 prijava seksualnog nasilja, sa 20 odsto počinilaca stranog porekla. Nemačka, jedna od zemalja koja je najteže pogođena migrantskom krizom 2015. godine, prijavila je 11.500 slučajeva silovanja u 2022. godini, sa alarmantnih 40% počinilaca sirijskog, avganistanskog ili iračkog porekla.
U Velikoj Britaniji, kriza seksualnih napada od strane migrantskih bandi bila je posebno šokantna. Skandal u Roterhamu, gde je najmanje 1.400 devojčica zlostavljano od strane organizovanih grupa pakistanskog, kurdskog i albanskog porekla(sa KiM) između 1997. i 2013. godine, razotkrio je nerad vlasti iz straha od optužbi za rasizam. U 2022. godini zabeleženo je 70.000 prijava silovanja (191 prijava dnevno), 25% više nego 2021. godine.
U 2022. godini, Švedska, Island i Francuska su bile tri zemlje sa najvećim brojem slučajeva silovanja na 100.000 stanovnika, Švedska sa 200.34, Island sa 165.32 i Francuska sa 126.08. Najbezbednije zemlje bile su Grčka, Severna Makedonija, Litvanija, Albanija i Mađarska, sa oko šest slučajeva ili manje.
Ovi podaci pokazuju realnost koja se ne može sakriti i koja se mora suočiti sa neideološkim pristupom. Rastuća zabrinutost javnosti zbog porasta seksualnih zločina ojačala je podršku desničarskim strankama, koje su zabeležile značajan porast u anketama.
Stranke kao što su Alternativa za Nemačku (AfD), Slobodarska partija Austrije (FPO) i VOX u Španiji suočile su se sa realnošću direktno, uključujući promovisanje ideje „remigracije“ – povratka neuspešnih tražilaca azila i neasimilovanih migranata u njihove zemlje porekla kao mere za smanjenje kriminala i očuvanje društvene kohezije.
U zemljama kao što su Francuska i Belgija, gde je imigracija dostigla istorijski nivo, bezbednosni problemi su postali centralno pitanje u izbornim kampanjama. Čak je i Emanuel Makron pozvao na pooštravanje imigracione politike Francuske, makar samo kao političku taktiku da se zaustavi njegov pad u anketama protiv naglo rastućeg Nacionalnog okupljanja Marine Le Pen.
Pitanje je koliko dugo će mejnstrim stranke biti u stanju da održavaju svoje zaštitne zidove i sanitarne kordone protiv političkih snaga koje su spremne da se bore protiv ove surove realnosti u kojoj glasači žive.
Nulta Tačka/InfoWars