Virtuelni pakao u režiji Zuckerberga! Dobrodošli u Metaverzum gde su nasilje, mržnja i seksualno zlostavljanje dozvoljeni
Piše: Yinka Bukini via Guardian
Pre nego što sam ušla u metaverzum, pročitala sam nekoliko članaka o njemu i ljudi nisu imali ništa lepo da kažu. Ali htela sam da vidim da li je to istina ili ljudi samo pokušavaju u svemu da pronađu negativnost. Ja sam veliki korisnik društvenih medija, dakle 3D virtuelni prostor u kojem možete komunicirati s drugim ljudima – gde umetnici priređuju koncerte, a modne kuće revije? To mi je uzbudljivo!
Ali u prvih 10 minuta nakon što sam stavila VR naočare i ušla u sobu za razgovor, videla sam maloletnu decu kako simuliraju oralni seks jedno na drugom. Doživela sam seksualno uznemiravanje, rasizam i šale o silovanju. U jednom trenutku sam čuo da neko kaže „Volim devočice od devet do 12 godina: to je samo moja stvar.”
Naišla sam na jednog korisnika koji je bljuvao najodvratnije psovke koje sam ikada čula u životu, do te mere da nismo mogli ni emitovati šta govori. Govorim o ekstremnom rasizmu – govoru mržnje, nabrajajući vrste ljudi koje je mrzi, vrste ljudi koje je želio da ubije. Bilo je tako nasilno. I sve se dogodilo u prostoriji u kojoj sam mogla da pristupim iako sam koristila profil za koji sam navela da imam 13 godina.
Došlo je do tačke da sam stvarno počela da brinem koliko je to loše za naš dokumentarac. Bila sam svesja da nam je potrebna ravnoteža, pa sam se zatekla kako očajnički pokušavam da pronađem dobre stvari za koje bih se uhvatila. Ali loše stvari su dolazile tako gusto i brzo.
Ušla sam u sobe za razgovor i ljudi su me napali, zapravo vrištali na mene. U jednom trenutku, sedam korisnika me je okružilo i pokušalo me natera da skinem zaštitni štit kako bi mogli nešto učiniti mom telu. Pokušala sam da pobegnem, ali su me pribili uza zid, pokušavali da me zgrabe, dajući seksualne komentare. Bio je to virtuelni ekvivalent seksualnog napada.
Znam da nije stvarno, ali kada imate te slušalice na glavi, stvarno se čini kao da ste tamo – možete čuti njihove stvarne glasove, i gde god da pomerite glavu, svet putuje s vama. Navodi vaš mozak da pomisli da to zaista doživljavate. Zaboravljaš da nije stvarno. To je tako zastrašujuće.
NOVO! NOVO! MILOŠ DIMITRIJEVIĆ U BUNKERU: DECU ĆE NAM VASPITAVATI VEŠTAČKA INTELIGENCIJA
Veći problem je koliko je teško prijaviti takvo ponašanje. Trebaju vam imena, lične karte, neka vrsta dokaza. Ali kada svedočite nečemu što vas uznemirava, vaša prva pomisao nije nužno: „Dozvolite mi da snimim ovaj razgovor da ga prijavim, a oni da preduzmu akciju“. Način na koji očekuju da se žalite nema nikakvog smisla. Upravo sam se zatekla da se pitam: da li osećam da bih mogla biti sigurna u ovom okruženju? Može li prosečan korisnik? Mogu li deca? I trenutno: ne, mislim da ne mogu.
Koristila sam aplikaciju koja kaže da je prikladna za uzrast od sedam i više godina, ali sam stalno nailazila na sobe u kojima su se ljudi vrteli i twerkali i simulirali seks. Korisnici koji imaju 13 godina ne bi trebalo da imaju pristup toj prostoriji. Deca koja imaju sedam godina ne bi trebali imati pristup toj prostoriji. Ali kako sada stoji, mogu.
