Visa ga slavi kao revoluciju, ali kritičari upozoravaju: EU Novčanik vodi u digitalno ropstvo
Dok se Evropska unija priprema za uvođenje zvaničnog Novčanika Digitalnog Identiteta, direktorka sektora za digitalni identitet u kompaniji Visa Evropa, Marija Osteno, predstavila je ovu tehnologiju kao prelomni trenutak za finansijske usluge.
Ali dok se javnosti serviraju priče o prednostima – od olakšanog bankarstva do provere identiteta bez granica – ozbiljna pitanja o privatnosti, građanskim slobodama i opasnostima centralizovanog digitalnog identiteta istovremeno sve više dolaze do izražaja.
Govoreći na konferenciji Money 2020 u Amsterdamu, Osteno je Digitalni Novčanik nazvala “gamechanger-om” za finansijski sektor i opisala ga kao alat koji bi mogao drastično pojednostaviti proveru identiteta i autentifikaciju plaćanja širom EU. Plan je da sve države članice uvedu neki oblik ovog sistema do 2026. godine, a da on postane obavezan za pružaoce usluga već 2027.
Prema njenim rečima, korisnici će moći da potvrde svoj identitet korišćenjem državnih digitalnih dokumenata, čime se eliminiše potreba da banke koriste sopstvene aplikacije ili interne sisteme.
“Jedna od zanimljivih stvari jeste što postoje određeni obavezni zahtevi – novčanik mora da se koristi za autentifikaciju plaćanja. To tamo piše. Tako smo mi to shvatili,” rekla je Osteno.
“To znači da banke do 2027. moraju da promene način na koji se vrši autentifikacija transakcija.”
Privatnost na udaru: Sve informacije o građanima – na jednom mestu
Iako tehnološka funkcionalnost može izgledati privlačno, koncentracija ličnih podataka u jedinstven digitalni profil otvara vrata ozbiljnim zloupotrebama. Aktivisti za zaštitu građanskih sloboda upozoravaju da bi ovakvi sistemi lako mogli postati alat za nadzor, ako se ne ograniče zakonski i nadgledaju nezavisno.
Najveća bojazan jeste da će pristup osnovnim uslugama (poput banke, zdravstva, stanovanja) biti uslovljen korišćenjem ovog digitalnog novčanika – što praktično znači da će građani morati da ga koriste da bi funkcionisali u društvu.
👁 Orvel pod cenzurom: Novo izdanje “1984.” dolazi s upozorenjem na sadržajhttps://t.co/yGhRiYZK6l
— Nulta Tačka (@NultaTackaSrb) June 8, 2025
Još jedna opasnost je takozvana „funkcionalna zamena”, gde sistem uveden s jednom svrhom vremenom počne da se koristi i u druge svrhe – bez transparentnosti ili saglasnosti korisnika.
Osteno je, recimo, navela proveru prihoda ili IBAN računa kao moguće sledeće korake, čime se dodatno povećava izloženost osetljivih finansijskih podataka.
Bez konkretnih zaštitnih mehanizama, korisnici gube kontrolu nad time ko vidi, koristi ili deli njihove podatke.
Ko zaista upravlja identitetom građana?
Osteno je pokušala da predstavi sistem kao mehanizam za odvajanje identiteta od banaka, jer bi verifikaciju mogli vršiti i “pouzdani treći akteri”. Međutim, to odmah otvara pitanje – ko su ti entiteti, i pod kakvom su kontrolom?
I dok se firmama obećava manja papirologija i manje problema u poslovanju, dizajn sistema bi takođe mogao omogućiti i državnim agencijama i privatnim kompanijama da prate i profilišu korisnike kroz više platformi i usluga.
“2027. je kao sutra za nekoga ko radi u banci,” rekla je Osteno, izražavajući zabrinutost da finansijske institucije neće uspeti da se prilagode na vreme.
Navela je da je postignuta uspešna real-time transakcija korišćenjem Digitalnog Novčanika, ali je priznala da postoje problemi u tehničkoj integraciji, naročito sa sistemima kontrole pristupa (ACS).
“Imali smo sreće što je banka imala fleksibilan tim oko ACS-a.”
Ipak, njena najveća briga nije samo spremnost banaka, već i to što, kako kaže, “više vremena provode u raspravama nego u akciji.”
Borba za digitalnu slobodu tek počinje
Za borce za privatnost, upravo je ta “rasprava” ključna. Ulog nije samo efikasnost, već zaštita osnovnih ljudskih prava, sprečavanje digitalne isključenosti i očuvanje kontrole pojedinca nad sopstvenim identitetom.
Jer, digitalna identifikacija bez demokratske kontrole ne vodi modernizaciji — već digitalnom ropstvu.
