Замислите свет у којем ваздух који удахнемо, густ од невидљивих остатка саобраћаја, индустрије и удаљених пожара, носи тихи терет по наше здравље. Сада нова истраживања указују на једног изненађујуће приступачног савезника у овој борби – витамин Ц. Осим што је познат по борби против прехладе, овај есенцијални нутријент показује се као кључни чувар респираторног здравља, формирајући биохемијски штит против штетног дејства загађења ваздуха.
Микроскопски нападачи у ваздуху
Главни непријатељ је PM2.5 – честица пречника 2,5 микрона или мања, која лако пролази кроз природне филтере носа и грла, стиже до плућних алвеола и чак у крвоток. Ове честице нису једна супстанца већ токсичан коктел – сулфати, нитрати, црни угаљ и тешки метали из издувних гасова, индустрије и пожара.
Када се сместе у плућа, ове честице делују као корозивни агенси, изазивајући оксидативни стрес – „рђање“ ћелија – који оштећује митохондрије, „електране“ наших ћелија, убрзава старење плућног ткива и води ка хроничним болестима. Главни антисоксиданс који штити плућа је витамин Ц.
Чувар здравља стар као историја
Идеја да витамин Ц штити плућа није нова, али је често засенчена другим функцијама. Још током озбиљних смогова у 20. веку, становници са лошом исхраном имали су горе исходе. Истраживање из 2005. у Аустралији показало је да особе са тешком астмом имају значајно ниже нивое витамина Ц у крви.
Нова истраживања Универзитета у Сиднеју
Тим професора Брајана Оливера користио је мишеве изложене PM2.5 из ваздуха Сиднеја. Последице су биле очекиване – запаљено плућно ткиво, оксидативни стрес и оштећене митохондрије. Увођење витамина Ц деловало је као „противпожарни зид“ – спречавајући стрес и инфламацију, штитећи митохондрије и повећавајући отпор људских ћелија у лабораторијским условима.
Професор Оливер наглашава: „Први пут нудимо јефтину превентивну меру за глобални проблем који погађа стотине милиона људи.“ Посебно је релевантно за епизоде као што су шумски пожари, када квалитет ваздуха пада на опасне нивое преко ноћи.
Мера опреза
Препоручена доза за људе је око 1,1 грам дневно, што је више од уобичајеног дневног потребног уноса, али унутар сигурне границе. Професор Оливер упозорава да самостално узимање високих доза може бити опасно и да свака стратегија допуњавања треба бити у договору са лекаром.
Истраживања се настављају, али основна порука је јасна: у свету у коме су потпуна избегавања загађења немогућа, јачање унутрашњих одбрана организма је један од практичних начина отпора.
