Vitamin D smanjuje rizik od demencije za 40 procenata
Nedostatak vitamina D povezan je sa nekoliko zdravstvenih stanja i podaci pokazuju da može povećati rizik od demencije, uključujući Alchajmerovu bolest.
U ovom 18-minutnom video snimku, edukator Džon Kembel, detaljno opisuje rezultate studije iz marta 2023.[1] koja pokazuje efekat koji nedostatak vitamina D ima na razvoj Alchajmerove bolesti i drugih oblika demencije. U ovom trenutku, jednostavno nema sumnje da je optimizacija nivoa vitamina D ključni deo održavanja optimalnog zdravlja.
Vitamin D je vitamin rastvorljiv u mastima, koji se takođe naziva kalciferol. Može se prirodno naći u nekim namirnicama i proizvodi se endogeno kada je vaša koža izložena ultraljubičastim zracima sunca. Dodatak vitamina D u Sjedinjenim Državama dostupan je kao vitamin D2 (ergokalciferol) i vitamin D3 (holekalciferol).[2]
Ako niste sigurni u svoje nivoe vitamina D, važno je da se testirate. Potraga za optimizacijom vašeg vitamina D može vam potencijalno pomoći da živite duže, jer su niski nivoi povezani sa povećanim rizikom od nekoliko zdravstvenih stanja,[3] od kojih neka povećavaju rizik od prerane smrti.
Podaci koji pokazuju efikasnost vitamina D u vašem zdravlju nastavljaju da rastu i, kao što Kembel napominje u svojoj prezentaciji, „Ovo je jeftino, prirodno je, ne košta ništa i ne plaćamo hiljade dolara godišnje farmaceutskoj kompaniji“.[4]
Nedostatak vitamina D i demencija
Istraživači u predstavljenoj studiji[5] napominju da uprkos tome što je nedostatak vitamina D bio povezan sa demencijom u prethodnim studijama, uloga koju on igra ostaje nejasna. Istraživači su prikupili podatke od 12.388 osoba iz Nacionalnog koordinacionog centra za Alchajmerovu bolest koji su bili bez demencije i imali su prosečnu starost od 71 godine u vreme upisa.
Istraživači su izmerili osnovnu izloženost vitaminu D i uporedili preživljavanje bez demencije između grupa pojedinaca koji su bili izloženi vitaminu D i onih koji nisu. Izloženost vitaminu D je merena uzimanjem vitamina D3, vitamina D2 ili vitamina D3 plus kalcijum. Rezultati su pokazali da je u svim ovim grupama izloženost vitaminu D bila povezana sa značajno dužim vremenskim periodom bez demencije i ukupno nižom stopom incidencije.
Istraživači su kontrolisali druge kovarijate kao što su pol, kognitivni status i apolipoprotein E (APOE) e4. Kako Kembel objašnjava, [6] poznato je da APOE gen povećava rizik od demencije kod onih koji ga nose. Otprilike 25 posto populacije nosi jedan APOE gen, a 3 posto dva. Pojedinci koji imaju dva gena će imati mnogo veći rizik od onih koji nose jedan.
Podaci sugerišu da su sve formulacije vitamina D praćene u studiji smanjile učestalost demencije za 40 procenata u poređenju sa onima koji nisu bili izloženi. Zanimljivo je da je efekat bio značajno veći kod žena u odnosu na muškarce i kod onih sa normalnim kognitivnim sposobnostima u odnosu na one koji su započeli studiju sa blagim kognitivnim oštećenjem.[7]
Efekat je takođe bio veći kod onih koji nisu bili nosioci APOE u odnosu na one koji su bili. Istraživači su zaključili da „vitamin D ima potencijal za prevenciju demencije, posebno u slojevima visokog rizika“.
Kembel napominje da je ovo bio veliki efekat i iako ne dokazuje korelaciju ili uzročnost, sugeriše da je veća verovatnoća da će rezultati biti uzročni. Istraživači su iscrtali podatke objavljene na slici A, koji su pokazali da je korist za one koji su bili izloženi vitaminu D počela otprilike na kraju prve godine i nastavila da daje veću korist što su duže pratili učesnike.
Tokom 10 godina, Kembel primećuje da je 2.696 učesnika dobilo demenciju. Od njih, 2.017 (74,8 procenata) nije bilo izloženo vitaminu D, dok je samo 679 (25,2 procenata) koji su uzimali vitamin D bila dijagnostifikovana demencija, koju on naziva „impresivnim zaštitnim efektom“.[8]
Vitamin D ima neuroprotektivna svojstva
Kembel se pita zašto ljudi sa APOE genom ne osećaju istu korist od vitamina D kao oni koji nemaju gen. On pretpostavlja da im mogu biti potrebne veće doze vitamina D ili da gen može nadjačati prednosti vitamina.[9]
Istraživači iz trenutne studije[10] primećuju da više od 50 miliona ljudi širom sveta trenutno ima demenciju i da se očekuje da će se taj broj skoro utrostručiti do 2050. Nedostatak vitamina D je takođe prepoznat kao široko rasprostranjen problem, „sa rasprostranjenošću širom sveta do 1 milijarde“.
Prethodna istraživanja su pokazala da vitamin D ima neuroprotektivni efekat. Poznato je da pomaže u čišćenju amiloidnih beta agregata u mozgu, [11][12] što je karakteristični znak Alchajmerove bolesti. Istraživači znaju da je vitamin D takođe pokazao neuroprotektivni efekat protiv hiperfosforilacije taua izazvane beta amiloidom, [13] koja je uključena u neurofibrilarne zaplete, [14] još jednu strukturnu abnormalnost pronađenu kod Alchajmerove bolesti.
Prethodne studije su takođe ukazale na nedostatak vitamina D u povećanju rizika od demencije. U studiji koju je objavio Univerzitet Južne Australije, istraživači su otkrili da su oni sa najjačom asocijacijom bili kod ljudi sa nivoom vitamina D ispod 10 ng/ml (25 nmol/L).[15]
Nizak nivo vitamina D je takođe povezan sa manjim volumenom mozga, a genetske analize sugerišu da postoji uzročna veza između nedostatka vitamina D i demencije.[16] Dalje, istraživači su otkrili da se do 17 procenata slučajeva demencije u nekim populacijama može sprečiti ako ljudi podignu nivo vitamina D na 20 ng/ml (50 nmol/L).
U odvojenoj studiji[17] od 1.658 ljudi tokom perioda od 5,6 godina, nedostatak vitamina D je bio povezan sa značajno povećanim rizikom od demencije svih uzroka i Alchajmerove bolesti. Kada se posebno meri Alchajmerova bolest, ozbiljan nedostatak vitamina D je bio povezan sa 122 odsto povećanim rizikom u poređenju sa 69 odsto povećanim rizikom za one koji su imali umereni nedostatak.[18]
👉 Australijanci umiru u rekordnim brojevima! Tamošnje vlasti pokušavaju da prikriju tragediju https://t.co/5OQYN0rHTU
— Nulta Tačka (@ProdukcijaNT) April 10, 2023
Nedostatak povećava rizik od dodatnih zdravstvenih problema
Kembel napominje da su prošla istraživanja pokazala da ljudi koji uzimaju vitamin D imaju zaštitu od napredovanja od predijabetesa u dijabetes. On napominje da oni kod kojih je veća verovatnoća da dobiju dijabetes takođe imaju veću verovatnoću da dobiju demenciju, tako da s obzirom na povezanost vitamina D i nižeg rizika od demencije, „čini se da ima savršenog smisla dati ovim ljudima dodatni vitamin D“. [19]
Vitamin D takođe ima značajan povoljan uticaj na rizik od raka, verovatno i prevenciju i lečenje bolesti. U ponovnoj analizi studije iz 2020. godine[20] koja je merila rezultate davanja učesnicima samo 2.000 IU [međunarodnih jedinica] dnevno, podaci su pokazali 17 procenata smanjen rizik od metastatskog raka i smrti i čak 38 procenata smanjen rizik za one koji su održavali zdravu težinu.[21]
Ova informacija je značajna jer je u početku ista studija zaključila da vitamin D uopšte ne smanjuje ukupan rizik od raka, iako je „nagoveštavao“ da bi mogao da smanji rizik od smrti od raka. U ponovnoj analizi, tim je posebno posmatrao rizik od metastatskog ili fatalnog karcinoma.
Kada su to uradili, otkrili su da „telesna masa može uticati na odnos između vitamina D i smanjenog rizika od uznapredovalog raka“. Jedna od autora, dr Polet Čendler, komentariše:
„Ovi nalazi ukazuju na to da vitamin D može smanjiti rizik od razvoja uznapredovalog raka. Vitamin D je suplement koji je lako dostupan, jeftin i koji se koristi i proučava decenijama. Naši nalazi – posebno snažno smanjenje rizika uočeno kod osoba sa normalnom težinom – pružaju nove informacije o odnosu između vitamina D i uznapredovalog raka.
U još nekim studijama, pregled iz 2020. godine[22] objavljen u British Journal of Cancer navodi da su niski nivoi vitamina D povezani sa lošim preživljavanjem kolorektalnog karcinoma, a pregled[23] 10 randomizovanih kontrolisanih studija iz 2019. otkrio je da je smanjenje smrtnosti od raka bilo „značajno“.
Kao što smo pisali ranije, istraživanja su takođe pokazala da viši nivoi vitamina D mogu pomoći u prevenciji i/ili lečenju gastrointestinalnih bolesti,[24] inflamatornih reumatskih bolesti,[25] lupusa,[26] gojaznosti[27] i neurodegenerativnih bolesti kao što je multipla skleroza.[28]
I, kao što sam otkrio u sopstvenoj recenziranoj studiji,[29] vitamin D takođe smanjuje rizik od infekcije COVID-19. Takođe, kao što sam detaljnije govorio u nastavku, vitamin D deluje još bolje kada je izbalansiran sa drugim hranljivim materijama, kao što su magnezijum i vitamin K2.
Studija iz 2022. godine[30] takođe je ispitala kako vitamin D može uticati na razvoj i napredovanje fibroida materice. To su mišićni tumori koji rastu u zidu materice. Oni su skoro uvek benigni, ali je teško živeti sa simptomima. Javljaju se kod do 70 procenata belih žena i više od 80 procenata crnih žena, ponekad bez simptoma.[31]
Cilj studije je bio da se pronađe tretman za fibroide koji bi sačuvao plodnost. Oni su uključili 1.610 žena i otkrili da su nivoi vitamina D u serumu jednaki ili veći od 20 ng/mL (50 nmol/L) povezani sa procenjenim smanjenjem rasta fibroida od 9,7 procenata u poređenju sa ljudima sa nivoom vitamina D manjim od 20 ng/mL (50 nmol/L).
Istraživači su takođe otkrili 22 procenta smanjenja incidencije fibroida i 32 procenta povećanja gubitka fibroidnog tkiva kod osoba čiji je nivo vitamina D bio jednak ili veći od 30 ng/mL (75 nmol/L) u poređenju sa pojedincima čiji je nivo bio manji.
Interakcija vitamina D, kalcijuma, magnezijuma i vitamina K2
Ako niste u mogućnosti da održite optimalne nivoe vitamina D usled osetljivog izlaganja suncu, važno je zapamtiti da postoje sinergijski efekti sa drugim hranljivim materijama kada uzimate suplemente. Kada uzimate suplement vitamina D, možda ćete morati da povećate unos magnezijuma, vitamina K2 MK7 i kalcijuma.
Zajedno, ovi vitamini rade u tandemu, a neravnoteža je razlog zašto su dodaci kalcijuma povezani sa povećanim rizikom od srčanog i moždanog udara, i zašto neki doživljavaju simptome toksičnosti vitamina D. Evo rezimea nekih od najvažnijih korelacija:
- Previše vitamina D bez adekvatnog vitamina K2 može izazvati prekomernu apsorpciju kalcijuma, što zauzvrat može dovesti do naslaga kalcijuma u tkivu. Deo objašnjenja za ove štetne neželjene efekte je da vitamin K2 drži kalcijum na odgovarajućem mestu – u vašim zubima i kostima i van mekih tkiva i arterija.
Dok optimalni odnosi između vitamina D i vitamina K2 tek treba da se utvrde, uzimanje negde između 100 i 200 mikrograma (mcg) K2 je korisno. Znaci insuficijencije vitamina K2 uključuju osteoporozu, bolesti srca i dijabetes. Takođe je veća verovatnoća da ćete imati nedostatak ako retko jedete hranu bogatu vitaminom K2. - Vaskularna kalcifikacija je takođe neželjeni efekat niskog nivoa magnezijuma, tako da kada uzimate vitamin D3, potrebni su vam i vitamin K2 i magnezijum da biste bili sigurni da sve funkcioniše kako treba.
- Održavanje odgovarajućeg odnosa kalcijuma i magnezijuma je takođe važno, jer magnezijum pomaže u održavanju kalcijuma u vašim ćelijama kako bi one mogle bolje da funkcionišu. Na osnovu vaših ličnih zdravstvenih potreba, idealan odnos kalcijuma i magnezijuma može da varira od 1 prema 1 do optimalnog 1 prema 2.
- Magnezijum i vitamin K2 se takođe dopunjuju, jer magnezijum pomaže u snižavanju krvnog pritiska, što je važna komponenta srčanih bolesti.
Koji su optimalni nivoi vitamina D?
Dugo sam preporučivao nivo vitamina D od 60 do 80 ng/ml (150-200 nmol/L) za optimalno zdravlje i prevenciju bolesti. Nivo veći od 100 ng/mL takođe se čini bezbednim i korisnim za određena stanja, posebno za rak.
Zapamtite da je jedini način da odredite koliko je izlaganja suncu dovoljno i/ili koliko vitamina D3 treba da uzmete jeste da izmerite nivo vitamina D, idealno dva puta godišnje.
Da biste to proverili, jednostavno kupite D*Action komplet za merenje i pratite priložena uputstva. Ako vam treba suplementacija, GrassrootsHealth takođe ima kalkulator vitamina D[33] koji će vam pomoći da procenite dozu koja vam je potrebna da dostignete ciljni nivo.
Unećete svoju težinu, trenutni dodatak vitamina D, nivo u serumu i ciljni nivo da biste pronašli dozu održavanja potrebnu da postignete željeni nivo u roku od tri meseca. Kada potvrdite nivo vitamina D putem testiranja, ne zaboravite da ponovo testirate za tri do četiri meseca da biste bili sigurni da ste dostigli ciljni nivo.
Ako jeste, onda znate da uzimate ispravnu dozu i/ili dobijate pravu količinu izlaganja suncu. Ako i dalje imati niski nivo (ili ste dostigli nivo iznad 80 ng/ml), moraćete da prilagodite svoju dozu u skladu sa tim i ponovo se testirate za naredna tri do četiri meseca.
Izvori:
[1] Diagnosis, Assessment and Disease Monitoring, 2023; doi: 10.1002/dad2.12404
[2] ClinCalc.com, It’s Time to Say “Goodbye” to Vitamin D2 (ergocalciferol)
[3] Aging and Disease, 2017;8(3)
[4] YouTube, March 13, 2023, 14:49
[5] Diagnosis, Assessment and Disease Monitoring, 2023; doi: 10.1002/dad2.12404
[6] YouTube, March 13, 2023, 4:09
[7] Diagnosis, Assessment and Disease Monitoring, 2023; doi: 10.1002/dad2.12404 Abstract/Discussion/Bullets
[8] YouTube, March 13, 2023, 8:20
[9] YouTube, March 13, 2023, 10:36
[10] Diagnosis, Assessment and Disease Monitoring, 2023; doi: 10.1002/dad2.12404 Background para 1 top
[11] Journal of Alzheimer’s Disease, 2012;29(1)
[12] Science Daily, March 6, 2012
[13] International Journal of Molecular Science 2020;21(12)
[14] Journal of Alzheimer’s Disease, 2013;33(1)
[15] The American Journal of Clinical Nutrition, 2022;116(2)
[16] University of South Australia, June 14, 2022
[17] Neurology, 2014;83(10)
[18] Science Daily, Aug. 16, 2014, para 2,3
[19] YouTube, March 13, 2023, 00:23-00:50
[20] JAMA Network, 2020;3(11)
[21] The ASCO Post. Nov. 19, 2020
[22] BJC, 2020;123
[23] Bioscience Reports, 2019;39(11)
[24] Scientific Reports, 2020;10(21641)
[25] Intechopen, 2018; doi: 10.5772/intechopen.88677
[26] Helio, Sept. 4, 2015
[27] Clinical Nutrition, 2012;32(3)
[28] PLOS, Aug. 25, 2015
[29] Nutrients. 2020 Nov; 12(11): 3361
[30] Fertility and Sterility, 2022; doi: 10.1016/j.fertnstert.2022.08.851
[31] Gynecology and Obstetrics 2020; doi: 10.1002/ijgo.13102 Abstract/top
[32] GrassrootsHealth, D*Action Project
[33] GrassrootsHealth, Vitamin D Calculator