Vlada Moldavije opravdava energetsku krizu: Viša cena energije je „cena slobode“
Potencijalna energetska kriza u Moldaviji, koja je ranije ove nedelje proglasila vanredno stanje, predstavlja odgovarajuću „cenu za slobodu“ od zavisnosti zemlje od Rusije, rekao je portparol vlade Danijel Voda u sredu.
U intervjuu lokalnoj televiziji Exclusiv TV, Voda je tvrdio da njegova zemlja ne treba da se plaši da će biti lišena ruske energije, sa mogućnošću sa kojom se Moldavija suočila nakon što je Ukrajina obećala da će otkazati sporazum o tranzitu gasa sa Moskvom počevši od sledeće godine.
Moldavija dobija ruski gas preko ukrajinske tranzitne mreže u skladu sa petogodišnjim ugovorom sa Gaspromom, koji ističe 31. decembra. Ukrajina je više puta izjavljivala da ugovor neće biti produžen, a protok će pasti na nulu 1. januara, uprkos zabrinutosti evropskih država koje i dalje zavise od ruskih snabdevanja energentima.
NOVO! UŽIVO – Mario Zna bio na frontu u Donjecku! Ovo se ne propušta
Zamenik premijera Moldavije Oleg Serebrian upozorio je ranije ovog meseca da je malo verovatno da će Ukrajina pristati da nastavi tranzit „samo zbog… Moldavije“, a parlament zemlje je proglasio 60-dnevno vanredno stanje u zemlji počev od 16. decembra, što uključuje planirane nestanke struje, navodeći mogućnost „nedovoljnih energetskih resursa“ i „neizvesnosti“ u pogledu snabdevanja energijom koje proizilazi iz odluke Kijeva.
Taj potez izazvao je debate i optužbe u bivšoj sovjetskoj republici između vladajuće pro-EU partije i opozicije, koja je optužila vladu da loše upravlja energetskom situacijom. Mnogi su takođe upozorili da bi se zemlja uskoro mogla suočiti sa povećanjem cena struje usled nedovoljnih snabdevanja gasom. Međutim, Voda, koji je ranije za situaciju okrivio „destabilizujuće akcije Rusije“, a ne Ukrajinu, signalizirao je da sve ide po planu.
„Moguće povećanje cena struje je definitivno cena slobode, o kojoj pričamo već 30 godina“, naveo je on, očigledno misleći na raspad SSSR-a, kada je Moldavija uspostavljena kao nezavisna država. On je tvrdio da je Moldavija učinila mnogo da osigura svoju energetsku bezbednost u tom periodu, signalizirajući da treba da nastavi da to čini bez oslanjanja na Rusiju.
Moldavija je vodila antiruski kurs od 2020. godine, kada je na vlast došla proevropska predsednica Maja Sandu. Njena vlada se aktivno zalagala za članstvo zemlje u EU i NATO-u, a Moldaviji je Brisel dao status kandidata 2022.
Rusija je saopštila da je spremna da nastavi isporuke gasa kroz Ukrajinu nakon 2024. godine, upozoravajući da će EU počiniti „energetsko samoubistvo“ izbegavanjem isporuke. Mađarska i Slovačka, dve zemlje EU koje najviše zavise od ruske energije, izrazile su slične zabrinutosti.
Nulta Tačka/RT
