Vlada Novog Zelanda najavljuje inicijative za genetski inženjering u stočarstvu

Kako genetski modifikovana hrana nastavlja da preuzima police prodavnica prehrambenih proizvoda u SAD i drugim mestima, mnogi potrošači traže prirodnije izvore hrane. Jedna zemlja koja je poznata po tome što se distancira od genetskog inženjeringa je Novi Zeland, ali sve će se to promeniti zahvaljujući nekim novim vladinim inicijativama.

Vlada Novog Zelanda najavila je da će u naredna tri meseca doneti odluke o ukidanju zabrane genetskog inženjeringa, čime će se otvoriti put za korišćenje genske tehnologije u poljoprivredi, između ostalih sektora.

Dr Gaj Hačard, koji je prethodno bio viši menadžer za globalnu kompaniju za testiranje i bezbednost hrane Genetic ID, objasnio je kako bi to moglo da utiče na potrošače – i to je mnogo gore nego što mnogi ljudi misle. On je ukazao na SAD, gde je intenzivno lobiranje od strane biotehnološke industrije omogućilo preduzećima da rade uglavnom bez kontrole, što ljudima olakšava eksperimentisanje sa uređivanjem genoma; isti stav i nedostatak regulative, primećuje on, stvorili su situaciju u kojoj su „američki naučnici uspeli da preusmere grantove američke vlade u Vuhan da naprave smrtonosne koronaviruse“.

Jedna oblast u kojoj se istražuje upotreba biotehnologije na Novom Zelandu je stočarstvo. Do sada je najmanje 195 miliona dolara posvećeno istraživanju o tome kako da se smanje emisije metana od preživara, sa dodatnih 400 miliona dolara koje je Vlada NZ obećala za finansiranje tekućih istraživanja o merama kao što su aditivi za hranu, genetski modifikovane trave, pilule i vakcine. Očigledno, nije im važno što životinje prirodno proizvode metan kroz svoje probavne procese hiljadama godina, a planeta se još nije pregrejala.

I dok je vlada naglašavala da će ovi napori biti „bezbedni“, malo ljudi veruje takvim tvrdnjama nakon što su videli smrt i bolest koju su njihove „bezbedne“ vakcine donele stanovništvu.

Suzbijanje slobode govora: UN pozivaju na okončanje ‘govora mržnje’ i zahtevaju od vlada da ga ‘potpuno iskorene’ https://t.co/12J9X69yh1

— Nulta Tačka (@NultaTackaSrb) July 8, 2024

„Čitava industrija, uključujući univerzitete i biotehnološke kompanije – zajedno sa neodgovornim i visoko plaćenim članovima odbora, izvršnim direktorima, itd. – već je rođena, svi pružaju ruke vladi kako bi obezbedili neprekidan tok prihoda za eksperimentisanje u biotehnologiji. Ova industrija je nastala iz nejasnih obećanja sanjara o genima da će biti „bezbedna i efikasna“ i diskreditovane ideje da su emisije metana životinja u srcu klimatskih promena“, napisao je dr Hačard.

Tamošnja vlada je takođe uspostavila RNK platformu koja će se koristiti za pružanje podrške mogućnostima u zemlji u oblastima kao što je zdravlje ljudi i životinja, nadovezujući se na globalni napredak u RNK tehnologijama, uključujući mRNA vakcine. Oni su već odobrili ulaganja u primenu mRNA vakcina na stoku za rešavanje problema kao što je virusna dijareja goveda (BVD). Šta bi moglo poći po zlu?

Potrošači ne žele genetski modifikovanu hranu

Kao što dr Hačard ističe, teško da je ovo pobeda Novog Zelanda za koju vlada želi da ljudi veruju da jeste. Ljudi ne žele da jedu hranu koja ima izmenjene gene, o čemu svedoče sramotni neuspesi kompanija za veštačko meso. Prošle godine Beyond Meat je izgubio 53 miliona dolara u drugom kvartalu i zabeležio je pad prihoda u SAD za 40%, dok je rival Impossible Foods smanjio 20% svoje radne snage pošto su Amerikanci masovno odbili Frankenštajn hranu.

Ipak, izgleda da vlada NZ misli da će biotehnološke životinje koje se mogu pohvaliti niskim profilom metana biti veoma tražene među međunarodnim kupcima. Njegovo iskustvo je bilo suprotno; Kada je radio u Genetic ID-u, uvideo je koliko su duboke sumnje javnosti u genetski modifikovanu hranu i sežu do tačke u kojoj se zaista ta hrana može prodati u velikim količinama samo na mestima gde nema zahteva da se etiketira.

„Naši izvozni partneri kupuju naše poljoprivredne proizvode oslanjajući se na naš imidž čiste zelene trave za ishranu. Zašto to odbaciti?“ upitao je.

Oni takođe govore o tehnologiji smanjenja emisija koja im pomaže da smanje svoje poljoprivredne emisije za 30 procenata do 2030. godine, što je izuzetno kratak vremenski okvir. Dr Hačard je ukazao na paralelu sa još jednom brzopletom inicijativom, programom vakcine protiv COVID-19 „brzinom svetlosti“ koji je davao prioritet izbacivanju proizvoda na račun bezbednosti i efikasnosti – i pogledajte gde nas je to dovelo.

Nulta Tačka/InfoWars