Rezultati vladavine prava pogoršali su se u 26 od 40 evropskih zemalja za koje postoje uporedivi podaci za period od 2021. do 2026. godine. Među njima su i četiri nordijske zemlje koje se tradicionalno nalaze pri vrhu svetskih rang-lista: Danska, Norveška, Finska i Švedska. Sve četiri zabeležile su pad, pokazuje rang-lista Visual Capitalista zasnovana na najnovijem indeksu Projekta za svetsku pravdu (World Justice Project).
Problem nije ograničen samo na Evropu. Indeks WJP za 2026. godinu, objavljen 21. oktobra, obuhvata 143 zemlje i pokazuje da se padovi beleže devetu godinu zaredom, pri čemu je pogoršanje zabeleženo u 62 odsto zemalja, a napredak u 38 odsto.
Organizacija je navela da je pad u oblasti ograničavanja državne vlasti izazvan slabljenjem kontrole koju nadležnim institucijama pružaju nezavisni akteri izvan državnog sistema. Takođe, sudska ograničenja državne vlasti oslabila su u 63 odsto zemalja.
Među evropskim državama Gruzija ima pad od 0,036 poena, Srbija 0,032 i Belorusija 0,031 poen.
Najveće poboljšanje ostvarile su Letonija, sa rastom od 0,031 poena, i Litvanija, sa 0,028 poena.
Nemačka je zabeležila pad od 0,010 poena, na 0,830, Francuska od 0,004 poena, na 0,716, dok je Velika Britanija pala za 0,007 poena, na 0,778.
Na osnovu Indeksa vladavine prava Projekta za svetsku pravdu za 2026. godinu, vizuelizacija koju je objavio The European Correspondent, a preneo Visual Capitalist, rangira 41 evropsku zemlju i prati promene njihovih rezultata od 2021. godine.
Koje evropske zemlje imaju najjaču vladavinu prava?
Indeks obuhvata osam faktora, uključujući ograničenja državne vlasti, korupciju, osnovna prava, kao i građansko i krivično pravosuđe.
Rezultati se kreću od nule do jedan, pri čemu veće vrednosti ukazuju na snažniju primenu načela vladavine prava.
Danska zauzima prvo mesto sa rezultatom od 0,898, a slede Norveška sa 0,890 i Finska sa 0,870.
Pored nordijskih zemalja, Luksemburg, Nemačka i Irska zaokružuju prvih sedam evropskih država.
Posebno je značajno to što su Irska i Estonija među retkim zemljama koje se nalaze pri vrhu rang-liste, a koje su istovremeno ostvarile napredak od 2021. godine.
Zašto slabi kontrola državne vlasti?
Snažna vladavina prava počiva na nezavisnim sudovima, pravima koja se mogu efikasno ostvarivati i delotvornim ograničenjima državne vlasti. Kada ove zaštitne mehanizme oslabe, politički lideri suočavaju se sa manjim ograničenjima u načinu na koji koriste svoju moć.
Prema Izveštaju o vladavini prava za 2026. godinu organizacije Liberties, političko mešanje u rad sudova, slabljenje nadzornih mehanizama i ubrzano donošenje zakona potkopavaju ove zaštitne sisteme.
Organizacija je posebno ukazala na zabrinjavajuću situaciju u Bugarskoj, Hrvatskoj, Mađarskoj, Italiji i Slovačkoj.
Nezavisno novinarstvo takođe ima važnu ulogu u pozivanju vlasti na odgovornost, zbog čega je sloboda medija još jedan od ključnih institucionalnih mehanizama zaštite.
Šta to znači za Evropu?
Slabljenje pravnih institucija može imati posledice koje prevazilaze političku sferu, utičući na poverenje građana, pravičnost sudskih postupaka i način na koji vlade troše javni novac.
Istraživanje Evropske komisije iz 2026. godine pokazalo je da 71 odsto Evropljana smatra da je korupcija široko rasprostranjena u njihovoj zemlji.
Istraživanje Univerziteta u Geteborgu takođe ukazuje na to da su javne nabavke i zdravstveni sektor posebno podložni korupciji.
Evropa i dalje dominira pri vrhu svetskih rang-lista vladavine prava. Međutim, široko rasprostranjeno pogoršanje rezultata od 2021. godine pokazuje da se na snažne institucije ne može gledati kao na nešto što je zagarantovano, čak ni u zemljama sa dugom demokratskom tradicijom.
