Vlast u Americi od sada zvanično deljenje takozvanih dezinformacija smatra TERORIZMOM
U novom biltenu američkog Ministarstva za unutrašnju bezbednost (DHS) navodi se da se američki građani koji dele „dezinformacije“ sada mogu smatrati domaćim teroristima. Bilten je objavljen 7. februara 2022. godine.
Pod naslovom „Rezime pretnji terorizma za državu SAD“, bilten takođe iznosi jasnije i legitimnije napade na mesta kao što su crkve i sinagoge u SAD. DHS smatra da su ove pretnje sve veće i da su u toku.
Kao što je navedeno u biltenu, jedna od primarnih oblasti pretnje je:
(1) umnožavanje lažnih ili obmanjujućih narativa, koji seju razdor ili podrivaju poverenje javnosti u institucije američke vlade;
U ovom slučaju dezinformacije se definišu na 3 načina, a to su:
Misinformacije, dezinformacije i malinformacije čine ono što CISA definiše kao „informacione aktivnosti“. Kada ovu vrstu sadržaja puštaju strani akteri, to se može nazvati stranim uticajem. Ispod su definicije za svaku pojedinačno.
-
Misinformacije su lažne, ali se ne stvaraju ili dele sa namerom da se nanese šteta.
-
Dezinformacije su namerno kreirane da dovedu u zabludu, nanesu štetu ili manipulišu osobom, društvenom grupom, organizacijom ili državom.
-
Malinformacije su zasnovane na činjenicama, ali se koriste van konteksta da bi dovele u zabludu, naudile ili manipulisale.
Dok misinformacije mogu biti problematična stvar, kako da znamo šta su misinformacije i ko o tome odlučuje? U savršenom svetu, moglo bi se pretpostaviti da su vlade i vladine organizacije poput CDC ili FDA pouzdani izvori informacija. Ali da li je ovo zaista istina? Ne uvek. Institucije poput ovih postale su politički izvori informacija za koje se čini da imaju odanost političarima, a ponekad i Velikoj farmi.
Kada su u pitanju misinformacije, ko će odlučiti šta je ‘lažno?’ Čuli smo iznova i iznova da su lažne dezinformacije o ‘COVID-19’ razlog oklevanja sa vakcinom tokom COVID-a. Dok su neke tvrdnje o vakcinama sigurno bile lažne, mnoge nisu, a izneli su ih neki od najcenjenijih naučnika na svetu.
Sećate se kada je svetu rečeno da je teorija curenja iz laboratorije COVID-a „lažna teorija zavere“ nakon čega se ozbiljno istražila kao moguća stvarnost samo godinu dana kasnije?
Pričano je o očiglednoj šteti koju ‘provera činjenica’ i tvrdnja o ‘misinformacijama’ nanose javnom diskursu, ali izgleda da su vladajuće institucije mrtve odlučne u tome da nastave da se bave ovom ‘situacijom’ silom.
Drakonske mere u Italiji ostaviće bez posla više od pola miliona ljudi
U ovom slučaju DHS one koji šire misinformacije smatra mogućim „akterima pretnje“.
Učesnici pretnji nastoje da zaoštre društvena trvenja kako bi posejali neslogu i podrili poverenje javnosti u vladine institucije kako bi podstakli nemire, koji bi potencijalno mogli da inspirišu akte nasilja.
Da li su naučnici poput Faučija nastojali da unište aktere istinske pretnje? Ili su bili pretnja Faučiju i NIH-u? Da li su ovi naučnici potkopali poverenje u vladine institucije deljenjem lažnih informacija? Ili su delili očigledno istinite informacije koje su navele građane da se zapitaju šta su zaista motivacije vladinih organizacija?
Naučnici koji raspravljaju o nuspojavama vakcina protiv COVID-a nije nešto na šta treba da se mrštimo i nazivemo „dezinformacijama“ kada se to radi u dobroj nameri. Izražavanje zabrinutosti zbog nedostatka bezbednosti ovih vakcina za mlade je dobra stvar. U stvari, mnoge zemlje nisu preporučile vakcine protiv COVID-a mladima upravo iz tog razloga, a nauka bi podržala njihove odluke. Ipak, od Jutjuba, Fejsbuka i vlada čujemo da su „vakcine bezbedne i efikasne“ i da je cenzura naučnika koji iznose ovu zabrinutost bila ogromna.
Čitavi YouTube nalozi, su izbrisani zbog „širenja dezinformacija o COVID-u“ iako u stvari nije bilo ničeg lažnog u sadržaju koji su podelili. Srećom, mesecima kasnije i nakon mnogih žalbi, YouTube se predomislio.
Čini se da DHS vidi problem sa naučnicima i građanima koji govore o Covidu-19:
Na primer, postoji široko rasprostranjena onlajn proliferacija lažnih ili obmanjujućih narativa u vezi sa nepotkrepljenom široko rasprostranjenom izbornom prevarom i Covidom-19. Žalbe povezane sa ovim temama inspirisale su nasilne ekstremističke napade tokom 2021. godine.
Kako ograničenja Covida-19 nastavljaju da se smanjuju širom zemlje, povećani pristup komercijalnim i državnim objektima i sve veći broj masovnih okupljanja mogli bi pružiti veće mogućnosti pojedincima koji žele da počine akte nasilja da to učine, često sa malo upozorenja ili bez upozorenja. U međuvremenu, mere ublažavanja Covida-19 – posebno vakcine protiv Covida-19 i obavezne maske– koriste domaći nasilni ekstremisti da opravdaju nasilje od 2020. godine i mogli bi da nastave da inspirišu ove ekstremiste da ciljaju vladu, zdravstvene i akademske institucije koje povezuju mere sa tim.
Da li se radi o istim tvrdnjama ‘ekstremističke’ vlade i mejnstrim medija da trenutno mirno protestuju u Otavi? Ako je tako, da li se čini razumnim da DHS vidi ljude koji se ponašaju mirno kao „domaći teroristi?“ Ili je ta propaganda sentimenta podstaknuta vladinom potrebom za većom kontrolom?
Čudna je situacija u kojoj se nalazite. S jedne strane, vlada i mediji mogu navesti naciju u zabludu da misle da se neki događaj dešava na jedan način, dok se u stvari dešava potpuno drugačije. Dok u isto vreme mogu da nazovu svakog ko se ne slaže sa onim što mejnstrim mediji i vlada kažu „teroristom“.
A ako to nije dovoljno, DHS objašnjava da će raditi sa „privatnim sektorom“ kako bi pomogao u kontroli ovog pitanja. Da li to znači Big Tech kao što su Fejsbuk, Gugl i Tviter?
„DHS radi sa partnerima iz javnog i privatnog sektora, kao i sa stranim kolegama, na identifikaciji i proceni MDM-a, uključujući lažne ili obmanjujuće narative i teorije zavere koje se šire na društvenim medijima i drugim onlajn platformama koje podržavaju ili bi mogle da podstaknu nasilje.
Ono što su danas „lažne vesti“, sutra se može smatrati istinitim.
Zamislite šta se desilo tokom COVID-a kada su u pitanju „dezinformacije“. Curenje iz laboratorije je jednog dana obična zavera, a godinu dana kasnije pravo razmatranje. Vakcinalni pasoši su jednog dana zavera, a onda realnost mesecima kasnije.
Da li će se oni koji ističu ove ‘zavere’ smatrati teroristima čak i kada se njihove tvrdnje pokažu tačnima za nekoliko meseci?
Čini se kao da vlada poziva kulturu na preosetljivost prema svemu. „Nasilje“ je postala reč koja se vrlo lako baca, čak i kada se nasilje ne dešava. Ako vlada može da ubedi naciju da jednostavno deljenje članka za koji smatraju da je ‘lažan’ može dovesti do eventualnog nasilja, mogli bi da kažu SVE može dovesti do nasilja. Polako im daje više moći da kontrolišu sav sadržaj.
Da li vlada uopšte smatra da nedostatak vere u institucije vlasti raste zbog njihovih pogrešnih informacija i laži? Ili ne preuzimaju odgovornost za ono što su izazvali?
Očigledno je da kroz ovaj bilten to vide kao problem, ali izgleda da su ljudi koje žele da okrive nezavisni novinari i građani. Svetski ekonomski forum je čak postavio za cilj 2021. godine da „ponovo izgradi poverenje javnosti“ jer je to postalo takvo pitanje.
„Ono što treba da uradimo je da povratimo poverenje u naš svet. Poverenje je potrebno da bi se prevazišla kriza i da bismo imali osnovu za um orijentisan na budućnost i da bismo izgradili svet za sutra.“ – Klaus Švab
Na građanima je da neprestano utvrđuju šta je istina ulažući napore da konsultuju više izvora. Institucije vlasti mogu osetiti moć koju gube i koriste silu da pokušaju da je vrate. Ali ako želimo da izbegnemo stvarnost kao iz 1984. godine, moramo biti odgovorni za sopstvenu svest i percepciju.
