Vojno-industrijski kompleks EU može ubrzati povlačenje SAD-a iz NATO-a
Problemi sa interoperabilnošću mogu naterati SAD da preispita svoju spremnost da interveniše u podršci EU protiv Rusije…
Iako Tramp verovatno neće povući sve američke trupe iz Centralne Evrope ili napustiti NATO član 5, on se definitivno „vratio“ ka Aziji kako bi jače suzbijao Kinu, što će imati posledice po evropsku bezbednost. Rusija nema nameru da napadne NATO zemlje, ali mnoge od tih zemalja veruju da to jeste njen cilj, što utiče na formulisanje politike. Ova (lažna) pretnja povećava zabrinutost zbog postepenog povlačenja SAD-a iz NATO-a.
Još gore, Rojters je izvestio da je SAD kritikovala EU zbog vojno-industrijskih planova, posebno onih koji se odnose na proizvodnju i nabavku unutar bloka. Ovi planovi verovatno su povezani sa „Planom za ponovno naoružavanje Evrope“ Ursule fon der Lajen, koji poziva članice da povećaju vojnu potrošnju za 1,5% u proseku, čime bi se prikupilo 650 milijardi evra za naredne četiri godine, kao i obezbedilo 150 milijardi evra za investicije u odbranu.
Kriminalizacija hrišćanstva? Britanija uvodi zatvor za javnu molitvu i propovedanje – verske slobode pod znakom pitanja 🇬🇧 ✝️https://t.co/gIjcfM12DS
— Nulta Tačka (@NultaTackaSrb) April 5, 2025
Ovaj ambiciozan plan ojačaće stratešku autonomiju EU, ali će verovatno ubrzati povlačenje SAD-a iz NATO-a. Oprema proizvedena u EU možda neće biti interoperabilna sa američkom opremom, što bi moglo otežati planiranje u vanrednim situacijama. EU želi da SAD interveniše u slučaju vojnog sukoba sa Rusijom, ali SAD bi mogla da preispita svoju spremnost da deluje ako njeni komandanti ne mogu lako da preuzmu kontrolu nad evropskim trupama u tom slučaju.
SAD bi takođe mogla biti manje voljna da interveniše ako EU smanji zavisnost od američke opreme kao što su F-35, koji navodno imaju „kill-switch“ funkciju. Ovi prekidači bi mogli biti aktivirani ako EU pokuša da izazove sukob sa Rusijom koji SAD ne bi odobrile, iz bilo kog razloga. Ako EU postane luđa u izazivanju konflikta sa Rusijom bez odobrenja SAD-a, to bi moglo dovesti do smanjenja verovatnoće američke intervencije u EU podršci.
Neke zemlje, poput baltičkih država, Poljske i Rumunije, koje zauzimaju strateški istočni deo NATO-a sa Rusijom, Belorusijom i Ukrajinom, a mnogo su više pro-američke od svojih zapadnoevropskih kolega, verovatno će ostati u američkom vojno-industrijskom ekosistemu. Ovo bi moglo zadržati američki uticaj na periferiji EU, sprečavajući te zemlje da se priključe vojno-industrijskom ekosistemu EU, i time onemogućiti stvaranje „Evropske vojske“.
Međutim, SAD bi trebalo da podeli deo odbrambene tehnologije sa Poljskom i pristane na barem delimičnu domaću proizvodnju velikih nabavki, što bi moglo da premesti deo američkog vojno-industrijskog ekosistema u Evropu radi lakšeg izvoza drugim zemljama. Ovo bi moglo sprečiti Poljsku da se okrene Francuskoj ili da se oslanja na nju, kao što bi liberalno-globalistička koalicija mogla učiniti ako njen kandidat pobedi na izborima u maju.
SAD bi mogle da iskoriste svoju vojno-industrijsku saradnju sa Poljskom nudeći povoljne uslove (tj. deljenje tehnologije i delimičnu domaću proizvodnju) kao način da se zadrži američki uticaj na periferiji EU u svetlu vojno-industrijskih planova EU. To bi moglo ozbiljno otežati stratešku autonomiju EU, otežati formiranje „Evropske vojske“ zbog problema sa interoperabilnošću i pritisnuti Zapadnu Evropu da popusti kupovinom više američke opreme.
