Vokizam (od eng. woke – lažno probuđen/osvešćen) nije napredak, već savremeni oblik marksizma, prerušene kolektivističke ideologije koja koristi jezik morala za sprovođenje kontrole.
Klasični marksizam je društvo delio po ekonomskim linijama – buržoaziju i proleterijat. Savremeni vokizam zamenjuje ekonomske klase identitetskim kategorijama: rasa, pol, seksualna orijentacija. U toj podeli, jedni su označeni kao tlačitelji, a drugi kao potlačeni – bez obzira na realne okolnosti ili lične postupke.
Obe ideologije svet posmatraju binarno: ako pripadaš „tlačiteljima“, kriv si samim postojanjem; ako si među „potlačenima“, automatski si moralno superioran.
Marksizam je želeo jednakost kroz ukidanje privatne svojine i kapitalizma. Vokizam teži „pravednosti“ (tzv. equity) putem institucionalnih promena i redistribucije moći po osnovu identiteta.
Ni marksizam ni vokizam ne trpe neslaganje.
Prvi je imao političke čistke, drugi ima cancel kulturu.
I jedan i drugi model guše slobodu govora, odbacuju individualna prava i meritokratiju, namećući ideološku poslušnost kroz strah i pritisak.
U njihovom mestu nude utopijske vizije koje zahtevaju stalno nadgledanje mišljenja i ponašanja – pod izgovorom borbe za jednakost.
Razumevanje ove ideološke evolucije ključno je za očuvanje ličnih sloboda, racionalnog dijaloga i zdravog društva.
Vokizam nije osvešćenost – to je moderni marksizam sa novim licem i starim, opasnim ciljevima.
