Vreme je da se otkriju veze Svetskog Ekonomskog Foruma i propale banke Silicijumske doline

Nakon sloma FTX kripto berze koju je vodio Sem Benkman Frid, odmah su se pojavila pitanja nadzora i kompetentnosti, što sugeriše da je kompanija možda „slučajno“ zloupotrebila sredstva i da je Frid bio naivan i „ispod nivoa zadatka“. Brojni zvaničnici centralne banke i globalističke organizacije su skoro odmah uskočili u debatu, tvrdeći da je FTX savršen primer zašto je neophodna centralizovana regulacija kripto i digitalnih valuta.

Tvrdili su da je bez nadzora bankarskih elita katastrofa neizbežna.

Naravno, ono što nisu spomenuli je da su FTX i Sem Frid već imali velike veze sa globalističkim grupama, uključujući Svetski ekonomski forum. U stvari, sama osnova Fridovog poslovnog modela bila je teorija „kapitalizma zainteresovanih strana“ WEF-a, koju je on često nazivao „efikasnim altruizmom“.

Kapitalizam zainteresovanih strana je u suštini suprotan slobodnom tržištu – to je socijalistički/globalistički okvir koji koristi korporacije kao neku vrstu ekonomskog alata za sprovođenje. Korporacije su već veoma socijalističke u svom poslovanju, a njihovo postojanje u potpunosti zavisi od njihovog posebnog odnosa sa vladom. Korporacije se osnivaju kroz vladinu povelju, uživaju posebnu zaštitu prema zakonima o „korporativnoj ličnosti“ i izbegavaju direktne posledice za kriminalne aktivnosti kroz ograničenu odgovornost.

Mnogim korporacijama čak nije dozvoljeno da propadnu jer vlade podržavaju njihove operacije. To je socijalizam, a ne slobodna tržišta. Međutim, „kapitalizam zainteresovanih strana“ proširuje ovu dinamiku sto puta.

Tamo gde slobodna tržišta tvrde da preduzeća moraju da ostvare profit kao primarni cilj da bi celokupna ekonomija funkcionisala, WEF tvrdi da kompanije, uključujući bankarske institucije, imaju društvenu obavezu koja prevazilazi pravljenje novca. Tipičnom levičaru ovo verovatno zvuči kao utopijska vizija ispunjena obećanjima, ali svakome ko zaista razume ekonomiju zvuči kao recept za kolaps civilizacije.

👉 Ovo se ne propušta! Večeras UŽIVO u podcastu Mario Zna gostuje Veštačka inteligencija (VIDEO) https://t.co/2rZl5DY4Lp

— Nulta Tačka (@ProdukcijaNT) March 17, 2023

WEF opisuje kapitalizam zainteresovanih strana kao nastojanje da vlada moć korporativnog sistema u korist društvenih razloga. U stvarnosti, to je način da se korporacijama da konačna moć nad svime, uključujući i konačni uticaj na javno ponašanje.

Videli smo opsežne dokaze o tome kroz široko rasprostranjene korporativne ESG investicione programe sprovedene u poslednjih nekoliko godina. Nije slučajno da se invazija „probuđene“ ideologije u mejnstrim dogodila u isto vreme kada se ubrzalo pozajmljivanje zasnovano na ESG-u.

Institucije koje su davale pozajmice raznim kompanijama mogle su da postave društvena pravila za pristup kreditima, a ova pravila su zahtevala od preduzeća da usvoje politiku krajnje levice u svom marketingu i politici kao rezultat. Kapitalizam stejkholdera se odnosi na homogenizaciju svih poslova u jednu ideološku celinu – umesto da se međusobno takmiče za tržišni udeo kroz inovacije, kompanije napuštaju konkurenciju zasnovanu na zaslugama i dogovaraju se kako bi zasitili mejnstrim kultizmom socijalne pravde, propagandom klimatskih promena i globalističkom retorikom.

Čineći korporativne elite „odgovornim“ za društvo, dajemo im moć da kreiraju društvo.

Međutim, WEF-ov model lažnog altruizma se pokazao kao katastrofa za opstanak preduzeća. Sada se moram zapitati da li je ovo bila namera sve vreme – da se stvori neka vrsta ESG-a koji je podstaknut probudio finansijski balon koji je uvek imao nameru da se sruši, ostavljajući zapadni svet u ruševinama.

Još od pada FTX-a, WEF tiho briše sve tragove njihove veze sa kompanijom i Fridom sa njihove veb stranice i YouTube kanala. Međutim, uticaj WEF-a je veoma očigledan u operacijama FTX-a i Fridove filozofije.

👉 KREĆE HAOS! Pariz već gori nakon zbog Makronove reforme: “Zapalićemo zemlju i dići sve u vazduh” (VIDEO) https://t.co/aSgYpoSXgj

— Nulta Tačka (@ProdukcijaNT) March 16, 2023

Bilo je više razloga za FTX kapitalne gubitke, od pada cena kriptovaluta do pronevere. Uz to, osnovni uzrok je bila ideologija kapitalizma zainteresovanih strana i oslanjanje na jeftinu likvidnost za podršku ESG politikama. I mi vidimo potpuno istu dinamiku u drugim institucijama kao što je banka Silicijumske doline.

Iznenađujuće, čak je i Međunarodni monetarni fond (kao i mnogi od nas u alternativnim medijima) upozorio na potencijalnu slabost kreditiranja vezanog za ESG u okruženju u kojem centralne banke pooštravaju likvidnost i podižu kamatne stope. MMF je 2022. izjavio:

„Rizici za finansijsku stabilnost uključuju različitu bazu investitora u odnosu na tradicionalnije investitore i potencijalno veću osetljivost na globalne finansijske uslove, s obzirom na tehnološki težak sastav mnogih ESG indeksa. To je važno razmatranje u trenutnom političkom okruženju, sa centralnim bankama u naprednim ekonomijama koje podižu kamatne stope i smanjuju prilagođavanje politike uvedene tokom pandemije – razvoj koji počinje da zaoštrava finansijske uslove širom sveta.

Gledajući u operativnu istoriju SVB-a, kompanija je bila budna noćna mora. Pogledajte njihov ESG izveštaj na 66 stranica koji je sastavljen 2021. da biste stekli osećaj koliko je banka bila daleko do ekstremne političke levice. SVB je vrhunski primer zašto je „Get Woke, Go Broke“ više od mantre, to je pravilo.

Kopajući još dublje, otkrivamo da je rukovodstvo SVB-a bilo veoma uključeno u WEF i njihovu metriku kapitalizma zainteresovanih strana (SCM), zajedno sa korporativnim upravljanjem. SVB nije samo sprovodio svaku pojedinačnu politiku koju je WEF zacrtao u svojoj agendi, već je izveštavao WEF o svom napretku.

Izloženost kapitala SVB-a bila je u velikoj meri vezana za hartije od vrednosti, ali i rizični kapital za probuđene tehnološke startapove, projekte vezane za klimatske promene i levičarske aktivističke grupe koje su se kvalifikovale za ESG kredite; sve od BLM-a do Buzzfeed-a. Drugim rečima, agresivno su ulagali u projekte sa novcem koji su gutali gotovinu i ništa nisu vraćali. Pravo pitanje je koliko je američkih banaka uključeno u ESG i WEF operacije na istom nivou kao i SVB? Desetine? Stotine?

Povećanje stope Federalnih rezervi učinilo je likvidnost ESG neodrživom. Sada je bankama preskupo da daju kredite (ili pozajmljuju) da finansiraju gubitaške poduhvate kao što su tehnološke kompanije i neprofitne organizacije koje se bave klimatskim promenama. Uključene su sve „prevelike banke da bi propale“, to je dobro poznato, ali da li imaju kapital i zaštitu da ostanu na površini uprkos omči likvidnosti centralne banke? Jasno je da su banke srednjeg nivoa poput SVB-a veoma ranjive.

Da li glavni cilj pozajmljivanja ESG-a NIJE bio da namami korporacije da promovišu „budne“(klimatsku agnedu i sl.) ciljeve, već da ih prevari da ignorišu kompetentne modele profita i inovacije, čineći ih slabim i lakim za rušenje?

„Probuđena“ invazija unutar američkog poslovnog sveta ionako počinje da umire. Već možete videti povratak na potragu za profitom i napuštanje signalizacije vrlina socijalne pravde. Vrhunac buđenja desio se tokom karantina u vezi sa virusom Covid, a sada bledi. Nikada neće imati trajnu moć, jer je previše neumerena i kultna da bi bila široko prihvaćena u američkom društvu.

Osim toga, WEF-ov koncept „Velikog resetovanja“ zahtevaće značajnu ekonomsku krizu da bi se postigao. Nema šanse da ikada nateraju Amerikance da prihvate kapitalizam zainteresovanih strana ili ekonomiju deljenja „ne posedujem ništa i srećan sam“ pod normalnim ekonomskim uslovima. Dakle, potreban im je krizni događaj da bi stvorili očaj u stanovništvu.

Gledajte na to ovako: da bi globalisti dobili ukupno korporativno upravljanje koje žele, možda koriste budni ESG da unište postojeći sistem, tako da ga mogu zameniti još prodornijom budnom strukturom. Sve dok u međuvremenu okrivljuju kapitalizam slobodnog tržišta. To je veoma slična ideja globalističkoj strategiji okrivljavanja „nacionalizma“ za same geopolitičke krizne događaje koje globalizam pokreće.

Imajući u vidu razmere „probuđene“ zasićenosti u trenutnom korporativnom svetu, ne mogu a da se ne zapitam da li je cela ekonomija potpuno trula iznutra zbog finansijskih karcinoma povezanih sa ESG i WEF-om, i jednostavno čeka da se raspadne baš kao što je to učinio SVB.

Nulta Tačka/InfoWars