Vrhovni sud Brazila želi nadzor građana: Angažuje izvođače za praćenje društvenih medija i neistomišljenika
Brazilski federalni vrhovni sud (STF) obratio se izvođačima kako bi držali na oku društvene medije i kaznili glavne kritičare – uključujući i identifikaciju njih i njihove lokacije.
Druge pravosudne institucije za koje se navodi da imaju ugovore slične prirode su Viši sud pravde, Viši radni sud, Viši izborni sud i Nacionalni savet pravde.
Izveštaji iz Brazila o ugovaranju spoljnih subjekata za vršenje onlajn nadzora zasnovani su na javnom pozivu za podnošenje ponuda (datum zatvaranja je bio 14. jun), gde je STF tražio da angažuje kompaniju koja će pratiti, u realnom vremenu, šta se odnosi na kao „digitalno prisustvo Federalnog vrhovnog suda“ na društvenim medijima.
Izvođač će takođe morati da daje upozorenja putem trenutnih poruka, dnevnih, nedeljnih i mesečnih – i kvantitativnih i kvalitativnih – analitičkih izveštaja, kao i „povremene biltene i pripremu mesečne strategije akcionog plana za delovanje na društvenim mrežama“.
Ovo je još jedan potez pravosuđa u zemlji (aktivnosti Višeg izbornog suda nude više primera) koji testira granice svojih ovlašćenja. I, to je potez koji se objašnjava potrebom da se demokratija zaštiti od „dezinformacija“.
Rak je rutinski izazivan vakcinama od 1960. godine https://t.co/YaQeIxIAYW
— Nulta Tačka (@NultaTackaSrb) June 23, 2024
Ali tu se nije zaustavilo, jer bi dugotrajne istrage Vrhovnog suda ponekad pokrivale ne samo „lažne“ već i stvarne vesti – one vrste koje su, u jednom primeru, razotkrile bivšeg sudiju da ima veze sa kompanijom optuženom za korupciju.
Izvođači će sada ne samo da vrše „kontinuirano praćenje” društvenih platformi (u potrazi za „glavnim klevetnicima”), već će i predlagati Sudu kako da „poboljša komunikaciju” sa građanima.
U prošlosti su sudije Vrhovnog suda, pa čak i generalni tužilac, pokrenuli pravne bitke protiv ljudi zbog njihovog govora na mreži, ali kada su ovi zvaničnici bili u savezu sa bivšim predsednikom Balsonarom – druge visoke sudske ličnosti, uključujući Aleksandra de Moraesa (sudiju STF) – nisu imali problema da se taj pristup nazove neustavnim.
Govoreći o ponašanju prethodnih vlasti, citirana je sudija Karmen Lusija – koja je nedavno preuzela dužnost predsednice Višeg izbornog suda iz Moraesa (dok je hvalila poslednjeg) – rekla je:
„Upotreba državnog aparata za dobijanje konkretnih informacija o političkim stavovima suprotnim vladi predstavlja uvredu osnovnog prava na slobodno izražavanje misli”.
