Vrhunski stručnjak: Ispitivanja vakcine protiv Covid-a su nameštena
Vodeći stručnjak je progovorio kako bi upozorio javnost na mRNA vakcine protiv Covida nakon što je otkrio da su medicinska ispitivanja vakcina nameštena kako bi injekcije izgledale „bezbedno i efikasno“.
Ekskluzivu je otkrio dr Rafel Lataster, poznati istraživač i bivši farmaceut povezan sa Univerzitetom u Sidneju, u Australiji.
Lataster je sažeo četiri studije koje sugerišu da je obećanje „sigurne i efikasne“ imunizacije protiv COVID-19 „preuveličano u kliničkim ispitivanjima i opservacionim studijama“.
On je izneo svoje argumente na Substack-u, zasnivajući svoje zaključke na četiri rada:
Rad glavnog autora dr Pitera Došija iz marta 2023., koji opisuje pristrasnost „prozora brojanja slučajeva“ i njegov mogući uticaj na izveštavanje o efikasnosti vakcine protiv COVID-19.
Latasterov odgovor na Došijev rad iz jula 2023., u kojem se zaključuje da je ista vrsta pristrasnosti uticala na izveštavanje o bezbednosti.
Odgovor Došija iz jula 2023. koji objašnjava kako su pristrasnosti brojanja slučajeva korišćene za statistiku kliničkih ispitivanja vakcine Pfizer i Moderna.
Latasterov sopstveni rad iz januara 2024. godine, u kojem se govori o ogromnim pristrasnostima u ispitivanjima u svetlu novijih podataka o miokarditisu, sada već poznatom neželjenom efektu injekcija.
Studija u srcu Latasterove analize bavila se pristrasnostima zbog kojih su zdravstveni zvaničnici i mediji tvrdili da su injekcije „sigurne i efikasne“ za javnu upotrebu.
Tri vrste pristrasnosti su možda doprinele početnim zvezdanim pregledima vakcina: pristrasnost pozadinske stope infekcije, pristrasnost starosti i pristrasnost broja slučajeva.
„Pristrasnost stope infekcije u pozadini“ nastaje kada studijske grupe imaju inherentno različite nivoe izloženosti.
Ekstremni primer ovoga bi bila studija o infekcijama COVID-19 koja poredi ljude koji su bili strogo izolovani u svojim domovima na početku pandemije sa lekarima koji su viđali više pacijenata sa Covid-om dnevno tokom istog perioda.
Pristrasnost stope infekcije može učiniti da čak i bezvredna vakcina izgleda veoma efikasno.
Na osnovu načina na koji većina studija izračunava efikasnost vakcine, Lataster procenjuje da bi čak i lažna vakcina mogla da bude efektivna od 67%.
U ovoj studiji, Doši je takođe spomenuo pristrasnosti vezane za uzrast i poteškoće u njihovom eliminisanju.
Novo normalno! Bivši poslanik u Belgiji osuđen na godinu dana zatvora zbog „govora mržnje“ https://t.co/j86TOsGiK1
— Nulta Tačka (@NultaTackaSrb) March 14, 2024
„Starost je možda najuticajniji faktor rizika u medicini, koji utiče na skoro svaki zdravstveni ishod“, napisao je on.
Istražitelji pokušavaju da eliminišu starosnu pristrasnost kad god mogu.
Međutim, zadatak je lakši u teoriji nego u praksi.
Početkom 2021. godine, kada je primena vakcine bila snažna, ali ograničena na starije, vakcinisani ljudi, kao grupa, bili su mnogo stariji od nevakcinisanih.
U to vreme, oni su imali samo polovinu stope infekcije mlađe generacije.
Zbog ove neravnoteže, činilo se da su vakcine efikasnije u sprečavanju infekcije nego što su bile.
Opet, samo na ovoj osnovi, Doši je izračunao pretpostavljenu efikasnost vakcine na 51%.
On je predložio da se ovaj procenat primeni kao faktor korekcije za buduće tvrdnje o efikasnosti vakcine.
Međutim, najuticajniji izvor greške bila je „pristrasnost okvira za brojanje slučajeva“.
Ključna ispitivanja vakcine protiv COVID-19 koristila su laboratorijski potvrđenu simptomatsku infekciju COVID-19 kao svoju primarnu krajnju tačku.
Ipak, ispitivanja su počela sa brojanjem slučajeva tek 7 ili 14 dana nakon primanja poslednje serije.
U ovom trenutku, subjekti su smatrani „potpuno vakcinisanim“.
Prema Došiju, nijedan od proizvođača vakcina nije pružio obrazloženje za isključivanje slučajeva koji su se desili pre ove tačke, što je prvenstveno uticalo na bezbednosno izveštavanje o neželjenim događajima.
Pfizer je bio jedini izuzetak.
Kompanija je, na strani 15 svog izveštaja o neželjenim događajima, opravdala kašnjenje navodeći da „vakcina nije imala dovoljno vremena da stimuliše imuni sistem“.
Lataster je ovo objašnjenje nazvao „bizarnim“ s obzirom na to da je prošlo dosta vremena između prve vakcine i 7, 14 ili 21 dan nakon primanja poslednje serije.
Tokom ovog perioda moglo bi se pojaviti mnogo neželjenih efekata.
Većina neželjenih efekata se javlja u prvih nekoliko dana nakon imunizacije.
„Da stvar bude još gora, nevakcinisani ne dobijaju takav „grejs period““, napisao je Lataster.
Drugim rečima, kompanije koje se bave vakcinacijom samo su brojale slučajeve, hospitalizacije i smrti među nevakcinisanim.
U međuvremenu, ti isti događaji među vakcinisanim su ignorisani.
Prema Došiju, ova pristrasnost je činila 48% efektivnosti ovih proizvoda.
Ovaj broj je veći od dozvoljene efikasnosti injekcija nakon samo nekoliko meseci.
Ove tri pristrasnosti su mogle biti svedene na minimum kroz randomizovana, placebom kontrolisana ispitivanja.
Međutim, pošto su svi proizvođači dozvolili placebo grupi da uzme vakcinu, „studije posmatranja su sve što imamo“.
U svom radu iz jula 2023., Lataster je predložio četvrti izvor pristrasnosti — definicionu pristrasnost — koji je Doši propustio.
Ovaj problem je doveo do toga da su ljudi koji su primili vakcine protiv Covid-a navedeni kao „nevakcinisani“.
Definicijska pristrasnost se odnosi na kategorizaciju ljudi kao „nevakcinisanih“ ako su primili poslednju vakcinu manje od nekog proizvoljno odabranog broja dana ranije.
Iako bi farmaceutske kompanije mogle da se zalažu za računanje tih subjekata kao „nevakcinisanih“ u svrhu utvrđivanja efikasnosti vakcine, to nema smisla za praćenje bezbednosti.
„Iako bi u nekim okolnostima moglo biti prikladno pratiti efikasnost mRNK vakcina sa tačke gledišta da su najefikasnije… nema razumnog razloga da se ovo primeni na bezbednosne analize“, kaže Lataster.
Međutim, najveća opasnost od pristrasnosti definicije nije u tome što se neželjeni događaji ne računaju.
Zabrinutost je da se signali opasnosti među vakcinisanim, koji se javljaju pre otvaranja okvira za brojanje, gomilaju sa onima koji nisu primili vakcinu.
Došijevi i Latasterovi originalni radovi su se odnosili na pristrasnosti u opservacionim studijama.
Međutim, kao što je Doši primetio u svom drugom radu, iste pristrasnosti u brojanju slučajeva takođe su bile istaknute u originalnim, placebom kontrolisanim ispitivanjima vakcine protiv COVID-19.
Na primer, slučajevi i neželjeni događaji koji su se javili nakon vakcinacije, ali pre nego što se „prozor“ otvorio, bili su ili neubrojani ili su dodeljeni nevakcinisanoj grupi.
To je dovelo do toga da se vakcina čini sigurnijom i efikasnijom nego što je bila.
Lataster je odgovorio sa još jednim dokumentom koji ukazuje na dodatna pitanja.
U jednoj Pfizer studiji, postojao je veliki broj pacijenata koji su „izgubili zbog praćenja“ — subjekata koji zbog lošeg zdravlja, teške reakcije na vakcinu ili nekog drugog razloga nisu ostali u studiji dovoljno dugo da bi se njihovi rezultati prebrojali.
Subjekti izgubljeni zbog praćenja bili su dovoljno brojni da su snažno uticali na rezultate u jednom ili drugom pravcu.
Takođe je bilo više od 3.000 slučajeva sumnjivih, ali nepotvrđenih COVID-19 u ukupnoj studijskoj populaciji.
Ovaj broj je skoro ravnomerno podeljen između grupa koje su primale tretman i placebo grupa.
Ovi slučajevi, napisao je Lataster, „drastično bi umanjili procene efikasnosti lečenja“.
Na primer, na osnovu pet slučajeva COVID-19 među vakcinisanim i 95 slučajeva među nevakcinisanim, moglo bi se tvrditi da je vakcina bila veoma efikasna.
Međutim, dodavanje 1.000 slučajeva COVID-19 u obe grupe, 1.005 slučajeva naspram 1.095 slučajeva je daleko manje impresivno, kaže Lataster.
„Na ovaj način, proizvod sa manje od 10% efikasnosti može da se učini da izgleda efikasan preko 90%“, napisao je Lataster.
„Svašta se može zahtevati pomoću izmanipulisanih podataka.“
Latasterov drugi rad je takođe pokrenuo dodatnu sigurnost i jedno pitanje efikasnosti koje je Doši propustio u svom originalnom radu.
Sigurnosni signal je miokarditis, odnosno zapaljenje i oštećenje srčanog mišića.
Miokarditis je bio vruća tema zbog izveštaja o mladim, naizgled zdravim vakcinisanim pojedincima koji su iznenada umrli.
Pitanje efikasnosti uključuje negativnu efikasnost, proces kojim vakcina postaje sve manje efikasna, do tačke u kojoj su vakcinisane osobe izložene većem riziku od infekcije.
Lataster je citirao drugu studiju u American Journal of Epidemiology koja tvrdi:
„Prednosti mRNA COVID-19 vakcine u zaštiti od omikron varijante prevazilaze rizike, bez obzira na starost, pol i komorbiditet.
Prema Latasteru, ovaj rad pokazuje da je svaka potencijalna korist od vakcinacije bila minimalna i da možda neće biti „neto koristi, a možda čak i neto deficita“ od vakcinacije protiv COVID-19.
