Vučić o trgovini oružjem s Izraelom: „Jedini sam u Evropi koji to radi“
U intervjuu za izraelski list Jerusalem Post, predsednik Srbije Aleksandar Vučić govorio je o aktuelnim odnosima Srbije i Izraela, vojnoj i privrednoj saradnji, podršci izraelskom narodu, ali i pritiscima kojima je izložen zbog zbližavanja sa Tel Avivom.
Vučić je otkrio da je svega dan nakon napada na Izrael 7, oktobra 2023., primio poruku predsednika Isaka Hercoga, a da je Srbija u roku od četiri dana, uprkos komplikovanim procedurama i bezbednosnim protokolima, bila spremna da reaguje.
Prema podacima Balkan Insight-a i lista Haaretz, srpski izvoz oružja u Izrael tokom 2024. dostigao je 42,3 miliona evra – čak 30 puta više nego godinu dana ranije.
Srbija se time pozicionirala kao ključna tačka u izraelskom lancu snabdevanja u oblasti odbrane.
„Danas sam jedini u Evropi koji trguje vojnom municijom s Izraelom. I zato me često kritikuju“, izjavio je Vučić, komentarišući optužbe, a koje je on odbacio kao neosnovane.
Bez obzira na političke pritiske i negativne narative, Vučić ističe da Srbija ostaje dosledna u podršci Izraelu.
Vučić je posebno istakao ponašanje srpskih navijača i javnosti u periodu posle 7. oktobra, kada su izraelski sportski timovi, usled ratnih okolnosti i bojkota, domaće utakmice igrali u Srbiji.
Vučić je otkrio i da je lično intervenisao u slučaju Alona Ohela – izraelsko-srpskog državljanina kojeg Hamas drži u Gazi
Saradnja dve zemlje, međutim, nije ograničena samo na sektor odbrane. Spoljnotrgovinska razmena u 2024. iznosila je 199,2 miliona dolara, dok je izvoz iz Srbije u Izrael porastao za 75,2%, a uvoz za 40,9%. Samo u prva dva meseca 2025. godine, srpski izvoz skočio je za gotovo 200%.
Rast je zabeležen i u turizmu – broj izraelskih turista povećan je za 73%, a broj noćenja za 86,5% početkom ove godine. Dodatno, saradnja se širi i na biotehnologiju i sajber bezbednost.
U političkom delu intervjua, Vučić je zahvalio Izraelu na uzdržanosti tokom glasanja o rezoluciji o genocidu u Srebrenici u Generalnoj skupštini UN.
Ipak, prećutkuje se činjenica da i „uzdržan“ glas podržava legitimitet rezolucije, pa se taj gest ne može tumačiti kao diplomatski otklon, već najviše kao odložena potvrda.
Govorio je i o gestovima, poput podizanja žute zastave sa Davidovom zvezdom 2020. godine na zgradi Predsedništva, ističući da je to bio izraz iskrenog poštovanja prema jevrejskom narodu.
Međutim, u trenutku kada međunarodna zajednica preispituje balans između podrške Izraelu i odgovornosti prema civilnim žrtvama u Gazi, Vučićeva politika ne pokazuje nijanse – već bezrezervnu lojalnost.
Ostaje pitanje: da li je interes Srbije da bude tihi, ali pouzdani partner Tel Avivu, i po koju cenu?
Nulta Tačka/Mediji
