Vukovi u ovčjoj koži: Fabijansko društvo i Svetski ekonomski forum
Njihov krajnji cilj je totalitarna socijalistička svetska vlada. Vukovi su bili tamo na vidiku više od 100 godina.
Fabijansko društvo je osnovano u Londonu 1884. „Da promoviše veću jednakost moći, bogatstva i mogućnosti; vrednost kolektivne akcije i javne službe; odgovornu, tolerantnu i aktivnu demokratiju; državljanstvo, slobodu i ljudska prava; Održivi razvoj; i multilateralnu međunarodnu saradnju“.
Ako ovo zvuči prilično banalno i previše poznato, čitajte dalje, jer postaje potpuno zlokobno.
Od samog početka, Fabijanci su želeli da uspostave „socijalističku svetsku vladu“, što je bio cilj koji su delili slični pokreti tog doba. Međutim, dok je većina socijalističkih grupa pozivala na direktnu revoluciju, Fabijanci su pribegli postepenom i prikrivenom pristupu da bi postigli ovaj cilj.
Prema autoru Džonu Perdjuu, „Logo Fabijanskog društva, kornjača, predstavljala je sklonost grupe za spor, neprimetan prelazak na socijalizam, dok je njen grb, ‘vuk u ovčjoj koži’, predstavljao njenu preferiranu metodologiju za postizanje njenog cilja”.
Rani Fabijanci, kao što su Edvard Karpenter, Džon Dejvidson, Hejvlok Elis i Edvard R. Piz, smatrani su oličenjem „vizionarske viktorijanske elite“. Elis je, u stvari, bio istaknuti eugeničar. Takođe je bio (akademski) stručnjak za homoseksualnost i mešavinu seksualnih perverzija. Zabeleženo je da je Elis do 60. godine bio impotentan – sve do trenutka kada je njegova žena urinirala na njega! Nije ni čudo što je uživao da piša po običnim ljudima, da tako kažem.
Ako se deca danas indoktriniraju masovnom seksualizacijom i rodno disforičnim nastavnim planovima i programima u školama, treba samo zahvaliti Elisu i njemu sličnim kulturnim marksistima za ovo stanje nazadovanja. (Fenomen „woke“-a danas je još jedno blebetanje kulturnog marksizma.)
Ostali slavni članovi Društva uključivali su dramske pisce i eugeničare poput Džordža Bernarda Šoa; teozofa i slobodnih zidara poput Eni Bezant (koja je kasnije proslavljena na indijskoj marki iz 1963.); i hrišćanski socijalisti poput Čarlsa Marsona. Ova šarolika grupa bila je samo stepen ili dva udaljena od okultista poput Helene Blavacki i ozloglašenog Alistera Kroulija.
Fabijanci su uspeli da se ubace u gornji deo angloameričkog sveta, kao i u urbanu radničku klasu. Ovaj dualizam je bio još jedna manifestacija strategije „zavadi pa vladaj“ koja se koristila širom Britanske imperije. Kao sporedna napomena, njihova podrška muslimanskom pokretu Hilafat na kraju je dovela do podele Indije i trajnih etno-religijskih podela u drugim delovima sveta. Ipak, prvi premijer nezavisne Indije, Džavaharlal Nehru, bio je Fabijanac kome je mentorka bila Eni Bezant – britanski doajen Društva! Li Kuan Ju, prvi premijer Singapura, jednom je priznao da je njegovo početno političko gledište oblikovalo fabijanizam.
Srušio se san evropskih elita o neokolonijalnoj moći u Africi i istočnoj Evropi https://t.co/DBHpFa65Ih
— Nulta Tačka (@NultaTackaSrb) September 18, 2023
Društvo je, uz raskošna sredstva anglo-američke oligarhije, ubrzo osnovalo prestižne institucije visokog obrazovanja kao što su Londonska škola ekonomije, Imperijal koledž i Londonska poslovna škola; kao i niz različitih istraživačkih centara, grupa za zastupanje i tajnih društava. Ove institucije su se ubrzo razmnožile poput pipaka hobotnice planetarne veličine. Među njima je bila međunarodna mreža subverzivnih socijalističkih partija i subjekata koji su – posle 1951. – delovali pod okriljem Socijalističke internacionale.
Fabijanci su nekada čak imali 200 članova u Donjem domu Velike Britanije. Sa takvim uticajem, oni su, prirodno, igrali značajnu ulogu u oblikovanju globalnih poslova – sve do osnivanja Ujedinjenih nacija i dalje.
Ali ka kom cilju?
Dodatak II Istorije Fabijanskog društva Edvarda R. Piza počinje ovom izjavom
Osnova Fabijanskog društva
Fabijansko društvo se sastoji od socijalista.
Stoga ima za cilj reorganizaciju društva oslobađanjem zemljišta i industrijskog kapitala od individualne i klasne svojine, i njihovo davanje u zajednicu za opštu korist. Samo na taj način se prirodne i stečene prednosti zemlje mogu ravnopravno podeliti sa celim narodom.
Društvo shodno tome radi na izumiranju privatne svojine u zemlji i posledičnom pojedinačnom prisvajanju, u obliku rente, cene plaćene za dozvolu korišćenja zemlje, kao i za prednosti superiornog zemljišta i lokaliteta.
Ovo se dobro uklapa sa savremenim obećanjem Svetskog ekonomskog foruma (WEF) „nećete imati ništa i bićete srećni“ do 2030. godine, zar ne? Sličnosti se tu ne završavaju. Šoov pojam o uklanjanju „beskorisnih izjelica“ naišao je na eho od strane glavnog ideologa i savetnika WEF-a, Juvala Noa Hararija.
Fabijanac Džordž Bernard Šo je takođe verovao da je SSSR „Unija fabijanskih republika“; Lenjin je bio „najveći državnik Evrope“; a Staljin je bio „dobar Fabijanac“.
Sada, zašto bi Rotšildi, Rokfeleri i razne elite anglo-američkih visokih finansija, društva i inteligencije imali ikakve veze sa društvom koje ima za cilj da ih istrebi? Zato što Fabijansko društvo i njegova savremena WEF iteracija nisu bili ništa drugo do „veličanstveni paraziti“ – da parafraziram Šoa. Ne može postojati svetska vlada bez parazitske klase koja može rutinski da iscrpi energiju, inovacije i nade 99,99% čovečanstva. Ujedinjene nacije i njihove pritoke, kao i Svetski ekonomski forum ovde deluju kao utemeljivači.
Kao što je Konferencija Socijalističke internacionale u Oslu od 2. do 4. juna 1962. objavila: „Krajnji cilj partija Socijalističke internacionale nije ništa manje nego svetska vlada. Kao prvi korak ka tome, oni nastoje da ojačaju Ujedinjene nacije… Članstvo u Ujedinjenim nacijama mora postati univerzalno”.
Prilično alarmantno, sadašnji generalni sekretar UN Antonio Gutereš je bivši predsednik Socijalističke internacionale.
Fabijanska strategija je bila dvostruka: prvo, oni su odabrali određene ekonomske teorije da bi pružili „naučnu“ podršku svojoj socijalističkoj ideologiji. Drugo, preko obrazovnih institucija, istraživačkih centara i prestižnih stipendija, stvorili su uzastopne generacije visokih državnih službenika i nacionalnih lidera koji su unapred programirani da sprovode Fabijansku politiku.
Sada, zar ovo sablasno ne podseća na hvalisanje WEF-a da prodire u nacionalne kabinete širom sveta sa mladim globalnim liderima?
Čak je i ruski predsednik Vladimir Putin bio istaknut kao štićenik WEF-a. Koliko ja znam, Kremlj nikada nije opovrgao ovu tvrdnju. Nije ni čudo da se rat u istočnoj Ukrajini odugovlači u nedogled – kada je Moskva mogla da ga dovede do kraja početkom prošle godine. Jevgenij Prigožin, popularni kritičar ruske vojne strategije u istočnoj Ukrajini, na kraju je ubijen. Oni koji ne razumeju fabijansku lažnu dihotomiju verovatno će na kraju postati njene žrtve. Pitajte prve boljševike.
Između Fabijanskog društva i Svetskog ekonomskog foruma, imamo globalnu hidru vukova na čelu praktično svake vlade. Brzi globalni nalozi, u ovim okolnostima, bili bi suvišni i lako izvršivi.
Na kraju krajeva, čak je i WEF priznao da su nedavna zaključavanja zbog Covid-19 predstavljala „najveći svetski psihološki eksperiment“. I vlade još uvek ne dovode u pitanje razloge iza ove farse vođene histerijom koja je navela njihove nacije ka bankrotu. Umesto toga, oni kopaju dublje rupe za sebe i svoje narode.
Da parafraziramo novinara Edvarda R. Maroua, „nacije ovaca će roditi vlade vukova“. U ovim okolnostima, jedina preostala opcija je Veliko resetovanje i sve njegove posledice.
Autor: Dr Mathew Maavak
