WEF nastoji da kontroliše sve resurse i sve ljude
Cilj misije Svetskog ekonomskog foruma (WEF) je izuzetno jednostavan: najpametniji, najbolji ljudi na svetu treba da vladaju svima ostalima. Rečeno u stilu WEF-a, njihove šeme totalnog nadzora i modifikacije ponašanja stvoriće „održivu“ budućnost za čovečanstvo. Ljudi postaju ništa drugo do „stvari“ koje treba brojati, mešati, kategorisati, označavati, nadgledati, manipulisati i kontrolisati. Oni postaju ništa drugo do zupčanici u velikoj transhumanističkoj, tehnokratskoj mašini WEF-a.
Kada je ser Tomas Mor napisao svoju društveno-političku satiru o izmišljenom ostrvskom društvu u Novom svetu, dao mu je izmišljeno ime, Utopija, izvedeno iz jednostavnog grčkog i znači „ne-mesto“. Iako je Mor duhovito govorio svojoj publici da njegova idealizovana zajednica ne postoji nigde, vekovi centralnih planera koji su jurili za fantazijom utopijskih društava nisu uspeli da shvate šalu. Još gore, za svaku miroljubivu versku zajednicu koja traži odvajanje od moderne civilizacije, postoji tiranin gladan moći koji želi da nametne svoju volju svima ostalima.
Pridružite nam se – https://t.me/nultatacka
Čini se kao da ne prođe ni jedna generacija kada se neki megaloman ne podigne da kaže: „Ako samo svet uradi baš ono što ja zahtevam, ja ću vam predati raj ovde na Zemlji“. Obično ovi isti narcisi ostaju u istoriji zapamćeni kao sujetni glupani ili krvožedni tirani — često i jedno i drugo.
Danas se Klaus Švab uzdiže kao lider Svetskog ekonomskog foruma (WEF) kako bi obećao „veliko resetovanje“ za ljudsku rasu. On zamišlja buduću utopiju koja se postiže tehnološkom preciznošću, centralizovanim upravljanjem resursima Zemlje, pažljivim posmatranjem građana, spajanjem ljudske i veštačke inteligencije i monopolizacijom vladine moći od strane male profesionalne klase sa priznatom stručnošću. Iako je WEF proveo poslednjih 50 godina organizujući konferencije, objavljujući predloge politika i povezujući svetske lidere u industriji, bankarstvu, informacionim tehnologijama, prikupljanju obaveštajnih podataka, vojnoj strategiji i politici, cilj njegove misije je izuzetno jednostavan: najpametniji, najbolji ljudi u svetu treba da vladaju svima ostalima.
Odvojeno od svih svojih pretenzija o „spasavanju sveta“ od nekontrolisanog rasta stanovništva i klimatske apokalipse, WEF nije ništa novo. Njegovi temelji postoje barem od Platonovog vremena, kada je pre dva i po milenijuma grčki filozof predložio da će idealnim gradom-državom vladati „kraljevi filozofi“. Baš kao što je Platon istraživao svet i predvidljivo zaključio da ljudi iz njegovog zvanja logično treba da upravljaju svima ostalima, globalne „elite“ Svetskog ekonomskog foruma su došle do zapanjujuće slične odluke. Daleko od toga da unaprede bilo šta napredno ili moderno, Švab i njegovi pomoćnici hodaju stopama stare Grčke. Već pola veka, članovi WEF-a su bili u potrazi da osmisle savršenu globalnu vladu bez ikakvog glasa od stanovništva zapadnih zemalja(bez ikakvih izbora), i na ničije iznenađenje, ti isti „kraljevi filozofi“ su sami sebe imenovali da donesu odluku. Kako zgodno.
👉 Mađarska premešta ambasadu u Jerusalim u pokušaju da podrži Netanjahuovu reformu pravosuđa https://t.co/URlrmIdeRA
— Nulta Tačka (@ProdukcijaNT) March 6, 2023
Kao što je slučaj sa skoro svim vizijama Utopije, novi svetski poredak WEF-a biće izuzetno centralizovan. „Stručnjaci“ za klimatske promene će odrediti koje vrste energije mogu da koriste preduzeća i potrošači. „Stručnjaci“ za održivost će odrediti koju hranu ljudi (barem ne „elitna“ vrsta) mogu da jedu. „Stručnjaci“ za dezinformacije će odrediti koje vrste vesti i koja strana debate mogu biti poznate i promovisane. „Stručnjaci“ za zdravstvenu negu će odrediti koliko puta svakom građaninu moraju biti ubrizgane sve novije „vakcine“, da li građani moraju da budu u izolaciji „za njihovo dobro“ i da li moraju da se nose maske za lice da bi se dokazalo kontinuirano poštovanje pravila. „Stručnjaci“ za ekstremizam će utvrditi koje su vrste govora „štetne“. „Stručnjaci“ za rasizam će odrediti koje grupe u društvu imaju nepravedne „privilegije“. „Stručnjaci“ za nejednakost će odrediti čija se imovina mora uzeti i koje grupe država treba da nagradi. „Stručnjaci“ za sve što država zahteva utvrdiće da država postupa razumno na svakom koraku. Međutim, sloboda misli, sloboda govora, individualna prava i druge lične slobode malo će značiti u budućnosti koju je konstruisao WEF i koja se zasniva na stručnosti koju je odobrio kralj filozof. Ni u kom trenutku se ne može dozvoliti da potrebe, želje ili brige pojedinca ometaju „veće dobro“. Ovo je Švabova mračna vizija Utopije.
Ako on i klan WEF-a to izvedu, oni će to učiniti koristeći tehnologiju da oslabe, a ne osnaže ljudsku rasu. Ljudi su se već upoznali sa novim uslovima svog budućeg porobljavanja. Digitalne valute centralne banke će omogućiti vladama ne samo da prate prihode i istoriju kupovine svakog građanina u realnom vremenu, već i da ograniče ono što osoba može potrošiti u zavisnosti od društvenih kreditnih rezultata koje odredi vlada, uočenih kršenja „opšteg dobra“ ili možda nepravednog posedovanje „sistemske privilegije“. Digitalni vakcinalni pasoši ne samo da će obezbediti univerzalno praćenje kretanja svake osobe, već će takođe obezbediti usaglašenost sa budućim obaveznim naredbama tokom proglašenih „hitnih zdravstvenih situacija“. Lični ugljenični otisci koji mere „krivu” svakog pojedinca za takozvane klimatske promene izazvane čovekom imaće efekat snimanja svega što osoba jede i gde god da ide, dok će svakog građanina stalno „gurati” ka digitalnim nagradama ili kaznama da modifikuju ponašanje prema preferiranim standardima vlade. Podrazumeva se da kada bilo koja vlada poseduje tako svemoćna ovlašćenja, invazije na privatnost će se samo proširiti, proglašene „hitne zdravstvene situacije“ će postati samo brojnije, a „guranje“ vlade će postati samo nametljivije.
Ako ovo zvuči više distopijski nego utopijski i pomalo kao neželjeni zatvor koji nadgledaju neuračunljivi vladini agenti, to je upravo ono što to predstavlja. Službenici WEF-a više ni ne kriju svoje namere, već idu toliko daleko da guraju izgradnju „pametnih gradova“ ili „petnaestominutnih gradova“ u koje se desetine miliona ljudi mogu preseliti, živeći jedni pored drugih u malom kompleksu, i krećući se kroz konstantan lavirint ulaza i izlaza kojima se pristupa isključivo putem verifikacije i odobrenja digitalne lične karte. U suštini, cilj je da se stvori digitalni panoptikum koji implementira sve gore navedene programe nadzora, da budućim vladarima pruži apsolutnu kontrolu, dok sve ostale ostavi u trajnom stanju pokornog zatvora. Rečeno WEF-om, takve šeme totalnog nadzora i modifikacije ponašanja će stvoriti „održivu“ budućnost za čovečanstvo. Nema sumnje da se zatvorski upravnici osećaju slično kada se osuđenici drže iza rešetaka u redovima obezbeđenih kaveza. Razlika je u tome što se u Utopiji WEF-a ne sme počiniti zločin da bi se požnjele Švabove nepravedne „nagrade“.
Sada, ako bi zapadnjaci procenili ono što im dolazi na ovom putu, mogli bi da ustanu i odupru se novom svetskom poretku WEF-a. Upravo iz tog razloga, najvažniji rat koji se danas vodi je onaj o kome se nikada otvoreno ne govori u štampi: tajni rat oko informacija. Kada je ljudima dozvoljeno da otvoreno raspravljaju o idejama na javnom trgu (uključujući digitalni kvadrat društvenih medija i veb stranice bez zabrana pretraživača), to „slobodno tržište ideja“ će ići tamo gde ih ljudi koji raspravljaju o tim idejama vode. Da bi vladini „narativi“ ne samo opstali već i da bi dominirali svim „suprotnim“ mišljenjima, platforme koje su saveznici vlade moraju nagnuti vagu slobode govora u svoju korist ismevanjem, cenzurom ili direktnom kriminalizacijom misli i reči disidentskih umova. Na bilo kom drugom tržištu, takvo namerno mešanje bi se smatralo antikonkurentnim dosluhom kojim se krše antimonopolski zakoni, ali pošto pomoćnici Svetskog ekonomskog foruma tretiraju konkurentsku slobodu govora kao opasnu „dezinformaciju“, „slobodno tržište ideja“ je transformisano u kontrolisano „siguran prostor” za prijatelje vlasti.
Šta se dešava kada se ambivalentnost vlade prema slobodi govora kombinuje sa amoralnom tehnokratskom silom koja stoji iza planova WEF-a za globalnu utopiju? Pa, kao što je gospodin Švab nedavno izjavio na samitu svetske vlade u Dubaiju kada je razgovarao o veštačkoj inteligenciji (AI), čet-botovima i digitalnim identitetima: „Ko ovlada tim tehnologijama — na neki način — biće gospodar sveta“. (Posle toga, da li se vlada jednog sveta još uvek smatra „teorijom zavere“?) Ako WEF kontroliše digitalni svet, onda će u suštini kontrolisati ljude. Nekada stvar naučne fantastike, tehnokrate WEF-a čak imaju plan da „hakuju“ umove zaposlenih praćenjem i dekodiranjem njihovih moždanih talasa.
Gugl je uključen u takvu kontrolu misli: objavio je svoju nameru da proširi program „pre-bunking” koji bi trebalo da „imunizuje” ljude protiv onoga što Gugl vidi kao „propagandu” ili „dezinformacije” indoktrinirajući nesuđene korisnike interneta sa Guglovom sopstvenom kućom- pripremljena, ali odobrena propaganda. Manipulišući Google-ovim korisnicima bez njihovog znanja, gigant pretraživača može da odbije konkurentske ideje – sjajno!
Osnivač Majkrosofta Bil Gejts oseća se na isti način. U intervjuu nemačkom listu Handelsblatt, samozvani stručnjak za vakcine tvrdi da bi tehnologije veštačke inteligencije trebalo da se koriste kao moćno oruđe za borbu protiv „digitalnih dezinformacija“ i „političke polarizacije“. Ovo dolazi nakon nedavnog otkrića da Majkrosoft već koristi britanski istraživački centar, Globalni indeks dezinformacija (GDI), da tajno stavi na crnu listu konzervativne medijske kompanije u Sjedinjenim Državama i spreči ih da ostvare prihod od reklama. Američki Stejt department finansira GDI-jev rad na „dezinformacijama“ preko sredstava poreskih obveznika Nacionalnoj zadužbini za demokratiju i sopstveni centr za globalno angažovanje, koji se zatim prebacuju na GDI pre nego što GDI opere bezobraznu diskriminaciju sa stanovišta nazad Microsoftu i drugim kompanijama iza tankog vela „objektivnosti“.
Prateći WEF model stvaranja svemoćnog partnerstva između privatne industrije i vlasti, Microsoft i Stejt department su smislili kako da potkopaju neslaganje tako što će organizacija treće strane, GDI, označiti sav takav govor kao „štetne dezinformacije“ na svojoj „Listi dinamičkog isključenja“.
Isto tako, javno finansirane novinske kuće širom Zapada — uključujući Nemačku, Kanadu, Švajcarsku i Belgiju — rade zajedno na „razvoju rešenja zasnovanih na mreži“ za ciljanje „komentara mržnje i sve većeg broja dezinformacija“. Šta bi moglo poći po zlu kada se institucije pod državnom kontrolom dogovaraju da kontrolišu širenje informacija? Kao što je bivši izvršni direktor Tvitera „Poverenje i bezbednost“ Joel Rot svedočio pred Kongresom, „neograničena sloboda govora paradoksalno dovodi do manje govora, a ne više“. Iz ovog orvelovskog standarda dvostrukog govora, jasna linija koja razdvaja zaštitu slobode govora od direktne cenzure je da li govornik artikuliše tačke gledišta u saglasnosti sa vladajućom koalicijom velikih tehnoloških titana i vlasti WEF-a ili ne. U Švabovoj utopiji nema mesta za istinsku slobodu govora.
Šta se dešava kada se posao cenzure javnosti u potpunosti stavi u digitalne ruke veštačke inteligencije? Iako su neki politički lideri upozorili da bi veštačka inteligencija mogla da bude „egzistencijalna pretnja“ čovečanstvu, pa čak i kada pioniri tehnologije kao što je bivši šef Gugla Erik Šmit priznaju da kompjuterske sisteme sa veštačkom inteligencijom treba posmatrati tako moćne kao nuklearno oružje, žurba ka utopiji koju je konstruisala veštačka inteligencija ide punom brzinom napred. To bi svakom zdravom umu trebalo da izazove sumnju. Na kraju krajeva, kognitivne predrasude velikih tehnoloških „elita“ kao što su Gejts, Šmit i drugi će se skoro sigurno prevesti u digitalne predrasude za bilo koju veštačku inteligenciju.
ChatGPT, AI softverski program pokrenut krajem prošle godine, već plaši ljude svojom otvorenom političkom pristrasnošću. U jednom slučaju, AI je zaključila da je korišćenje rasnog vređanja gore od dopuštanja da grad bude uništen nuklearnom bombom. U drugom, AI je opravdavao potiskivanje Trampovih glasača kao neophodno za „odbranu demokratije“ i sprečavanje širenja „opasnog govora“, dok je istovremeno tvrdio da „AI ne bi trebalo da se koristi za suzbijanje slobode govora“ Bajdenovih pristalica. U međuvremenu, čim su neki eksperimentatori dobili pristup Microsoft-ovom novom chatbot-u koji pokreće veštačka inteligencija, sintetički mozak je počeo da preti ljudima.
Ovi zabrinjavajući rani znaci daju verodostojnost Šmitovom upozorenju da AI treba smatrati jednako i inherentno opasnom kao i nuklearne bombe. Međutim, ono u čemu se on i druge globalne „elite“ koje su saveznici WEF-a razlikuju od naučnika uključenih u projekat Menhetn, jeste njihova naizgled hitna želja da okrenu ovo neverovatno oružje veštačke inteligencije direktno protiv zapadnih naroda.
Jasno je da, ako Švabov Svetski ekonomski forum namerava da uvede utopiju koju pokreće veštačka inteligencija u kojoj on može da bude „gospodar sveta“, onda on nema mnogo koristi od ljudskih bića. U veoma stvarnom smislu, ljudi postaju ništa drugo do „stvari“ koje treba brojati, mešati, kategorisati, označavati, nadgledati, manipulisati i kontrolisati. Oni postaju ništa drugo do zupčanici u velikoj transhumanističkoj, tehnokratskoj mašini WEF-a – korisni neko vreme, možda, ali na kraju teret za hranjenje i smeštaj i logično potrošni. Ako veštačka inteligencija može da razmišlja šta je potrebno Švabu i da podrži ideje koje Švab obožava, onda ljudi su samo prepreka na tom putu. Ukoliko Svetski ekonomski forum dobije svoju centralizovanu utopiju, „problem“ ljudske rase biće ogroman korak ka njenom konačnom uklanjanju.
