Sve vesti Svet

ZA MANJE OD 24h SZO glasa o sporazumu o pandemiji! Preuzimanje nadležnosti ministarstava zdravlja

ZA MANJE OD 24h SZO glasa o sporazumu o pandemiji! Preuzimanje nadležnosti ministarstava zdravlja

Članovi Svetske zdravstvene organizacije (SZO) su manje od jednog dana od glasanja o međunarodnom sporazumu o pandemiji i amandmanima na Međunarodnu zdravstvenu regulativu (2005) koji bi neizabranoj SZO dali veću kontrolu nad nacionalnim odlukama o hitnoj zdravstvenoj zaštiti i nova ovlašćenja da progura pasoše za vakcine, globalni nadzor i „globalno koordinisane akcije“ koje se bave „dezinformacijama“ kad god se proglasi „hitna zdravstvena situacija“.

Od 22. do 28. maja, predstavnici 194 države članice SZO (koje predstavljaju 98% svih zemalja u svetu) prisustvovaće sastanku Svetske zdravstvene skupštine u Ženevi i glasati o ovom sporazumu i predloženim amandmanima na Međunarodni zdravstveni pravilnik (IHR). Ako budu usvojeni, i ugovor i amandmani na IHR biće pravno obavezujući prema međunarodnom pravu.

Međunarodni sporazum o pandemiji

Svetska zdravstvena skupština (WHA), telo za donošenje odluka SZO, uspostavila je međuvladino pregovaračko telo (INB) za izradu i pregovore o „globalnom sporazumu o prevenciji, spremnosti i odgovoru na pandemiju“ u decembru 2021. WHA ima za cilj da se ovaj ugovor usvoji prema članu 19. Ustava SZO koji daje SZO ovlašćenje da nametne pravno obavezujuće konvencije ili sporazume državama članicama SZO ako dve trećine SZO glasa za njih.

Dok je SZO ovo uokvirila kao međunarodni sporazum o pandemiji, najnoviji nacrt sporazuma je od tada evoluirao da pokrije sve „hitne zdravstvene situacije“. Za razliku od pojma „pandemija“, koji je ograničenog obima i odnosi se na širenje zaraznih bolesti širom sveta, definicija SZO „vanredne situacije za javno zdravlje od međunarodnog značaja“ (PHEIC) je mnogo šira i primenjuje se na sve vrste bolesti, bez obzira o tome da li su zarazne:

„PHEIC je definisan u IHR-u (2005) kao „vanredni događaj za koji je utvrđeno da predstavlja rizik za javno zdravlje drugih država kroz međunarodno širenje bolesti i da potencijalno zahteva koordinisan međunarodni odgovor“.

Nacrt ugovora stavlja „SZO u centar” i učvršćuje SZO kao „upravljački i koordinacioni autoritet za međunarodno zdravlje” i daje mu široka, pravno obavezujuća ovlašćenja da primora države članice da usvoje mnoge od nametnutih alata za cenzuru i nadzor tokom pandemije COVID-19.

Neke od ključnih oblasti nacrta ugovora uključuju:

Međunarodni vakcinalni pasoši i praćenje kontakata: od država članica će se tražiti da „podrže razvoj standarda za izradu digitalne verzije Međunarodnog sertifikata o vakcinaciji i profilaksi“ (zvanični pasoš SZO za vakcinu). SZO će takođe „razviti norme i standarde“ za „aplikacije digitalne tehnologije relevantne za međunarodna putovanja“, kao što su aplikacije za praćenje kontakata i digitalni zdravstveni obrasci.

Globalni nadzor: SZO će sprovoditi „koordinisani globalni nadzor pretnji po javno zdravlje“ i od država članica će se tražiti da izgrade svoje sisteme nadzora i da rade sa „globalnim sistemima SZO za nadzor“. Nedržavni akteri (koji bi mogli uključivati velike tehnološke kompanije) takođe će morati da rade sa vladama, SZO i drugim međunarodnim partnerima kako bi iskoristili svoje „značajne podatke“ da bi „stvorili najjače moguće sisteme ranog upozorenja i reagovanja“.

Rešavanje „dezinformacija“ i „previše informacija:“ Nacrt sporazuma podstiče „nacionalne i globalne koordinirane akcije za rešavanje dezinformacija i stigmatizacije, koji potkopavaju javno zdravlje“. Od država članica će se takođe tražiti da ojačaju svoje pristupe „upravljanju infodemijom“ (izraz koji je skovala SZO i koji se odnosi na „previše informacija uključujući lažne ili obmanjujuće informacije u digitalnom i fizičkom okruženju tokom izbijanja bolesti.“) Pored toga, ne-državni akteri će od aktera tražiti da rade sa vladama u borbi protiv dezinformacija.

Finansiranje: Članovi SZO će zajedno platiti SZO preko 950 miliona dolara na ime članarina za 2022-2023 i već su platili preko 270 miliona dolara dobrovoljnih doprinosa za 2020-2021. I ovaj nacrt ugovora predlaže da zemlje G7 (Kanada, Francuska, Nemačka, Italija, Japan, UK i SAD) takođe plate 11 milijardi dolara za „Access to COVID-19 Tools Accelerator (ACT-A)“. Pored toga, namerava da stvori „Međunarodni fond za finansiranje pandemije“ koji će izvlačiti dugoročne (10-15 godina) doprinose od 5-10 milijardi dolara godišnje.

Ovde smo dobili kopiju nacrta ugovora za vas.

Ako ovaj nacrt ugovora bude odobren na sastanku WHA od 22. maja do 28. maja, INB će održati drugi sastanak 1. avgusta na kojem će se razgovarati o napretku u nacrtu. Izveštaj o napretku će potom biti dostavljen na 76. sastanku WHA u maju 2023. Konačni ugovor će zatim biti predstavljen na usvajanje na 77. sastanku WHA u maju 2024.

Predložene izmene i dopune Međunarodnih zdravstvenih propisa (2005)

Dana 18. januara, Bajdenova administracija je tiho poslala SZO-u svoje opsežne predložene amandmane na IHR. Detalji ovih predloženih amandmana objavljeni su tek 12. aprila, skoro tri meseca nakon što su poslati.

Prema sadašnjem IHR-u, 196 zemalja je zakonski dužno prema međunarodnom pravu da izgrade sposobnost otkrivanja i prijavljivanja potencijalnih vanrednih situacija u javnom zdravlju širom sveta i da brzo reaguju na vanredne situacije javnog zdravlja od međunarodnog značaja (PHEIC) kad god ih proglasi SZO.

Ovi predloženi amandmani Bajdenove administracije daju SZO i njenom generalnom direktoru, dr Tedrosu Adhanomu Gebrejesusu, nova ovlašćenja da proglase vanredne situacije u javnom zdravstvu, čak i pored prigovora država članica, i da sprovode globalne mere nadzora koje zahtevaju masovno prikupljanje podataka o genetskoj sekvenci.

Neki od ključnih amandmana koje postavlja Bajdenova administracija uključuju:

Povećana ovlašćenja SZO da proglasi „potencijalne” vanredne situacije: Trenutno, SZO može da proglasi PHEIC samo kada postoji stvarni „rizik za javno zdravlje drugih država kroz međunarodno širenje bolesti”. Ovi predloženi amandmani mu omogućavaju da proglasi PHEIC kada postoji „potencijalni ili stvarni“ PHEIC. To znači da ne moraju postojati dokazi o međunarodnom širenju bolesti, već samo potencijal za to.

Povećana ovlašćenja SZO za proglašavanje vanrednih zdravstvenih stanja: Trenutno, SZO mora da sledi kriterijume PHEIC kada proglašava vanrednu situaciju u javnom zdravstvu, a vanredne zdravstvene situacije može proglasiti samo generalni direktor. Ali prema ovim predloženim amandmanima, generalni direktor SZO može izdati „posredno upozorenje za javno zdravlje“ bilo kojoj zemlji kao odgovor na događaje koji ne ispunjavaju kriterijume PHEIC-a, a „regionalni direktor“ SZO može proglasiti „hitan slučaj javnog zdravlja od regionalnog značaja“ (PHERC).

Globalni nadzor i deljenje podataka: Amandmani koje je predložila Bajdenova administracija ovlašćuju SZO da razvije nove „kriterijume ranog upozorenja“ za praćenje „nacionalnog, regionalnog ili globalnog rizika koji predstavlja događaj nepoznatog uzroka ili izvora“. Pored toga, ovi predloženi amandmani proširuju obim razmene podataka u skladu sa IHR-om i zahtevaju od članova da predaju podatke o genetskim sekvencama SZO-u kad god imaju događaj koji „može predstavljati vanrednu situaciju za javno zdravlje od međunarodnog značaja“.

Ovde smo za vas dobili kopiju predloženih amandmana na IHR.

Ako ovi amandmani budu odobreni na sastanku WHA od 22. do 28. maja, zemlje imaju šest meseci da ih odbiju. Nakon šest meseci, oni će stupiti na snagu i svako odbijanje ili rezerva „neće imati efekta“.

Istorija SZO-a koja je podržavala nadzor i delovala kao arbitar istine

Ne samo da bi ovaj sporazum i predloženi amandmani na IHR mogli ovlastiti neizabranu SZO da gura nadzor, pasoše za vakcine i globalne programe koji ciljaju na ono što smatra da su dezinformacije, već je ova međunarodna zdravstvena agencija već dala svetu primer kako sprovodi ova ovlašćenja tokom pandemije COVID-19. Kako se COVID-19 širio, SZO je rigorozno podržavala tehnologiju nadzora i sve više se koristila kao arbitar istine na Big Tech platformama, iako je mnoge stvari pogrešila.

Jutjub, Fejsbuk, Vikipedija i drugi su se udružili sa SZO kako bi se pozabavili dezinformacijama ili prikazali oznake/komentare sa informacijama iz SZO. Jutjub čak ide do uklanjanja video snimaka koji se protive SZO-u i cenzurisao je preko 800.000 video snimaka prema ovoj politici.

Uprkos značajnom uticaju na to kako ove platforme određuju koje će postove označiti kao dezinformacije, SZO je pogrešno shvatila mnogo stvari o COVID-u i pojačala obmanjujuće izjave. Na primer, u zloglasnom tvitu od 14. januara 2020. SZO je navela da „preliminarne istrage koje su sprovele kineske vlasti nisu pronašle jasne dokaze o prenošenju virusa sa čoveka na čoveka“.

SZO je takođe pohvalila odgovor Kine na COVID koji se u velikoj meri oslanja na digitalnu cenzuru i nadzor. Tek nedavno je SZO prekinula ovaj trend i kritikovala kinesku politiku nulte tolerancije na COVID-19. A kada se to dogodilo, ovi sistemi digitalne cenzure su nimalo iznenađujuće korišćeni za cenzuru izjava SZO-a na kineskim društvenim platformama.

Još jedna stvar koju je SZO snažno podržavala tokom pandemije COVID-19 bili su pasoši za vakcine. Zalagala se za njih u decembru 2020. i još uvek se zalaže za usvajanje globalnih pasoša za vakcinu ove godine.

Nedemokratski sistem globalnog upravljanja SZO

Način na koji SZO dobija svoja ovlašćenja ne daje građanima gotovo nikakva prava. Umesto da odgovor na vanredne situacije na nacionalnom nivou u demokratskim zemljama bude isključivo u nadležnosti izabranih zvaničnika koji mogu da glasaju o predloženim merama koje se odnose na njihove građane i da budu odgovorni na glasačkoj kutiji od strane tih građana, članovi SZO glasaju o pravno obavezujućim međunarodnim ugovorima i sporazumima u njihovo ime preko WHA. Ako dve trećine WHA glasa za usvajanje sporazuma, on postaje pravno obavezujući prema međunarodnom pravu.

Ovaj globalni sistem upravljanja ima podršku obe strane u većini demokratskih zemalja. Na primer, tokom kampanje za savezne izbore u Australiji 2022., oba vodeća kandidata su izrazila punu podršku proširenim ovlašćenjima SZO.

A generalni direktor SZO je iskoristio pandemiju COVID-19 da podstakne zemlje da dalje prihvate globalni sistem upravljanja SZO tako što je kritikovao zemlje koje su donosile sopstvene odluke i tvrdeći da njihovi pristupi „prvo ja“… ometaju globalnu solidarnost potrebnu za nošenje sa globalnom pretnjom”.

Zemlje koje podržavaju proširena ovlašćenja SZO

Mnoge zemlje su izrazile podršku međunarodnom sporazumu o pandemiji ili predloženim amandmanima na IHR.

SAD podržavaju i svoje predložene amandmane na IHR i međunarodni sporazum o pandemiji.

Ugovor takođe ima podršku Velike Britanije, Kanade, Australije, Novog Zelanda i Evropskog saveta (EK) (koji predstavlja 27 država članica Evropske unije (EU). Prema EK, 110 zemalja podržalo je odluku o pokretanju pregovora o sporazumu. Ako ovih 110 zemalja glasa za sporazum, to bi WHA dalo skoro dve trećine većine koje su joj potrebne za usvajanje sporazuma.

Protivljenje proširenim ovlašćenjima SZO

Iako postoji značajna podrška država članica za ova proširena ovlašćenja SZO-a, lokalni političari, građani i grupe za ljudska prava protive se ovom preuzimanju moći.

U SAD, kongresmenka Meri Miler (R-IL), kongresmen Bajron Donalds (R-FL) i kongresmen Kris Smit (R-NJ), protivili su se amandmanima Bajdenove administracije na IHR.

Senator Rik Skot (R-Fla.) i senator Tom Koton (R-Ark.) takođe su se protivili podršci Bajdenove administracije međunarodnom sporazumu o pandemiji.

U Australiji, senator Malcolm Roberts (Jedna nacija), senator Aleks Antić (Liberalna partija) i senator Gerard Rennick protivili su se međunarodnom sporazumu o pandemiji.

Nekoliko britanskih članova parlamenta, uključujući konzervativne poslanike Krega Mekinlija i Stiva Bejkera, takođe su pozvali vladu da razjasni sporazum.

Britanski ministar zdravlja Sajid Džavid odgovorio je na Bejkerove pozive navodeći da vlada Ujedinjenog Kraljevstva podržava sporazum, ali „neće potpisati nijedan instrument koji kompromituje suverenitet Velike Britanije“, uključujući „bilo koji instrument koji ugrožava sposobnost UK da donosi domaće odluke o nacionalnim ograničenjima ili druge mere”.

Peticija upućena vladi i parlamentu Ujedinjenog Kraljevstva kojom se vlada poziva da ne potpisuje nikakav sporazum SZO o pandemiji osim ako nije odobren putem javnog referenduma dobila je preko 130.000 potpisa, što znači da će je parlament sada razmotriti za raspravu. Peticija je takođe postala popularna na početnoj stranici veb-stranice peticije Vlade Ujedinjenog Kraljevstva i parlamenta.

Poslanica Evropskog parlamenta (EP) Kristin Anderson protivila se sporazumu, nazivajući ga „ukidanjem demokratije od strane globalnih elita“.

Poslanik Konzervativne partije Kanade (CPC) Leslin Levis takođe se suprotstavio sporazumu i pokrenuo peticiju „Stop the Treaty“ kojom se poziva Kanada da odbije sporazum.

A grupa za ljudska prava Svetski savet za zdravlje pokrenula je kampanju #StopTheWho koja se protivi i sporazumu i predloženim amandmanima na IHR.

Ali za sada, sudbina ovog preuzimanja moći SZO zavisi od ishoda sastanka SZO od 22. maja do 28. maja.

MARIO ZNA i dr BORISLAV ANTONIJEVIĆ- Nova HISTERIJA- Za 24h SZO i Klaus Švab otvaraju VRATA PAKLA

Nulta Tačka/ReclaimTheNet