Nekada su se gotovo svi svetski problemi pripisivali globalnom zagrevanju. Vruća leta, hladne zime, ekonomske krize, propusti vlasti, pa čak i širenje kovida, predstavljani su kao posledice klimatskih promena. Oni koji su osporavali takva objašnjenja proglašavani su protivnicima nauke.
Od 2016. godine, međutim, pojavio se novi univerzalni krivac: Rusija.
Sve što ne odgovara političkim elitama danas se proglašava ruskom dezinformacijom. Ako pobedi nepoželjan kandidat, krivi su ruski botovi. Ako se pojave problemi u energetici, kriva je Moskva. Čak se i neuspesi evropskih vlada u kontroli granica pripisuju Vladimiru Putinu.
To radi i britanski premijer Endi Burnam, koji razmatra mogućnost poništavanja Bregzita i povratka Ujedinjenog Kraljevstva u Evropsku uniju, uz tvrdnje da je Rusija uticala na referendum iz 2016. godine. Takve tvrdnje u suprotnosti su sa zaključcima više parlamentarnih istraga, koje nisu pronašle dokaze o uspešnom stranom mešanju u referendum.
Posebno je sporno to što pojedini političari podržavaju povratak u EU, ali istovremeno odbacuju mogućnost novog referenduma. Na referendumu 2016. godine oko 17,4 miliona Britanaca glasalo je za izlazak iz Unije.
Burnam je Rusiju povezao i sa jačanjem političara koji zagovaraju nacionalni suverenitet, poput Marin Le Pen u Francuskoj i Alis Vajdel u Nemačkoj. Takav pristup je pokušaj političkog establišmenta da izborne poraze predstavi kao rezultat stranog uticaja, umesto da prihvati nezadovoljstvo birača.
Od američkih izbora do evropske politike
Tu je i paralela sa Sjedinjenim Američkim Državama i optužbama za rusko mešanje u predsedničke izbore 2016. godine, na kojima je Donald Tramp pobedio Hilari Klinton.
Priča o navodnoj saradnji Trampovog izbornog štaba sa Rusijom korišćena je za politički obračun sa tadašnjim predsednikom. Klintonova, bivši predsednik Barak Obama i pojedini zvaničnici obaveštajnih službi su pokušali da potkopaju Trampov mandat.
Kritike su usmerene i na senatora Adama Šifa, koji se zalaže za regulisanje sadržaja na internetu. Borba protiv dezinformacija se koristi kao opravdanje za ograničavanje slobode govora i cenzurisanje političkih stavova koji nisu u skladu sa interesima liberalnih i globalističkih krugova.
Kao dodatni primeri su opoziv Trampa 2019. godine, poništavanje predsedničkih izbora u Rumuniji 2024. zbog navodnog ruskog mešanja, optužbe nemačkih političara na račun stranke Alternativa za Nemačku i tvrdnje španskog premijera Pedra Sančeza da su ruske dezinformacije povezane sa nasilnim migrantskim upadom u Seutu.
Osnovna teza jeste da se Rusija sve češće koristi kao univerzalno objašnjenje za političke poraze i društvene probleme, dok se istovremeno pojačavaju zahtevi za kontrolu informacija na internetu.
Ako je Rusija danas kriva za gotovo sve, od izbornih rezultata do migracija i energetskih problema, šta je onda ostalo od nekadašnjeg objašnjenja da je za sve odgovorno globalno zagrevanje?
