Zabrana fosilnih goriva učiniće toplotne talase opasnijim

U nedelju su aktivisti ekološke organizacije Extinction Rebellion upali na zeleni teren u poslednjim, ključnim trenucima Travellers Championship-a, profesionalnog golf turnira. Demonstranti su bacali crvenu i belu kredu i dimne bombe pre nego što ih je policija srušila na zemlju. Taj trik je usledio nekoliko dana nakon što su dva demonstranta iz grupe Just Stop Oil, ogranka Extinction Rebellion-a predvođenog mladima, poprskala narandžastu boju na Stounhendž.

Demonstranti za zaštitu životne sredine koji rade ovakve vratolomije su osvežavajuće iskreni u pogledu destruktivne prirode svojih ambicija. Oni vide udobnost i slobodno vreme savremenog života kao bolesti koje treba iskoreniti u ime spasavanja klime.

Ali dok su sredstva koja su ovi demonstranti koristili u dva visokoprofilna performansa prošle nedelje naišla na široku osudu, ekolozi takvih grupa uživali su slepo prihvatanje u medijima usred nekoliko dramatičnih talasa vrućine koji su se odigravali širom sveta.

Temperature su krajem prošle nedelje i tokom vikenda u istočnim Sjedinjenim Državama porasle do rekordnih visina za jun. Ujedinjeno Kraljevstvo je doživelo toplotni talas koji je, iako su ga mnogi u SAD ismevali da je smešno blag, doneo temperature daleko više nego na šta je region naviknut. Najdramatičnije je to što je ekstremna vrućina ubila više od hiljadu ljudi tokom ovogodišnjeg hadžiluka u Meki, u Saudijskoj Arabiji. Sve u svemu, prošle nedelje je oboreno više od 1400 temperaturnih rekorda širom sveta.

Udahnite duboko, ono što ćete čuti može da promeni sve | DJ369369 | Mario Zna, 283 Uživo

Mediji su imali svoj dan na terenu pokazujući zastrašujuće crvene mape i dovodeći histerične „stručnjake“ da zastraše publiku i pomisle da je samo pitanje vremena kada ćemo se svi ispeći do smrti. Osim ako nam se ne kaže da „prestanemo da stavljamo ugljen-dioksid i metan u atmosferu“, kao što je Bill Naj rekao, a demonstranti Extinction Rebellion-a zahtevali su na osamnaestom zelenom sastanku u nedelju.

Ali ako je cilj da se izbegnu smrti uzrokovane toplotom, najgora stvar je zabraniti fosilna goriva. Fosilna goriva, kroz tehnologije kao što su klimatizacija i hlađenje, čine nas bezbednijim od toplotnih talasa poput onih koje smo doživeli prošle nedelje.

Klima uređaj je neverovatan izum koji se prečesto uzima zdravo za gotovo. Još 1840-ih, mnogo pre klimatizacije, lekar sa Floride po imenu Džon Gori otkrio je da se njegovi pacijenti bolje oporavljaju od bolesti kada su smešteni u hladnu prostoriju. Gorri je razvio sistem za hlađenje bolničkih soba, ali je zahtevao da se ogromni blokovi leda seku i transportuju iz zaleđenih jezera i reka u severnim državama. Gorijev sistem nije imao logističkog smisla, ali njegov metod za hlađenje prostorije postavio je osnovu za ono što će postati moderna klimatizacija.

Šezdeset godina kasnije, njujorški inženjer po imenu Villis Carrier proširio je Gorijev dizajn koristeći rashladne kalemove za zagrevanje i hlađenje vazduha. Ove prve jedinice za klimatizaciju zauzimale su celu prostoriju i koštale su čak 1,5 miliona dolara svaka u današnjim dolarima. Ali kako su se Carrier i njegovi konkurenti utrkivali da poboljšaju svoj dizajn, jedinice za klimatizaciju su postale manje, efikasnije i pristupačnije.

Veliki problem sa ranim jedinicama za klimatizaciju bio je taj što su jedinjenja koja su koristili kao rashladna sredstva, kao što su amonijak i propan, bila toksična, zapaljiva, eksplozivna i ne baš efikasna. Zatim, 1928. godine, Tomas Midžli mlađi i njegov tim u Frigidaire diviziji General Motorsa sintetizovali su prvi hlorofluorougljenik (CFC), koji su nazvali freon.

Usvajanje CFC-a kao što je freon dalo je veliki podsticaj klimatizaciji. Tokom 1930-ih, kada su SAD doživele najteže toplotne talase u svojoj istoriji, jedinice za klimatizaciju su počele da se postavljaju u bioskope. Otprilike u isto vreme razvijene su prve jedinice na prozorima. Ali tek nakon Drugog svetskog rata klima je počela da postaje pristupačna i dovoljno kompaktna da postane uobičajena oprema u američkim domovima. Do 1960-ih, većina novih domova u SAD imala je centralnu klimatizaciju.

Klaus Švab: „Moramo naterati čovečanstvo na saradnju“ sa Globalistima https://t.co/id37vZHe1v

— Nulta Tačka (@NultaTackaSrb) June 26, 2024

Klimatizacija nije samo učinila život ugodnijim; spasila je živote. Smrtnost uzrokovana toplotom pala je za 80 posto nakon usvajanja klima uređaja. Regije poput sušnog jugozapada i vlažnog jugoistoka postale su pogodnije za stanovanje za više ljudi.

Ali kao što je Mark Thornton istakao, prednosti klimatizacije se protežu daleko od opuštanja u toplom danu.

Pošto arhitekte više nisu morale da se oslanjaju na prozore za ventilaciju, klimatizacija je omogućila veće, čvršće zgrade koje bi mogle da se protežu više nego što je to ikada bilo moguće. Ovi neboderi su značajno povećali ponudu stambenog i poslovnog prostora u urbanim sredinama bez potrebe za dodatnim zemljištem. To je značilo da je klimatizacija ta koja čini rezidencije i kancelarije udobnijima i čini ih pristupačnijim.

Efekti klimatizacije i hlađenja i redukcije vlage takođe pomažu u očuvanju stvari poput knjiga i istorijskih artefakata. Zahvaljujući modernim HVAC sistemima, svaki veći grad u zemlji može imati biblioteke, arhive i muzeje. To ranije nije bilo moguće. U stvari, Vilis Kerijer je prvi izumeo klima-uređaj ne da bi hladio tople prostorije, već da bi sprečio gužvanje stranica časopisa za izdavačku kompaniju u Bruklinu.

Klimatizacija je u velikoj meri pomogla u proizvodnji tekstila, operacijama, uzgoju biljaka i životinja, farmaceutskim proizvodima i transportu — da ne spominjemo očuvanje i transport hrane putem hlađenja. Takođe je ključno za hlađenje ogromnih centara podataka koji zajedno napajaju internet.

To je sve što govori da je teško proceniti koliko svet u kome živimo zavisi od naše sposobnosti da kontrolišemo svoju unutrašnju klimu, bez obzira na spoljašnje temperature. Ali ovi sistemi se oslanjaju na dve centralne komponente: energiju i rashladna sredstva. I obe ove komponente našle su se na udaru ekologa i njihovih saveznika u vladi.

Ekolozi su vrlo jasni da žele da svetske vlade primoraju svoje stanovništvo da odustane od fosilnih goriva. Oni maštaju o svetu u kojem, nakon nekoliko pametno izmišljenih vladinih politika, svet prelazi na izvore energije poput sunca i vetra, vreme se poboljšava i svi mi živimo u egalitarnoj, biljkama ispunjenoj utopiji nakon oskudice.

Ali te ambicije nikada neće napustiti carstvo fantazije. Takozvani obnovljivi izvori poput solarne energije i energije vetra ne mogu da podrže svetsku populaciju na trenutnom nivou razvoja. U najboljem slučaju, stvari poput klimatizacije — koja zahteva mnogo energije — postaće skuplje.

Verovatnije je da će savremeni HVAC sistemi postati nedostupni za velike delove stanovništva. Jer, pored napora da se zabrane fosilna goriva, današnji ekolozi su takođe usmerili pažnju na rashladna sredstva na koja se ovi sistemi oslanjaju.

Počelo je devedesetih kada su se svetske vlade uplašile da CFC izazivaju rupu u ozonskom omotaču (što je u suštini bila potpuna prevara) da bi se zabranilo rashladno sredstvo i primoralo na prelazak na goru alternativu zvanu hidrofluorougljenici (HFC). Prinudno usvajanje HFC-a učinilo je frižidere, sisteme za klimatizaciju, pa čak i inhalatore za astmu, skupljima i manje efikasnim. To je veliki razlog zašto je, kao što je Thornton istakao u članku koji je povezan iznad, pohod klima uređaja na pristupačnost preokrenuo kurs 1990-ih i sada košta toliko.

Ali postaje gore. Američka vlada je već usvojila zakon kojim se postepeno uvodi potpuna zabrana HFC-a. Većina zabrana će početi u narednih nekoliko godina, ali za razliku od zabrane CFC-a pre trideset godina, ovog puta nema jasne alternative. Ako se uopšte pominje, druge predstavljene opcije su ista toksična, zapaljiva, neefikasna jedinjenja poput amonijaka i propana koja su korišćena u ranim klima uređajima pre devedeset pet godina. Kompanije su počele da gomilaju HFC kako postepeno ukidanje napreduje, a ranije ove godine izvršeno je prvo hapšenje zbog krijumčarenja rashladnog sredstva u zemlju.

Kako klima-uređaj postaje još manje pristupačan i dostupan, sve gore navedene prednosti počinju da izmiču i budu van domašaja. Život postaje sve skuplji jer će cene interneta, hrane i stanarine porasti kako snabdevanje centara podataka, rashladnih sistema i urbanih stanova bude pogođeno. I, ironično, najtopliji delovi zemlje će postati manje pogodni za stanovanje, ne zbog promene klime, već zato što takozvane zelene politike uništavaju našu sposobnost da ih učinimo pogodnim za život.

Dakle, u izvesnom smislu, ekolozi su u pravu kada upozoravaju da će toplotni talasi postati opasniji. Ali to nije zbog malih povećanja njihove prosečne temperature tokom pika. To je zbog samih ekologa.

Nulta Tačka/InfoWars