Zabrinjavajuća studija otkriva: Antidepresivi povezani sa razvijanjem superbakterija

Termin ‘superbakterija’ priziva slike bakterija sa supermoći sposobnih da izbegnu efekte antibiotika koji bi trebalo da ih unište.

Smatra se da je uzrok toga plodna upotreba antibiotika, a bakterije su se, u borbi za svoj opstanak, prilagodile – čineći sve veći broj antibiotika neefikasnim protiv sve većeg broja bakterijskih infekcija.

Nova studija objavljena u PNAS-u 23. januara 2023. pokazala je da antidepresivi, neki od najčešće prepisivanih lekova na svetu, izazivaju otpornost na antibiotike, dajući potencijal superbakterijama.

„ Čak i nakon nekoliko dana izlaganja, bakterije razvijaju otpornost na lekove, ne samo na jedan, već i na više antibiotika“, rekao je za Nature Jianhua Guo , jedan od autora studije i profesor na Australijskom centru za vodu i biotehnologiju životne sredine Univerziteta Kvinslend . „Ovo je i zanimljivo i zastrašujuće.“

U studiji, istraživači su izložili bakteriju Escherichia coli ili E.coli pet uobičajenih antidepresiva: sertralin (Zoloft), duloksetin (Cimbalta), bupropion (Vellbutrin), escitalopram (Lekapro) i agomelatin (Valdokan), a zatim izlaganje tokom dva meseca perioda, tim je bakteriju izložio trinaest antibiotika koji predstavljaju šest različitih klasa lekova.

Svaki od antidepresiva je prouzrokovao da E.coli razvije rezistenciju na antibiotike, ali dva posebno, sertralin (Zoloft) i duloksetin (Cimbalta), imali su najizraženije efekte, proizvodeći najveći broj rezistentnih bakterijskih ćelija.

Guoovo interesovanje za ne-antibiotske lekove koji doprinose rezistenciji na antibiotike došlo je 2014. godine kada je njegova laboratorija otkrila da postoji više gena otpornih na antibiotike u kućnim otpadnim vodama nego u otpadnim vodama iz bolnica – gde koriste više antibiotika.

Ovo je dovelo do otkrića njegovog tima i drugih da su antidepresivi bili u stanju da ubiju ili uspore rast određenih bakterija , za koje Guo kaže da izazivaju „SOS odgovor“, pokrećući odbrambene mehanizme u bakterijama koji im pomažu da prežive i kasnije se odupru antibiotskim tretmanima.

Ovi nalazi su naveli Goua i njegov tim da sprovedu ovu studiju kako bi otkrili da li antidepresivi mogu uzrokovati da bakterije postanu otporne na antibiotike.

Pored demonstracije da antidepresivi izazivaju rezistenciju na antibiotike, studija je takođe otkrila da što je veća doza antidepresiva, brže su bakterije E. coli razvile rezistenciju na antibiotike.

Zanimljivo je da su bakterije u sredinama sa dobrim kiseonikom razvile otpornost brže od onih u laboratorijskim uslovima sa niskim sadržajem kiseonika.

Studija je takođe otkrila da je najmanje jedan od antidepresiva, sertralin, koji se prodaje pod brendom Zoloft, podsticao prenos gena između bakterijskih ćelija, omogućavajući širenje rezistencije kroz populaciju. Ovi transferi se mogu desiti između različitih vrsta bakterija, omogućavajući otpornost na skok između vrsta, što može uključivati prelazak od bezopasnih bakterija do zaraznih.

Širom sveta, otpornost na antibiotike predstavlja ozbiljnu pretnju po javno zdravlje. Procenjuje se da je 1,2 miliona ljudi umrlo kao direktna posledica rezistencije na antibiotike 2019. godine — a očekuje se da će se taj broj povećati u godinama koje dolaze.

Sveobuhvatna epidemiološka studija koju je vodio Univerzitet u Bristolu i objavljena u British Journal of Psychiatry Open, analizirala je podatke preko 200.000 ljudi. Istraživači su pokušali da vide da li je dugotrajna upotreba antidepresiva (preko pet i deset godina) povezana sa razvojem šest zdravstvenih problema: dijabetesa, visokog krvnog pritiska, koronarne bolesti srca, moždanog udara (i povezanih sindroma), kao i dva ishoda smrtnosti. -smrt od kardiovaskularnih bolesti ili bilo kog uzroka.

Istraživači su otkrili da je dugotrajna upotreba antidepresiva povezana sa povećanim rizikom od koronarne bolesti srca i povećanim rizikom od umiranja od kardiovaskularnih bolesti i bilo kojeg uzroka. Studija navodi da su rizici bili veći za one koji su uzimali ne-SSRI (selektivne inhibitore ponovnog preuzimanja serotonina), koji uključuju mirtazapin, venlafaksin, duloksetin i trazodon, i da je njihova upotreba povezana sa dvostruko povećanim rizikom od koronarne bolesti srca, kardiovaskularni mortalitet i mortalitet od svih uzroka na 10-godišnjoj granici.

Prema Pharmaceutical Journalu , recepti za antidepresive u Velikoj Britaniji su porasli za 35 procenata u poslednjih šest godina, a ti recepti su porasli za 5,1 procenat u 2021/2022 — šesti uzastopni godišnji porast. Ovi brojevi ističu ne samo alarmantan porast upotrebe antidepresiva, već i implikacije potencijalne rezistencije ovih lekova na antibiotike.

Koliko je opasna rezistencija na antibiotike?

Prema Svetskoj zdravstvenoj organizaciji , otpornost na antibiotike je jedna od najvećih prijetnji globalnom zdravlju, sigurnosti hrane i razvoju. Oni navode da rastuća lista infekcija, uključujući upalu pluća, tuberkulozu, trovanje krvi, gonoreju i bolesti koje se prenose hranom, postaju sve teže i ponekad ih je nemoguće lečiti jer antibiotici postaju manje efikasni.

SZO upozorava da „bez hitne akcije idemo ka postantibiotskoj eri, u kojoj uobičajene infekcije i manje povrede mogu ponovo da ubiju”.

NultaTačka/ZeroHedge