ZABRINJAVAJUĆE! GLOBALNE CENE HRANE DOSTIGLE NAJVIŠI NIVO U OKTOBRU 2021
Cene prehrambenih proizvoda na svetskom tržištu nastavljaju vrtoglavo da rastu treći mesec za redom i u oktobru 2021.godine su dostigle svoj maksimum koji je zabeležen u poslednjih 10 godina. Zabranjivajuće je što rastu cene strateških životnih namirnica, među kojima su jestiva ulja i žitarice. Veći troškovi hrane doprinose većim inflatornim pritiscima za siromašne zaposlene, centralne banke i vlade.
Indeks cena prehrambenih proizvoda koju prati Organizacija UN za hranu i poljoprivredu, utvrdila je da je potrošačka korpa u oktobru u proseku iznosila 133,2, što je 3,9 poena (3%) više u odnosu na septembar i 31,8 poena (31,3%) u odnosu na oktobar 2020. godine. Indeks je rastao tri uzastopna meseca i sada je na najvišem nivou u ovoj deceniji (mogao bi dostići rekordne vrednosti u 2022. godini).
Cene biljnog ulja i žitarica na svetskom tržištu bile su dva najveća pokretača indeksa. Jestiva ulja su skočila za 9,6% na mesečnom nivou i postavila rekord. Cene žitarica su porasle 3,2%, u okviru korpe, pšenica je skočila 5%.
ČIPOVI U MOZGU NISU TEORIJA ZAVERE! NAUČNICI UNIVERZITETA U MINESOTI TVRDE DA MOGU DA POBOLJŠAJU ŽIVOT ČOVEKA UZ POMOĆ MOŽDANIH IMPLANATA I VEŠTAČKE INTELIGENCIJE
https://t.co/HMH4eugHC4— Nulta Tačka (@ProdukcijaNT) November 5, 2021
Kombinacija lošeg vremena u Americi, viših troškova isporuke i nedostatka radne snage poremetili su globalne lance snabdevanja hranom. Najnovija energetska kriza podigla je cene đubriva u nebo i povećaće cene hrane u 2022. godini.
„Pitanje sa inputima i đubrivima i njihovim implikacijama na useve sledeće godine je zabrinjavajuće“, rekao je Abdolreza Abasian, viši ekonomista Organizacije UN za hranu i poljoprivredu.
„Do sada je tržište uračunalo većinu pitanja ponude i tražnje. Ali tržište ni u kom slučaju nije uračunalo izglede za proizvodnju za narednu godinu,“ rekao je Abasian.
On je upozorio: „Ne možemo sebi priuštiti lošu 2022. godinu za važne useve. Ovo je ponovo probudilo sećanja na skokove cena hrane pre jedne decenije, što je izazvalo nemire u tržišnim ekonomijama u razvoju. Albert Edvards iz SocGena je prvo upozorio da bi rast cena hrane mogao doprineti socio-ekonomskoj destabilizaciji neposredno pre nego što je pandemija virusa počela.
Već smo prijavili da su inflacija i nestašice hrane pogodile supermarkete, ne samo na tržištima u razvoju, već i u razvijenom svetu. U SAD, izvršni direktor Mondeleza Dirk Van de Put rekao je za CNBC u utorak da će Oreo kolačići, Ritz krekeri i Sour Patch Kids biti skuplji sledeće godine. Pričalo se da će Nabisco, PepsiCo i Coca-Cola podići cene, a Kraft Heinz je poručio potrošačima da moraju da se naviknu na „više cene“.
Činjenica je da se za istu platu u novoj godini može kupiti mnogo manje hrane. Većina potrošača za to krivi predsednika Bajdena. Jer radnici od plata osvajaju mnogo više novca na hranu, koja je sve skuplja.
Trka za guvernera Virdžinije bila je poziv za buđenje za demokrate da Bajdenov plan „Izgradite bolje“ ne funkcioniše. Ljudi počinju da se nerviraju jer se čini da inflacija nije „prolazna”.
Po svemu sudeći narod ima opravdan strah, inflacija najverovatnije nije prolazna i kočenje privrede zbog agende kovid će svakako uzeti svoj danak.
