Zagađenje aluminijumom: Tiha pretnja ljudskom zdravlju
Aluminijum je svuda – u hrani, vodi, vazduhu i svakodnevnim proizvodima. To je najzastupljeniji metal u Zemljinoj kori, ali njegova široka prisutnost u životnoj sredini podigla je zabrinutost zbog potencijalnih zdravstvenih rizika.
Iako se male količine aluminijuma obično smatraju „bezbednim“, prekomerna izloženost povezana je sa ozbiljnim neurološkim i razvojnim poremećajima, bolestima kostiju i rizicima za dojenčad i decu.
Nedavni pregled objavljen u časopisu Environmental Science and Pollution Research ističe rastući broj dokaza koji sugerišu da hronična izloženost aluminijumu može doprineti oboljenjima poput Alchajmerove bolesti, autizma i epilepsije, dok istovremeno predstavlja značajan rizik za dojenčad i decu putem formule za ishranu, intravenskog hranjenja i vakcina. Ipak, uprkos ovim zabrinutostima, napori za smanjenje izloženosti ostaju ograničeni, a mnogi potrošači nisu svesni tih rizika.
Izvor aluminijuma u svakodnevnom životu
Aluminijum se prirodno nalazi u steni, tlu i vodi. Takođe se često koristi u dezodoransima, posuđu, kozmetici, aditivima u hrani i lekovima. Fabrike za tretman vode koriste aluminijumske jedinjenja kao koagulanse, a prerađena hrana često sadrži aluminijumske konzervanse.
Zdravstveni rizici aluminijuma
Jedna od najalarmantnijih zabrinutosti je moguća veza aluminijuma sa neurodegenerativnim bolestima. Istraživanja su otkrila visoke nivoe aluminijuma u mozgu pacijenata sa Alchajmerovom bolešću, što sugeriše moguću ulogu u kognitivnom opadanju.
Slučaj iz 1988. godine u Kamelfordu, Engleska, gde je 20.000 domaćinstava bilo izloženo kontaminiranoj vodi sa aluminijum-sulfatom, pokazuje dugoročne efekte izloženosti ovom metalu. Godinama kasnije, ove osobe su imale oštećenja kognicije i gubitak pamćenja, a kod nekih su se pojavili simptomi Alchajmerove bolesti.
Slična istraživanja su otkrila aluminijumske naslage u mozgu ljudi sa autizmom i epilepsijom, što izaziva zabrinutost zbog njegovog uticaja na neurološke poremećaje.
Aluminijum u hrani, ‘vakcinama’ i IV hranjenju
Dojenčad su među najosetljivijima na izloženost aluminijumu, posebno kroz mlečnu formulu, intravensko hranjenje i ‘vakcine’. Mnoge mlečne formule formule, naročito one na bazi soje, sadrže značajne količine aluminijuma.
To je zabrinjavajuće jer bubrezi novorođenčadi nisu potpuno razvijeni, pa im je teže da eliminišu višak aluminijuma. Istraživanja su pokazala da bebe koje dobijaju formulu akumuliraju aluminijum u svom mozgu i kostima, što izaziva zabrinutost zbog dugoročnih razvojnih efekata.
Aluminijum u svakodnevnim proizvodima
Aluminijum je takođe čest sastojak u proizvodima za ličnu higijenu, naročito u dezodoransima, gde blokira znojne žlezde. Ipak, dugotrajna apsorpcija kroz kožu izaziva zabrinutost zbog zdravlja. Takođe, aluminijumski lonci i aluminijumska folija mogu doprineti izloženosti, posebno pri kuvanju kisele hrane poput paradajza ili jela na bazi citrusa.
Kako smanjiti izloženost aluminijumu
- Izaberite proizvode bez aluminijuma.
- Tražite alternative pri kupovini posuđa i proizvoda za ličnu higijenu.
- Oprezno birajte izvore hrane.
- Ograničite unos prerađene hrane sa aluminijumskim aditivima, kao što je natrijum aluminijum sulfat.
- Koristite filtriranu vodu. Neki kućni filteri mogu smanjiti nivo aluminijuma u vodi.
- Dojenje kad god je moguće. Podaci sugerišu da isključivo dojenje u prvih šest meseci može pružiti zaštitu, pomažući bebama da efikasnije eliminišu toksine.
Istraživači naglašavaju potrebu za jačom regulacijom, boljim označavanjem proizvoda i daljim istraživanjima kako bi se bolje razumeli dugoročni zdravstveni efekti aluminijuma.
